JOŠ JEDAN VELIKI SRPSKI GLUMAC OTIŠAO ZBOG BOLESTI OD KOJE JE PREMINUO TIHOMIR ARSIĆ: Ovo su opaki simptomi!

Ovaj karcinom ne samo što se lako širi na okolne organe, već brzo daje i udaljene metastaze.

Prvak drame Narodnog pozorišta Tihomir Arsić preminuo je danas od raka pankreasa. Glumac koji je u karijeri ostvario niz briljantnih uloga sasvim slučajno je otkrio neprijatelja u svom organizmu i nekoliko godina se borio da pobedi ovu opaku bolest.

Podsećamo, Marinko Madžgalj, srpski glumac, pevač i televizijski voditelj preminuo je 26. marta 2016. godine posle duge i teške bolesti od koje je sada preminuo Tiohmir Arsić. U pitanju je rak pankreasa.

Pankreas, odnosno gušterača je žlezda koja pripada vitalnim organima i koja ima dvojaku funkciju u organizmu, endokrinu i egzokrinu. Kao i svaki drugi organ, podložan je razvoju mnogih bolesti, od kojih su maligne bolesti one koje u velikom procentu dovode do smrtnog ishoda.

Pankreas se nalazi u gornjem delu stomaka, iza trbušne maramice i naleže na kičmeni stub u nivou prvog lumbalnog pršljena. Podeljen je na tri dela - glavu, telo i rep. U predelu glave pankreasa se nalazi glavni žučni vod koji odvodi žuč iz jetre i spaja se sa glavnim izvodnim kanalom pankreasa u zidu dvanaestopalačnog creva.

Funkcija pankreasa

Kao jedna od najvažnijih žlezda ljudskog organizma, pankreas se sastoji iz endokrinog i egzokrinog dela. Egzokrini deo zadužen je za lučenje alkalnog soka, koji je bogat enzimima za varenje belančevina, ugljenih hidrata i masti.

Endokrinu ulogu pankreasa vrše Langerhansova ostrvca, koja luče u krv hormone insulin, glukagon, pankreasni polipeptid i somatostin.

Tumori egzokrinog dela pankreasa

Maligni tumori egzokrinog pankreasa su, prema statistikama, peti vodeći uzrok smrti u svetu. Najčešće oboljevaju muškarci, starosti između 60 i 80 godina.

Nepoznato je šta uzrokuje nastanak tumora u ovom delu pankreasa, a faktori rizika su dijabetes, upotreba cigareta, preterano konzumiranje kafe, ishrana bazirana na životinjskim mastima i proteinima, gojaznost, hronična upala pankreasa, profesionalna izloženost hemikalijama, kao i genetska predispozicija.

Simptomi

Kancer pankreasa se često razvija godinama pre nego što se postavi dijagnoza. Simptomi su neprimetni i nespecifični.

Ovaj karcinom ne samo što se lako širi na okolne organe, već brzo daje i udaljene metastaze. Čak dve trećine karcinoma se javlja u predelu glave pankreasa, što ponekad može da predstavlja olakšavajuću okolnost, jer su simptomi u tom slučaju jasniji pa se i dijagnoza postavlja ranije.

Simptomi karakteristični za karcinom pankreasa su bolovi, svrab kože, žuta prebojenost kože i sluzokože, urin taman kao pivo, svetla prebojenost stolice, veliki gubitak telesne mase, povraćanje…

Dijagnostika

U slučaju postojanja ovakvih simptoma rade se laboratorijske analize, tumorski markeri, ultrazvuk stomaka, skener, magnetna rezonanca, pregled krvnih sudova abdomena… Ukoliko se ovim metodama dokaže prisustvo malignog tumora, pristupa se operativnom lečenju.

U zavisnosti od zahvaćenosti pankreasa tumorom, operacija može biti radikalna i palijativna. Radikalna operacija može da se izvede tek kod petine obolelih kod kojih je karcinom lokalizovan u glavi pankreasa, a samo kod pet procenata sa zloćudnim tumorom u telu i repu pankreasa.

Ovo je jako opsežna, kompleksna i dugotrajna hirurška intervencija. Operaciju je moguće izvesti kod pacijenata sa dobrim opštim stanjem i bez udaljenih metastaza.

Postoperativno lečenje

Posle operacije sprovodi se dopunska terapija koja može da redukuje rizik od ponovnog javljanja karcinoma pankreasa. Najčešće se sprovodi hemioterapija u trajanju od 6 meseci, a ponekad pacijent biva upućen i na zračenje.

Hemioterapija ima brojna neželjena dejstva, poput mučnine, dijareje, gubitka kose i apetita, slabljenje krvne slike i opšteg pada imuniteta.

Prognoze

Kao i kod većine drugih malignih bolesti, i prognoze kod pacijenata koji imaju karcinom pankreasa zavisi od stadijuma u kom je bolest otkrivena, lokalizacije zahvaćene malignitetom i agresivnosti kancera.

Čak i potencijalno izlečivi tumori imaju visok rizik od ponovnog vraćanja i posledično smrtnog ishoda.

Samo 20 odsto obolelih, kod kojih je sprovedeno adekvatno lečenje, može da se nada petogodišnjem preživljavanju nakon operacije. Ostali pacijenti u proseku žive do dve godine nakon operacije.

Oboleli sa uznapredovalim oblikom karcinoma i udaljenim metastazama imaju jako kratko preživljavanje, svega nekoliko meseci.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)