ESPRESO INTERVJU NEDELJE
EKSKLUZIVNI INTERVJU Vuk Drašković: Da me nisu izdali, bio bih predsednik, ne bi bilo rata na Kosovu i NATO bombi (FOTO) (VIDEO)
- Situacija je u mnogo čemu gora nego pre 25 godina, pa čak ni u vreme koje je prethodilo NATO bombardovanju Srbije. Nije se moglo zamisliti nešto ovako u srpskim medijima, da se ovako javno, kroz blato provlače ambasadori kojima smo ovde domaćini
Koje su to stvari?
- Da je u poslednjoj deceniji prošlog veka napravio velike greške. Napisao je on i autorske tekstove na tu temu, rekao je i priznao javno jednu veliku istinu, da nisu shvatili celu deceniju da je pao Berlinski zid i da se stvara nova Evropa, nova realnost u Evropi. Rekao je da razumne alternative Evropska unija i evropeizacija Srbije nemaju, i napokon, obećao je tvrdo da će u pećini zla da rasturi, da otključa vrata, da provetri i očisti službenu bezbednost, i da će da rasvetli njihove zločine, i da će to sve biti sudski procesuirano. Naravno, sve to što je bilo u skladu sa onim za šta se borim već trećinu ljudskog života podržao sam, normalno je bilo da ga podržim, nije bilo normalno da kažem, e sad pošto ti to hoćeš, što sam i ja do sada hteo, e sad to ja više neću.
NE SVIĐA MI SE KAD ME ZOVU VAŠKA ILI VUČIĆEV MEGAFON: Đuka brutalno iskreno o svemu! (VIDEO)
Kako komentarišete trenutnu političku situaciju u Srbiji?
- Ona je opasna, tragična. Je l' možete da zamislite da krenete iz Beograda i vozite prema Skoplju, a sve vreme tvrdite da vozite prema Ljubljani. E, pa tako je to u Srbiji. Premijer, i još dva tri ministra govore o Evropi, a sva mašinerija, propaganda, razni analitičari i mediji, koji su iz neobjašnjivih razloga premijerovi miljenici bombarduju taj put premijera prema Briselu. Dolazite pred jedan cilj, jer pitanje je kako je moguće voditi zemlju u Evropu, a svu državnu artiljeriju i propagandu usmeriti protiv Evrope. Odbijati narod protiv Evrope, vaspitavati narod na mržnju prema Evropi, prema Zapadu, prema Americi, a istovremeno govoriti da je to najrazumniji put da se pridružimo tim državama koje tako beskrajno mrzimo, odnosno propagiramo mržnju prema njima. Od one moje strategije Brisel preko Vašingtona došli smo sada do gotovo jedne neverovatne strategije, da idemo u Moskvu preko Brisela. A to ne može. Platićemo preskupu cenu ako se ovo ne prekine.
Gde bi bila Srbija da je krenula drugim putem 9. marta?
- Mi smo tada uspeli da srušimo oslonac Miloševićevog režima. To je je bio cilj. Srušili smo bili i Vladu, jer ministar policije u svakom totalitarnom sistemu je zapravo centar Vlade. Jedno tri meseca bilo je proleće u Srbiji, i medijsko, ali Milošević je iskoristio to kao jedan glas Srbije protiv rata, protiv razbijanja zemlje, a to je dominiralo 9. marta, kao nada, kao zahtev, da preokrene najcrnji nacionalizam, i da nas uvede u krvave ratove i razbijanje Jugoslavije. Nismo mi 9. marta mogli da postignemo više. Ne zaboravite da se sve što je bilo protiv Miloševića okupilo u Beogradu, ali se nije moglo. Propustili smo istorijsku priliku posle tromesečnih demonstracija pre 20 godina. Tada smo ga pobedili. Tada se sva Srbija digla na ustanak zbog pokradenih izbora, Milošević je nateran da prizna, da se osramoti da je pokrao izbore. Da nije došlo do izdaje, da je ispoštovan koalicioni sporazum najbolje koalicije ikada ovde stvorene, o zajedničkom nastupu SPO, DS i GSS na parlamentarnim i predsedničkim izborima '97. godine, Milošević bi bio potučen, mi bismo osvojili većinu u Skupštini, imali bismo premijera, imali bismo predsednika parlamenta. Verovatno bih i ja uspeo da pobedim, bez obzira na veliku mržnju jednog dela naroda koju su službe i Miloševićev režim posejali prema meni, verovatno bih i ja uspeo da budem predsednik. To je bila istorijska šansa. Nikakvog rata na Kosovu ne bi bilo, bombardovanja, i Srbija bi danas bila uveliko i u Evropskoj uniji i u NATO Alijansi.
Ko je kriv?
- Kriv je onaj koji je rušio izbore. To nije bio SPO. Mislio sam napokon da ta sila koja je terala Đinđića da rasturi koaliciju neće uspeti u tome. Nažalost, objavili su bojkot izbora, pobede, i SPO je sam trčao trku. Da smo bili zajedno potukli bismo i Miloševića, i njegovu desnu ruku - Šešelja.
Gde je SPO danas, a gde je trebalo da bude? Ko je kriv za pad SPO?
- Gde i Srbija. U nevoljama najvećim. Umesto one Srbije u Evropi, mi imamo Srbiju u kojoj mogu čuda da se dese, i to ona najtragičnija, i da postanemo neka vrsta Sirije, jer mnogi vektori vode u tom, najtragičnijem smeru. Zemlja sa svih strana opkoljena zemljama Evropske unije i NATO alijanse tu Evropsku uniju proglašava neprijateljem, a raste cunami o vojnom savezu sa Rusijom, čak i o pristupanju toj ekonomskoj evroazijskoj uniji, sa kojom nemamo nikakvog dodira, i sa kojom su nam poslovi manji nego samo sa Kosovom, ali narasta jedna plima. E, pa tu je i SPO. Na pad su uticali i drugi faktori, zločini režima, nekoliko atentata i pokušaja da se meni skine glava, pri čemu su ubijani meni najbliži ljudi. Ja sam formirao DOS posle svega, a onda je usledilo izbacivanje SPO iz DOS uoči odlučujuće bitke. U jednom naivnom uverenju, mislio sam da će Legija i zemunski klan zameniti ulogu SPO, da će rušiti Miloševića uz pomoć čelnika tog terorističkog režima najvećih ubica i kriminalaca, i tako je postradao Srpski pokret obnove.
Ko je izdao Vuka Draškovića?
A, ko je izdao Vuka Draškovića? Sve se to na kraju svelo na nesreću Srbije. Raspoloženje u Srbiji, prema Evropi, prema Zapadu je mnogo bilo veće u poslednjoj deceniji prošlog veka, i posle NATO bombardovanja, i posle gubitka Kosova, nego što je danas. Ali, 16 godina se narod truje i oslepljuje.
