Kako je ovo moguće?
Ovaj političar osuđen je za kupovinu glasova, a sad je direktor Fonda za izbeglice!
Posao koji traje godinama
Na lokalnim izborima u hrvatskoj Zadarskoj županiji 2013. godine, Branislav Švonja i Dušan Oluić bili su na izbornoj listi Demokratske partije Srba. Na istoj listi kandidat je bio i Slobodan Švonja. On je 2010. osnovao firmu Privredni propisi koja se bavi istim poslom kao i Nacionalni privredni operater.
Prema finansijskim izveštajima APR - a, Privredni propisi su od 2011. do kraja 2015. godine imali oko 9,5 miliona dinara prihoda. Od 2011. do aprila 2016. godine, naplatili su gotovo 2,9 miliona od budžetskih korisnika, pokazuju podaci Uprave za trezor.
Samo u prva dva meseca 2016. godine Privredni propisi su prihodovali 784.000 dinara - od Smedereva, Zrenjanina i opštine Ruma. Ranije su im novac uplaćivale i druge lokalne samouprave, poput Niša, Kragujevca, Negotina i Krupnja.
Borisav Ičagić iz novosadske kompanije "Vitalikum" navodi da ga je u septembru 2015. godine najpre pozvao, a potom u preduzeće i došao, čovek koji je rekao da je iz Privredne komore Srbije. Predao mu je USB -ove čiji sadržaj Ičagić nije mogao da otvori. Posle nekoliko meseci dobio je račun na 196.000 dinara i ugovor od Privrednih propisa.
- Ni u jednom momentu, niti putem telefona, niti prilikom preuzimanja USB - a, niko nije pomenuo nikakav ugovor, troškove, niti bilo kakve usluge. Ugovor sam prvi put video kada je pošta stigla - objašnjava Ičagić.
Švonja i Oluić posluju na ovaj način godinama, koristeći različite firme, registrovane u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Branislav Švonja i Oluić su poreklom iz Obrovca u Hrvatskoj, a u Srbiji se prvi put zajedno spominju prilikom kupovine zemljišta u Novom Sadu. Prema Ugovoru o kupoprodaji iz 2004. godine, Oluić i Nenad Opačić su prodali temelje benzinske pumpe u Novom Sadu firmi Novina Branislava Švonje za 6,5 miliona dinara. Opačić je osuđivan na 14 godina zatvora zbog trgovine drogom, a ubijen je 2015. godine.
Oluićeva firma Centar za finansije prodavala je podatke na isti način kao Nacionalni privredni operater i Privredni propisi. To preduzeće pojavljuje se kao jedna od strana u preko 600 predmeta između 2007. i 2014. godine pred Privrednim sudom u Beogradu.
Dušan Oluić bio je optužen da je 2006. godine, preko Centra za finansije, pokušao da prevari Telenor za skoro 600.000 dinara, ali je pravosnažno oslobođen optužbi 2013. godine. Sud je prihvatio svedočenja zaposlenih u Telenoru da su im Dušan i Slobodan Oluić CD-ove nudili besplatno, a naknadno tražili novac, ali je odlučio da krivica optuženih nije nesumnjivo i nesporno utvrđena.
CINS je 2011. godine otkrio pet preduzeća koja su prodavala javno dostupne informacije, a u svom nazivu imala staru skraćenicu Pošte Srbije – PTT.
CINS je u više navrata bezuspešno pokušao da kontaktira Slobodana Švonju, Dušana Oluića i Dušana Šaponju, na brojeve iz javno dostupnih imenika, kao i na telefone i adrese njihovih firmi iz APR-a.