Peti oktobar je uspeo: Zaista lepše živimo posle njega, ne vidim gde je problem?

Posledice 5. oktobra su predivne: kuće s panoramskim liftovima, deca idu u francuske škole, engleske škole, pa i u neke egzotičnije škole, voze se Bentliji, šetaju se skupe pi*ke.

Živi se, brate, u fulu. Ovde čovek u ministarstvu, onde preduzećce u šemi s lokalnim vlastima, brat moj na vlasti u lokalu, brat njegov radi puteve. Kapaju pare, iznosi se malo napolje za crne dane...

A vi kod kuće plačete ko pi*ke, jer nemate pare. Moje dete će da nosi najskuplju obuću, tvoje će pocepane patike. Moje dete će da ima, a tvoje neće da ima. Moje dete će da se smeje kad dobije najnoviji ajfon, a tvoje će da plače jer ga moje zajebava što ima stari telefon.

Jebiga. Imamo, jer smo šetali i lupali u šerpe i izašli smo 5. oktobra da uzmemo ono što je naše.

I uzeli smo.