BAKA IVANKA JE DANAS PROSLAVILA 100. ROĐENDAN: Ovakva životna priča je jedna u milion (FOTO)

Ivanka Popović danas je u Beogradu proslavila svoj stoti rođendan. Za Espreso.co.rs govorila je o svom životu, kako se trenutno oseća, a dala je i nekoliko saveta za dugovečnost i život.

Od ranog jutra danas je bilo veselo u Domu za stare "Bežanijska kosa", gde je sve bilo spremno za doček, čak stototog rođendana jedne njihove stanarke.

Ministar Zoran Đorđević zajedno sa svojim najbližim saradnicima prisustvovao je ovoj proslavi i lično čestitao baka Ivanki.

- Srećan rođendan, želim Vam da živite još dugo, dobro zdravlje i mnogo lepih trenutaka - čestitao joj je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Ministar je gospođi Popović poklonio 101 ružu i najavio da će se uvek sa zadovoljstvom odazvati pozivu da dođe u ovu ustanovu kada su ovako lepi povodi u pitanju.

Baka Ivanka rekla je da je ovo za nju veliki dan, te da joj je drago što 100 rođendan dočekuje sa prijateljima.

- Ovo je za mene veliki dan i drago mi je što ga je i lično ministar učinio još lepšim. Zadovoljna sam što danas svoj 100 rođendan proslavljam sa prijateljima, ali i zaposlenima u Domu za stare jer su oni bili uz mene i u najtežim životnim situacijama - rekla je baka Ivanka.

Đorđević je uzvratio kako je to najmanje što je mogao da uradi, te kako će svi zajedno nastaviti da rade naporno kako bi stanovnicima Doma bilo bolje.

- Ovo je najmanje što smo mogli. Mi smo tu za vas, da brinemo i da radimo naporno kako bi vama bilo bolje. Voleo bih kada bi ova praksa se nastavila i da svaki ministar obiđe one koji svoj stoti rođendan proslavljaju u Domu za stare. U martu će još jedan korisnik obeležiti jubilarni rođendan, pa je to prilika da se ponovo sretnemo - izjavio je Đorđević i poželeo baki Ivanki još lepih godina.

Srđan Dimitrijević, v.d. direktora Doma, istakao je da je ministar Đorđević velika podrška i ustanovi i korisnicima, a da je to današnjim gestom ponovo potvrđeno i u praksi.

- Naši korisnici znaju da uvek mogu da računaju na resorno ministarstvo. Mi smo tu da učinimo svaki njihov dan lepšim i da zajedno proslavimo važne datume, kao što je ovaj - rekao je Dimitrijević.

Baka Ivanka završetku ceremonije povukla se u svoje odaje, kako bi odmorila, doručkovala i popila lekove, a na našu molbu pojavila se u jednom od dnevnih boravaka kako bismo porazgovarali.

Starica sa hodalicom, lagano je koračala prema nama...

Neophodna joj je, prema njenim rečima, jer se u poslednje vreme teško kreće.

A mi, mi smo potpuno iznenađeni njenim izgledom, pedantnošću i svesnošću, jer je ova žena danas proslavila 100 rođendan. U ovim godinama zadržala je dostojanstvo i damsko držanje.

Na pitanje o tome kako se oseća danas, na svoj jubilarni rođendan, te šta je recept za dugovečnost, baka Ivanka kaže da jedino što zna jeste da je uvek mnogo radila i putovala.

Međutim, uprkos svečanosti, pažnji i kiflicama koje je prijateljica pripremila za nju, Ivanka tvrdi da joj je teško i da često misli na svog preminulog sina. Da joj je ova porodična tragedija u potpunosti zaokuplja misli osetilo se i u razgovoru, jer je nekoliko puta pomenula svoj neprebol i najveći gubitak.

- Uvek sam puno radila, pravo da vam kažem. Mnogo sam putovala, vozila kola itd. Najgore mi je to što sa izgubila sina. Imala sam samo njega i on je umro. To mi je najteže palo. Iza njega su mi ostale tri unuke i dva praunučeta - započinje svoju priču slavljenica.

Dodaje kako je oni obilaze kada su u mogućnosti, jer je kako i sama kaže, Dom daleko od grada. Njena najstarija unuka nije udata, stanuje čak kod Cvetkove mehane i svaki put kada dolazi kod baka Ivanke u posetu prelazi 30 kilometara, priča ova starica sa velikom zahvalnošću.

Danas su se najavili za 13 časova kako bi zajedno sa svojom bakom i prabakom proslavili sto godina njenog zasigurno bogatog života.

Ipak, nije sve tako lepo u životu ove starice. Za Espreso.co.rs progovorila je i o onoj drugoj strani medalje i nečemu mnogo mučnom u njenom životu.

Muka joj je, teško joj je, a i čudi se što ovako dugo živi... Naime, sve slabije čuje i vidi što je sputava u komunikaciji i saživotu sa drugim.

- Muka mi je, teško mi je, ja na jedno oko ne vidim, a na drugo vrlo slabo i ne mogu ništa da čitam. Sve slabije čujem, ne mogu ni da komuniciram s ljudima zbog toga. Teško mi je mogu vam reći i čudi me što toliko dugo živim. Nije pravo, nije pravo da se tako dugo živi, kad čoveku već nije lako. Ali, šta sad možemo da radimo, to ne zavisi od nas samih. Moj sin je umro pre dve godine, on se preopteretio. Osam godina je bio predsednik opštine Zvezdara. Tu se mnogo radi. Svakog dana mislim na mog sina - priča Ivanka.

Kakav savet može da da mladim ženama, te kako bi one iz njene perspektive trebale da žive Ivanka kaže da veruje u naporan rad i u znanje.

- Uvek sam puno radila. Dve godine sam živela u Beču, u školi... Znam dva jezika. Tu gde sam radila, radila sam sa lekarima, organizovala im nastavu. Mnogo smo putovali. Četrdeset godina sam vozila sopstvena kola - kratko objašnjava.

Za života imala je samo jednu ljubav, svog supruga, koji je preminuo.

- Imala sam muža i sa njim imam tog jednog sina. Upoznala sam ga pred rat. Vojska je organizovala kurseve za učenje. Bila sam na tom kursu, učila da vozim i on je bio tu. Tako smo se upoznali. On je jadnik mnogo pušio. Tri pakle dnevno. Oslepeo je. Osam meseci je bio slep. Šta možete da radite?! Nikad čovek ne zna šta mu je sudbina - iskrena je Ivanka.

Na pitanje o tome da li joj je lepo da živi u Domu i kako provodi dane, te da li ima prijatelje sa kojim deli svoju svakodnevicu, Ivanka daje pomalo tužan odgovor.

- Ne. Imam prijatelje, ali slabo mogu da komuniciram, zato što slabo mogu da čujem. Sve slabije čujem, a opet kažu da oni koji imaju aparate da ih ne nose. Tako da sam dosta usamljena. Gledam televizor koliko mogu. Mogu da ga pojačam da bih čula. Živim od dva slova T, to je telefon i to je televizor. Telefonom razgovaram sa tom najstarijom unukom - iskrena je ova žena.

Dodaje kako se njen sin ženio dva puta, te kako ju je danas posetila njegova druga žena i kako je to za nju bilo prijatno iznenađenje.

Pitali smo je i da li je volela Tita i u kakvom su mu sećanju ta vremena.

- Nisam volela Tita. Moj otac i svi mi bili smo demokratski raspoloženi i smatrali smo da on ne daje, ono što bi trebalo da da narodu - kratko je odgovorila Ivanka.

Usrećili su je danas i njeni prijatelji i porodica, ali ipak stogodišnji život nosi i neko teško breme sa sobom i teška iskustva... A Ivankin život zasigurno je imao velike i teške izazove sudeći prema njenim rečima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)