Vuk Drašković: Kako smo krenuli da šetamo 1996. godine? To je bila DRAMA DOSTOJNA I HIČKOKA...

Protesti počeli u Nišu, gde je opozicija udružena u koaliciju "Zajedno" prvo došla do dokaza o krađi izbora, da bi se protesti ubrzo proširili po celoj Srbiji, a prvenstveno u Beogradu gde su skoro tri meseca Vuka Drašković, Zoran Đinđić i Vesna Pešić svakodnenvno predvodili građane na ulicama Beograda.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Protesti počeli u Nišu, gde je opozicija udružena u koaliciju "Zajedno" prvo došla do dokaza o krađi izbora, da bi se protesti ubrzo proširili po celoj Srbiji, a prvenstveno u Beogradu gde su skoro tri meseca Vuka Drašković, Zoran Đinđić i Vesna Pešić svakodnenvno predvodili građane na ulicama Beograda.

Dvadeset godina kasnije, Vuk Drašković, jedan od lidera koalicije, ekskluzivno za novi Nedeljnik napisao je svoja sećanja na te proteste koji će uz 5. oktobar, predstavljati najvažniju prekretnicu u borbi opozicije protiv Slobodana Miloševića.

Naš poraz bio je ogroman. Svi skupa, jedva da smo dobili nešto više glasova nego okrnjeni Depos na prethodnim izborima. I na lokalu, gde je važio većinski izborni sistem, klatili smo se na ivici sloma, pa smo drugi i odlučujući krug čekali pognutih glava. Ni slutili nismo da bi taj isti narod Srbije, samo dve sedmice kasnije, mogao da se preokrene u svojoj volji i postane režiser drame dostojne i Hičkoka. Ubice i šljam zaposedali su ionako oslepljenu i na zlo spremnu Službu državne bezbednosti, kojoj je SPO bio glavna meta i koja je u meni i gnevu naroda na srpskim trgovima videla jedinog krivca za svoje noćne more. Sve je to bilo premazano i strašću komunističke osvete, kako je svoju bolesnu mržnju doživljavala diktatorova supruga Mirjana. Zato ću, odmah po stvaranju koalicije Zajedno, uputiti molbu ministrima spoljnih poslova SAD, Rusije, Francuske, Britanije, Italije i Nemačke, da pomognu borbu demokratske Srbije protiv nadiruće tiranije, koja više nije bila ni jednopartijska, nego "jednokrevetna", kako sam napisao. Od vlada tih država tražio sam pomoć zbog toga što je, "jednokrevetna diktatura" širila mit da je Milošević, kao "dejtonski mirotvorac", baš od tih zemalja dobio odrešene ruke da u Srbiji radi šta hoće...", piše Drašković.

On je zabeležio i jedan interesantan razgovor sa Đinđićem: - Dođi, molim te, odmah u Skupštinu - telefonira mi Đinđić. - Naši poslanici stupili su u štrajk glađu... - U redu je i pridružujem se, iako je ovo besmisleno - kažem po dolasku i sve ih zbunjujem. - Zašto je besmisleno? - pita Zoran. - Zato što je lopova baš briga hoćemo li štrajkovati i dokle. - Nisi u pravu. Kad si štrajkovao, ti si ga pobedio - kaže on. - Ja sam bio odlučan da umrem, a od naših poslanika to ne možemo da tražimo. Što je još važnije, čitav svet je tada bio uz mene. - Šta da radimo? - pita Vesna Pešić. - Demonstracije! Svakodnevne demonstracije. U Nišu već demonstriraju. - Možda neće narod da izađe i neće dugo da izdrži. Tri ili četiri dana, i to je kraj - kaže Đinđić. - Kažimo narodu da su Česi demonstrirali trideset i šest dana i pozovimo Srbe da obore taj rekord! - Ali Česi su demonstrirali samo par dana -kaže Vesna Pešić. - Nije važno. Ko će to da proverava? Naši glasači su ogorčeni i sigurno će izaći na ulice. - Ovo sa češkim rekordom je super! - povika Đinđić. - Još malo ćemo, tek onako, da štrajkujemo, a idemo na proteste... Drašković je u novom Nedeljniku objavio sećanja na to kako je nastala koalicija Zajedno, o najzanimljivijim razgovorima sa Đinđićem i Vesnom Pešić, kako je policija ubijala tih dana, kako je napadnuto sedište SPO... a magazn Nedeljnik je za sledeći broj najavio i nastavak Draškovićeve priče sa temom "Kako je srušena koalicija Zajedno"?

(Espreso.co.rs / Nedeljnik)