Nikada nećete pogoditi koliko vrsta pčela ima na svetu, a neke od njih žive i u hotelima! (VIDEO)

Jovana Bila Dubaić s Biološkog fakulteta bila je gost 31. podkasta Ekolucija u četvrtoj sezoni „Zasadi drvo“.

Jovana, koju su još kao devojčicu zanimali insekti, kaže da je ljubav prema pčelama došla kasnije, tek kad se zaposlila na Biološkom fakultetu, gde je uz svog mentora počela da se zanima za njih.

• Često ljudi, kad me vide s mrežicom kako po sat vremena posmatram pčele, priđu i pitaju me šta to radim. Primetila sam da ljudi kod nas nemaju gde da saznaju o pčelama, a razgovarajući s njima vidim da su jako zainteresovani da saznaju nešto novo – kaže Jovana.

Ona je otkrila i zašto su sve pčele značajne za prirodu:

• Najveća njihova važnost je što su veoma efikasne u oprašivanju. Polen se lepo zakači za njihovo telo i lako se prenese na tučak. Opstanak biljaka ne bi bio moguć bez oprašivača. Ako ne bi postojale pčele, tokom vremena bi došlo do potpunog poremećaja ravnoteže. Svet kakav danas poznajemo više ne bi bio takav, cvetnice ne bi više bile dominantne na planeti. Stabilnost proizvodnje hrane na ovaj način više ne bi bila moguća. Ne bismo umrli od gladi, ali bi došlo do drastičnih promena – smatra Jovana.

Naša sagovornica ističe da, iako su najpoznatije medonosne pčele, postoje i druge vrste pčela.

• U svetu je dosad opisano preko 20.000 vrsta pčela! Kod nas, na Balkanu, živi oko 1.000 vrsta, a u našoj zemlji oko 850 vrsta pčela. Od toga je medonosna pčela samo jedna vrsta. One žive u velikim zajednicama, i tu se dobro zna šta ko radi, koja zaduženja imaju unutar košnice – priča Jovana i dodaje da medonosne pčele kratko žive, od četiri do šest nedelja.

Naša sagovornica otkriva i zašto se kaže „pametan si kao pčela“:

• Samo pogledajte njihovu komunikaciju – ona je na veoma visokom nivou. Druge pčele ne komuniciraju tako, ovo je baš specifično za medonosne pčele. Prema nekim istraživanjima, pčele mogu da prepoznaju lice. Možete, maltene, da trenirate pčelu da prepozna neke mirise – otkriva Jovana.

Pčele su najviše ugrožene od ljudi.

• Mi uništavamo prirodna staništa jer širimo urbane ili poljoprivredne površine. Samim tim smanjujemo im prostor za pronalazak hrane, da polože jaja – upozorava Jovana.

U okviru proketa „Zasadi drvo“ u nekoliko beogradskih vrtića biće organizovani postavljanje hotela za insekte i sadnja medonosnih biljaka, što roditelje mališana plaši da se ne dogodi da neka pčela bocne dete. Evo šta naša sagovornica njima poručuje:

• Potpuno je prirodno što roditelji strahuju da njihovo dete ne ubode pčela. Deca su aktivna, bučna, vole sve da dodirnu i postavlja se pitanje kako da spojimo njih i pčele. Međutim, ti takozvani hoteli za pčele samo su način da pčelama pružimo mesta za gnežđenje. To je grupacija šupljih stabljika koje stavimo na neko mesto i pčele će tu doći da se gnezde. Tu dolaze samo solitarne vrste pčela i one nemaju instinkt da brane svoja gnezda. Samim tim neće da ubodu, za razliku od medonosnih pčela. Hoteli za pčele su potpuno bezbedni i odlično su edukativno sredstvo jer deca mogu da priđu blizu, da vide i posmatraju životni ciklus pčele bez ikakve opasnosti – uverava Jovana.

Ukoliko želite, audio-podkast možete poslušati OVDE.

(Espreso / Promo)