VELIKA AKCIJA ADRIA MEDIA GRUPE I DM DROGERIE MARKTA: Život jednog drveta

Rast i razvoj - Šumarski stručnjaci se odlučuju za prirodnu obnovu, jer se tako nastale šume sastoje od vrsta drveća koje su prirodno na datom staništu i samim tim mnogo otpornije na dejstvo brojnih faktora koji ugrožavaju njihov rast i funkcionalnost

Objavljeno: 16.07.2019. 09:59h

Pero Jovović

Jedna od najznačajnijih karakteristika svakog živog organizma, pa i šumskih stabala i stabala u gradskim, urbanim sredinama, jesu rast i razvoj.

Šume nastaju iz semena (preko prirodne obnove) ili putem sadnica. Gde god je moguće, šumarski stručnjaci se odlučuju za prirodnu obnovu, jer se tako nastale šume sastoje od vrsta drveća koje su prirodno na datom staništu i samim tim mnogo otpornije na dejstvo brojnih faktora koji ugrožavaju njihovu rast i funkcionalnost. Tamo gde prirodna obnova (obnova iz semena) i nastanak mlade šume nisu bili potpuno uspešni, popunjavanje se radi sadnicama određenih vrsta drveća.

Kad govorimo o sadnji, drveće se može saditi rano u proleće, pre početka vegetacije ili u jesen, sa prestankom vegetacije. Da bi sadnja bila uspešna, mora se voditi računa o nekoliko faktora, kao što su odabir lokacije, vrsta zemljišta, biološke karakteristike vrste drveća koja se sadi...

Sadnja, odnosno pošumljavanje, jedan je od najvažnijih instrumenata savremene civilizacije za ublažavanje efekata klimatskih promena, pre svega potrebe sve većeg usvajanja ugljen-dioksida i skladištenja ugljenika u postojećim i novonastalim šumama. Pošumljavanje je takođe važno i sa aspekta zaštite od erozije, prečišćavanja voda, očuvanja diverziteta biljnog i životinjskog sveta.

U prvim godinama života u šumi ima više desetina i stotina hiljada jedinki po hektaru, a na kraju njihovog životnog veka ostane samo stotinak ili nešto više stabala.

Adekvatna seča kao najbolji način gazdovanja šumama.

Dr Branko Stajić, vanredni profesor Šumarskog fakulteta, kaže da stabla i njihove krošnje sa starošću rastu i sve više se razvijaju, pa tako u šumi, i bez seče, ne mogu ostati duže vreme.

- Ne mogu ostati do najveće starosti, već ona slabijeg potencijala zaostaju u rastu, gube u međusobnoj konkurentskoj bici i nakon toga se postepeno suše i potpuno odumiru. Dakle, proces gubitaka stabala u šumi se dešava stalno i od same prirode, bez uticaja čoveka i onoga što mi u šumarstvu zovemo negovanje šuma, sečom i korišćenjem svih tih stabala koja bi i sama morala da propadnu u šumi. Imajući to u vidu, šumarski poslenici neguju šume i upravljaju njihovim rastom i razvojem na način da uklanjaju bolesna, manje vitalna i u privrednim šumama stabla ekonomski manje vrednih vrsta drveća ne bi li preostalim najboljim i najjačim stablima omogućili dalji neometan rast i razvoj i dostizanje doba starosti - kaže Stajić i dodaje da su šume s takvim stablima one koje najviše ispunjavaju mnogobrojne zahteve vlasnika šuma (ekonomske, ublažavanje efekata klimatskih promena, zaštita od vode i zaštita voda, zaštita zemljišta, estetska funkcija šuma....).

Što se tiče starosti, stabla, kao i svi živi organizmi, imaju svoj životni vek i nakon toga počinju da odmiru, postepeno trule i raspadaju se.

- Od momenta kada krenu ovi procesi, razgradnja dominira nad procesom stvaranja organske materije i, što je od ogromnog ekološkog značaja, ova preostala stabla počinju da emituju u vazduh više ugljen-dioksida nego što ga apsorbuju, postajući tako delom više štetna nego korisna - kaže Stajić.

Ovakve šume, u kojima su stabla prestarela i sa prisutnim procesima razgradnje, često se zovu „zelene laže“, pojmom aludirajući na to da su šume golim okom nekog posetioca ili ljubitelja prirode „zelene“, ali su u stvarnosti daleko od onoga što bi trebalo da bude šuma velikog prirasta i vitalnosti. Pored toga, stara stabla su prilično opasna u urbanim gradskim sredinama, pogotovu u parkovima gde se deca igraju ili u drvoredima sa parking mestima, jer nije redak slučaj da neka od suvih većih grana padne na neku osobu, automobil ili ugostiteljski objekat prouzrokujući nemerljive štete po ljude ili materijalna dobra.

Akcija „Zasadi drvo“ - UKLJUČI SE I TI

„Adrija medija grupa“ i dm drogerie markt, kao dve društveno odgovorne kompanije, akcijom „Zasadi drvo“ pre svega žele da podignu svest o važnosti pošumljavanja područja kojima je to potrebno, kao i zaštiti životne sredine, kako za nas tako i za buduće generacije. U toku ove kampanje „Adrija medija grupa“ i dm pošumiće 15 hektara krajem oktobra. U istom danu svim građanima koji budu želeli da se priključe našoj akciji pošumljavanja biće obezbeđene sadnice na određenim lokacijama, na teritoriji cele Srbije. Spisak lokacija objavićemo krajem avgusta.