VIŠE SRBA JE RADILO ZA CIA-U, KO SU ONI? Mnogi važni i ugledni Srbi bili su američki TAJNI AGENTI

Jovica Stanišić, bivši šef Državne bezbednosti Srbije i Vlado Dragićević, nekadašnji zvaničnik ove službe, tokom devedesetih godina mogli su kao tajni agenti CIA-e otkriti razne informacije američkoj špijunskoj agenciji - od ideje raspada Jugoslavije, preko tokova novca i toga ko stoji iza ubistava i građanskih nemira do obrazlaganja prevrtljive politike Slobodana Miloševića. Mnogo pre vremena teorija zavera o tome "kako će CIA danas nam ubaci čipove i sazna sve o nama", oni su odavali tajne o životu u Srbiji o kojima možemo samo da sanjamo.

Ovo je tema koja se nameće nakon iznošenja završne reči na haškom suđenju Stanišiću i Franku Simatoviću Frenkiju, bivšem komandatu JSO.

Stanišiću i Simatoviću se u Hagu sudi za ratne zločine na nesrbima u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine, a odbrana Stanišića je prilikom izlaganja završne reči na ponovljenom suđenju utvrdila da je bivši šef DB-a Srbije 1991. godine stupio u kontakt sa CIA i da je 1993. naveo CIA na lokacije masovnih grobnica u Bosni.

Stanišić povezivan sa CIA još 2009.

Podsećanja radi, o vezi Stanišića i CIA prvi je pisao “Los Anđeles tajms” još 2009. godine I označio ga kao najvažnije čoveka CIA u Beogradu.

Advokat Vejn Džordaš, branilac Stanišića, je na kraju iznošenja završne reči upravo potegao saradnju sa CIA kao adut svog klijenta

- Stanišić je stupio kontakt s CIA 1991. godine i bio je pouzdani sagovornik - rekao je danas Džordaš.

Džordaš je sudijama rekao da Stanišić ne bi 1993. godine vodio CIA u BiH da nađe masovne grobnice da je bio učesnik u zločinačkom udruženju, za šta ga tereti optužnica.

Kontakti sa CIA išli preko dve osobe

Pre dve godine u haškoj sudnici se kao svedok našao i Vlado Dragičević, nekadašnji zvaničnik DB-a zadužen za odnose sa stranim obaveštajnim službama koji je, između ostalog, govorio i o tome kako su kontakti DB-a sa CIA 1991. i 1992. Godine išli preko dve osobe zaposlene u američkoj ambasadi u Beogradu.

Kako je rekao, jednog dana 1991. godine prvi kontakt prestao da se pojavljuje, i u SDB-u pojavio neko drugi. Rekao je da je iz CIA-e i zatražio sastanak.

-Na početku ove razmene gospodin mi je otvoreno rekao da je to bio jedini način da stupi u kontakt sa mnom jer nije bilo drugih kanala preko ambasade SAD-a ili tadašnjeg Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije - rekao je Dragičević.

Drugi kontakt CIA napustio je Beograd 1993. godine, ali je pre toga razvio bliske odnose sa Stanišićem, dodao je svedok.

-Mogu reći da je njihova veza od početka bila prilično neobična. Oni su uspostavili kontakt koji je ukazivao da se međusobno razumeju u potpunosti, i profesionalno i kao ljudska bića - rekao je Dragičević sudu, ali pritom se zakleo da ni on ni Stanišić nisu bili tajni agenti CIA.

Stanišić oslobodio 1995. godine 450 vojnika Unprofora

Da Stanišić ima blisku saradnju sa stranim službama videlo se i 1995. godine kada je imao ključnu ulogu u oslobađanju 450 vojnika Unprofora koje su kao taoce zarobili bosanski Srbi u maju te godine. O tome je, takođe, svedočio Dragičević.

-Stanišić je na svoju inicijativu, uz odobrenje Miloševića, preduzeo korake da taoci budu oslobođeni. Milošević je bio skeptičan da se bilo šta može učiniti. U to vreme Milošević nije imao kontakte sa Vojskom Republike Srpske zbog sankcija Srbije prema RS - rekao je Dragićević i dodao da je da je Stanišić zbog zasluga u oslobađanju talaca dobio "medalju francuske obaveštajne službe DGSE".

Stanišićeva uloga tokom devedesetih godina u Srbiji je bila svakako kontroverzna jer ga mnogi i dan-danas različito doživljavaju od ratnog zločinca preko obaveštajca starog kova do doušnika CIA.

Perišić osuđen na tri godine zatvora zbog špijunaže

Pored Stanišića u žiži špijunskih afera krajem prošlog i početkom ovog veka našao se i Momčilo Perišić, nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije zadužen za bezbednost u kabinetu Zorana Đinđića koji je 14. marta 2002. godine uhapšen u motelu “Šarić” na Ibarskoj magistrali gde je sedeo sa službenikom američke ambasade sa diplomatskim statusom, Džonom Dejvidom Nejborom.

Đinđić je, posle Perišićevog hapšenja, oštro kritikovao Upravu bezbednosti vojske Jugoslavije, jer je pet meseci unazad imala saznanja o njegovom aktivnostima, ali te informacije nije podelila s predstavnicima vlade.

Perišić je pušten iz pritvora dva dana posle hapšenja i odmah je podneo ostavku na mesto potpresednika Vlade.

S druge strane, Džon Dejvid Nejbor je otišao iz Srbije čim je pušten iz pritvora, a mediji su pisali da je on zapravo bio šef CIA za Balkan.

Postupak protiv Momčila Perišića za špijunažu počeo je 2004, ali je godinu dana kasnije prekinut, pošto je on otišao u Hag, gde mu se kao bivšem načelniku Generalštaba vojske Jugoslavije spremalo suđenje za ratni zločin. Proces je ponovo započet 2016. godine u Višem sudu u Beogradu koji ga je početkom februara prvostepenom presudom osudio na tri godine zatvora zbog špijunaže.

Pored Perišića, osuđeni su i Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković na po godinu i po dana zatvora. Na donetu prvostepenu presudu i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe.

Javna tajna da je Stanišić bio agent CIA

Krimininolog Dobrivoje Radovanović nema dilemu da je Stanišić bio tajni agent CIA. Šta više, kako ističe za “Blic”, to je bila javna tajna tokom devedesetih godina.

-Stanišić je svašta mogao da otkrije SAD-u. Najpre ideju o rasturanju Jugoslavije u vreme kada je SAD bio protiv te ideje, a onda i kada je prihvatila tu ideju. Imao je verovatno i značajni uticaj na Miloševića da osigura tu ideju raspada Jugoslavije kada se za to zalagala i Amerika – naglašava Radovanović.

Kako kaže, na ovim prostorima je lako biti tajni agent.

-Srbi su podložna i potrošna roba. Vole autorite, tajne službe, strane agente. To je pogotovo bilo izraženo tokom devedesetih godina. Tada strani agenti nisu vršljali po Srbiji nego su bili skoro legalni u kancelarija resora državne bezbednosti. Takav je bio i Stanišić – podvlači Radovanović.

Tajni agenti bili skoro legalni

Naš sagovornik smatra da su velike sile preko svojih tajnih agenata uticale na Miloševićevu politiku.

-Strani tajni agenti su bili saradnici naših vlasti, potpuno legalni i uticajni ljudi. Vlast je bila podložna uticaju tih ljudi koji su prenosili poruke velikih sila za koje su radili. Nažalost, čini mi se da se i sada vraća i rehabilituje taj period devedesetih godina – apostrofira Radovanović.

Poznati kriminolog kaže da oseća i određenu vrstu sažaljenja prema Stanišiću.

-Sada preko advokata apostrofira tu svoju ulogu tajnog agenta CIA kao svoju olakšavajuću okolnost i još više se zakopava u svom narodu. Svakako mu preti dugačka kazna koja je i ujedno i doživotna u njegovim godinama imajući u vidu i da je bolestan. Ko zna možda haški sud ponovo bude podložan uticaju velikih sila pa ga i oslobodi kazne – zaključuje Radovanović.

I Slobodan Milošević bio blizak CIA

Advokat Božo Prelević ističe, pak, da direktor službe bezbednosti po prirodi svoje funkcije mora da sarađuje sa stranim službama poput CIA, ruske ili evropske službe bezbednosti.

-Ne mislim da je Stanišić bio bliži saradnik CIA nego Slobodan Milošević. Uostalom, Milošević je živeo u SAD-u pre nego što se vratio u Srbiju i ušao u politiku. U SPS-u i JUL-u bilo je puno doušnika stranih službi bezbednosti. Nema dela istorije Srbije gde nije bilo doušnika i tajnih službi Rusije, Engleske, Amerike, Hrvatske, Kine, arapskih zemalja – naglašava Prelević za „Blic“.

Kako kaže, vladavinu Miloševića nije obeležio porast broja stranih doušnika nego enormna glupost.

-U to vreme doušnici su morali da obrazlože stranim službama korake Miloševićeve vlasti koji se ne mogu razumom objasniti. Zanimljivo da je odlazak Stanišića u Hag pomogao jedan engleski špijun i da se događalo da su pojedinci direktno iz JUL-a otišli u CNN. Ne znam nijednog sudiju, profesora, novinara koji su u to vreme nazivani stranim plaćenicima i dobijali otkaze da su takve prelete napravili – podvlači Prelević i dodaje da je, između ostalih, i njega Milošević optuživao da je agent CIA, a sada se o tome priča za Stanišića.

Širok je spektar informacija koje su tokom devedesetih godina doušnici mogli da otkriju stranim službama bezbednosti.

-Od tokova novca do ključne ideje raspada Jugoslavije. Hrvatske službe su forsirale ideju raspada SFRJ dok su naše službe zagovarale ideju velike Srbije. Takođe, bile su značajne informacije i ko stoji iza mnogih ubistava u to vreme, ali i iza građanskih nemira. Bilo je službi i koje su pomagale te nemire, ali i odmagale. Bilo je i doušnika zahvaljujući kojima nisu gađani neke ciljevi tokom NATO bombardovanja – kaže Prelević.

Ne zna se dal je gore kad si prijatelj ili neprijatelj SAD

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić slaže se da je Stanišić bio veoma uticajan čovek.

-To je uostalom i pokazao kad je izvukao 450 pripadnika Unprofora koje su Srbi iz Bosne držali kao taoce iz Bosne i Hercegovine. Da mu to nije uspelo sigurno bismo bili i ranije bombardovani. Za taj posao čak je i javno nagrađen. Stanišićev najveći problem je što ne zna se šta je gore, da li kad si prijatelj ili neprijatelj SAD. Amerika vas sigurno neće pokrivati pogotovo ako ste spoljni saradnik – naglašava Janjić.

Kako kaže, Stanišić je bio obaveštajac starog kova.

-On se ne može uporediti sa sadašnjim obaveštajcima ni u pogledu profesionalnosti ni u pogledu kulture. Nije bio čovek poput Radeta Markovića. Ne možeš za njega vezivati unutrašnje likvidacije kao za Markovića. Njegov idol je bio više Ćosić, nego Milošević. Treba znati da je SAD u početku podržavala Miloševića toliko da je američka diplomatija napravila presedan i došla u sedište njegove partije iako je do tada – objašnjava Janjić.

Janjić tvrdi da Stanišić nije mogao da sledi Miloševićevu politiku “glave izvan tela”.

-Stanišić je bio na čelu kompleksnog sistema koji nije mogao da se prilagodi Miloševićevoj politici stalnih obrta. Zato su se sukobili i ubrzo je završio u penziji, a na njegove mesto je došao Marković – zaključuje Janjić.

Prvostepeno oslobođeni krivice

Stanišić, bivši šef DB Srbije, i Simatović, bivši komandant JSO, terete se da su učestvovali u udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu sа tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, čiji je cilj bio uklanjanje Bošnjaka i Hrvata sа delova teritorija BiH i Hrvatske radi uspostavljanja etnički čiste srpske države.

Posle prvostepenog suđenja, Haški tribunal je 2013. Stanišića i Simatovića oslobodio krivice, ali je Apelaciono veće 2015. usvojilo žalbu Tužilaštva i zbog nepravilnosti u postupku naložilo da suđenje bude ponovljeno po istoj optužnici.

Apelaciono veće odlučilo je da, po prvi put u istoriji tog suda, u potpunosti obnovi jedno suđenje. Novo suđenje počelo je u leto 2017. godine, dok bi se presuda, prema ranijim najavama, mogla očekivati ovog maja.

Stanišića i Simatovića su vlasti Srbije uhapsile 2003. godine. Stanišić se zbog bolesti od jula 2017. nalazi na privremenoj slobodi u Beogradu. Ni jedan, ni drugi nisu prisustvovali iznošenju završnih reči.

Bonus video:

(Espreso/Blic)