U PI*KU ALEPU MATERINU: Kako ni pomoć gladnoj deci danas ne može da bude van politike?!

U savremenoj politici sve je sredstvo za postizanje nekog cilja. Na pitanje "da li je to baš tako, zar ne postoji nešto što je izuzeto?", ovih dana je dat odgovor, kroz slučaj slanja humanitarne pomoći Siriji iz Srbije.

Ne, ništa nije izuzeto.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

I pre nego što je avion (ruski, ok) odleteo sa piste u Beogradu, noseći ulje, brašno, šećer, elektro-agregate, ćebad, lekove, nosila, gaće, gaze i sapune, počeo je pravi rat oko pitanja "šta zaista znači to što Vlada Srbije šalje pomoć Siriji ruskim avionom".

Na ovo pitanje svako je imao svoj odgovor, prilagođen svojim političkim potrebama.

Oni koji pokazno vole Ameriku zakukali su kako će humanitarna pomoć da izazove "podozrenje" i da nam donese loš PR. Oni koji pokazno vole Rusiju zazvonili su patrijotskim zvonima slovenske svesabornosti i pronašli način da slanje gaća i čarapa deci bez majki i očeva proglase "znakom" da se Srbija priklonila Putinu.

Zaboravilo se da se politika ne vodi radi politike, nego radi ljudi. Zaboravilo se šta znači kad devojčica zakuka jer joj nema mame i tate. Zaboravilo se da se neko može bogatiti na tuđoj nesreći, i koristiti tuđe živote da bi bio moćan i jak samo do određene granice. Jer onda gladni i obespravljeni ustanu, i svete se.

Dehumanizacija savremenog sveta dostigla je vrhunac. Utilitarizam je na vlasti. Sve je, naravno, tamo već odavno politika i borba za moć. Da li mi u Srbiji treba da budemo deo toga? Da li zaista treba da raspravljamo o tome kome treba slati humanitarnu pomoć i kakve nam to posledice može doneti?

Jebeš ga, ne moramo baš. Aj da šaljemo pomoć onima kojima je potrebna, ako možemo. I da ne pričamo o tome. Pa ako se neko naljuti, ko ga jebe.

Odgovor na pitanje "šta zaista znači to što Vlada Srbije šalje pomoć Siriji ruskim avionom" mora da bude jedan i jedini: znači da će neko dete da se okupa, da obuče čiste gaće, da jede, da se izleči.

I ne znači ništa više.

(D. M.)