REČI HEROJA SA KOŠARA I DAN DANAS ODZVANJAJU: "Ja sam ionako gotov, ali vi NEĆETE GINUTI"

Bitka na Košarama, najkrvavija tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, počela je na današnji dan pre 22 godine. Pripadnici Vojske Jugoslavije 67 dana su sprečavali kopnenu invaziju iz Albanije na teritoriju Jugoslavije pripadnika OVK, kojima su podršku pružale regularne jedinice te susedne zemlje, kao i NATO avijacija. Tokom ove epske bitke stradalo je 108 vojnika, čija je prosečna starost bila 25 godina

Jedan od heroja bitke na Košarama bio je i Nišlija Dejan Mitić, dvadesetdvogodišnji vodnik u 125. motorizovanoj brigadi, koji je poginuo 16. aprila 1999. godine, nakon što je izdao naređenje svojim vojnicima da ga ostave jer je teško ranjen. Okolnosti njegove smrti ostale su nepoznate, ali se pretpostavlja da se razneo bombom kako krvnicima ne bi pao živ u ruke. Tek četiri godine kasnije njegovi posmrtni ostaci predati su porodici i sahranjeni u niškom selu Trupale.

Moj stric je bio heroj, žrtvovao je život za svoje vojnike. Bio je ranjen u butnu kost, oni su ga izvukli do rova, nisu hteli da ga ostave, ali on im je naredio da odu. Tražio je da mu ostave automatsku pušku i dve bombe, a on je ostao sa saborcem, takođe ranjenim Zlatkom Acićem, koji se i dalje vodi kao nestao. Na taj njegov postupak gledam kao herojsko delo koje se retko viđa, pa i u ratu kada se svašta dešava. Lično ne verujem da se ubio, što je jedna verzija njegove smrti, jer sam čuo da je bio pod jakom minobacačkom vatrom i mislim da je tako stradao - priča petnaestogodišnji Filip, bratanac junaka Košara.

Kaže da mu je veoma drago što neverovatno likom podseća na strica. - To što ličim na takvog junaka čini me ponosnim. On je dao svoj život da bismo mi produžili svoj. Da on i njegovi saborci to nisu učinili, ko zna šta bi danas bilo - kazuje tinejdžer. I njegova sestra Dejana, koja je ime dobila po stricu jer je rođena na isti dan kad i on, kaže da ne zaboravljaju strica heroja. - Iako ga znamo samo sa fotografije, ponosimo se onim što je učinio za sve nas. Vrlo često odlazimo na njegov grob da zapalimo sveće - kazala je devojčica.

Dejanov otac Slavoljub i dalje ne može da savlada suze na pomen sina. - Bio sam vezista u kuršumlijskoj kasarni, pa sam to iskoristio da stupim sa Dejanom u kontakt. Poslednje što mi je rekao bilo je: "Ovde je rat, ušao si u Kosovski korpus, kada dobiješ municiju, sebi odvoj dva metka ili bombu i čuvaj za sebe. Ne daj da te živog uhvate". Tada nisam ni slutio da je to strašno uputstvo Dejanova sudbina - priča otac heroja sa Košara.

Od preživelih Dejanovih saboraca saznao je da je njegov sin pokazao hrabrost koja se ne očekuje od dvadesetdvogodišnjaka, te da je i u poslednjim svojim trenucima mislio samo na svoje vojnike. - Bili su uz granicu sa Albanijom kada su Dejan i Zlatko ranjeni. Hrabro je trpeo bolove i upozorio vojnike da se živi ne čuju jer su na samo 50 metara od njih Albanci sa minobacačima. Čekao je da padne mrak, a onda im je naredio: "Ja sam ionako gotov, zašto i vi da poginete. Idite, dajte mi municiju, automat i bombe, vama naređujem da odete". Vojnici su ga poslušali i cele noći hodali do karaule Morina, gde su se pridružili drugoj jedinici - kazuje Mitić.

"Od sina mi ostao samo donji deo tela"

Tek kasnije Dejanovi posmrtni ostaci bivaju pronađeni, a njegovi roditelji pozvani da pokušaju da ga identifikuju. - Od moga sina ostao je samo donji deo tela i nagorela kapa, što je potvrdilo da je uradio ono što je meni savetovao. U njegovom džepu nađena je maramica, nožić koji sam prepoznao i tabletice "diklofenaka" isečene na po jedan komad, te duge čarape koje je uvek nosio. Stajao sam kraj tela i razmišljao šta da radim kada mi je svastika kazala: "Dvoumiš se, kajaćeš se ako ga uzmeš jer nisi siguran da je to tvoj sin, a kajaćeš se i ako ga ne uzmeš jer nećeš biti siguran da to nije". Tada sam odlučio da pristanem na DNK analizu, koja je trajala do 2002. godine, tako da je sahranjen tek 2003 - priča Dejanov otac Slavoljub.

Bonus video:

(Espreso/Informer)