DAČIĆEV ODGOVOR IZNENADIO! Pitali ga da li je fotelja predsednika Skupštine udobnija od ministarske?

Na poziciji predsednika Skupštine je tek nešto više od dva meseca, a već je uspeo da zavede red. Pored velikog broja Zakona, usvojen je i Kodeks ponašanja poslanika, te je u 2020. završen veliki posao.

Neki su smatrali da mesto predsednika Skupštine nije dovoljan izazov za iskusnog političara, kakav je Ivica Dačić, lider SPS-a.

Jer, obavljao je s velikim uspehom i posao ministra unutrašnjih poslova od 2008. do 2014. godine, premijera 2012. do 2014. godine, ministra spoljnih poslova od 2014. do 2020, a bio je i prvi potpredsednik Vlade zadužen za bezbednost i spoljnu politiku.

Da li je fotelja predsednika Skupštine udobnija od ministarske?

- Da tražim da mi bude udobno ne bih sedeo ni ranije u ministarstvu, ni u Vladi, ni sada u Skupštini. Na tim mestima nema udobnih fotelja. Dužnost predsednika parlamenta je za svakog političara, u svakoj zemlji, najviša moguća čast i najveća odgovornost koju može da prihvati, ako za to ima hrabrosti. Ja gledam na to kao na podelu odgovornosti između odgovornih ljudi, a ne kao na podelu privilegija, nema više privilegija u današnjoj politici. Mere se rezultati, pod stalnom ste lupom javnosti i birača i na ispitu ste svakih nekoliko godina. Ja prihvatam da tako radim, i zato sam ovde. A ima i onih koji misle da im poslanička i ministarska mesta pripadaju samo zato što su najpametniji i najvredniji i da ne treba prstom da mrdnu, i zato su već godinama na nuli.

Među poslanicima u trenutnom sazivu je mnogo mladih kolega, da li u nekome od njih prepoznajete naslednika?

- Nemojte mene da pitate za naslednike, još sam u dobroj formi. Što se tiče poslanika iz SPS-a, pogledajte našu poslaničku grupu i videćete da dominiraju mlada lica, koja nisu slučajno tu gde jesu. Ako je neko vodio računa o podmlađivanju svojih redova i bezbolnoj smeni generacija, to je onda SPS i zato smo mi najdugovečnija partija na političkoj sceni. I ja sam kao mlad političar dobijao šansu da budem narodni poslanik i iskoristio sam je, još pre 28 godina. Zato kod nas nema mnogo ustručavanja da nekom mladom čoveku poverimo dužnost poslanika, predsednika opštine ili ministra, jer oni su sazreli u organizaciji koja o njima vodi računa. I nikada se nisu obrukali.

Najveća kritika na trenutni saziv u Skupštini je ta da nema opozicije i da poslanici često spominju političke protivnike dok govore o predloženim zakonima? Da li vi vidite to kao manu?

- Mnogo pre izbora upozoravali smo da njihov bojkot nema nikav efekat ni smisao, to su im govorili i iz Evrope, ali odlučili su drugačije i tek sada nema nikakvog smisla da pričamo o tome zašto nekih iz opozicije nema u Skupštini. To bi trebalo da su odrasli ljudi koji znaju da svaka odluka donosi i posledice. Ni ja, ni Vučić nemamo nikakvu odgovornost za to. Šta je trebalo, da kažemo – evo uđite u Skupštinu, uzmite mandata koliko vam treba, jer je loše da vas nema u parlamentu? Skupština nije zabavište. Oni koji nisu u Skupštini jedini su odgovorni za to i samo oni treba da objasne zašto nisu obavili taj posao, niko drugi.

Postavlja se stalno i pitanje međustranačkog dijaloga. Kada će on početi?

- Ja sam već razgovarao o tome sa Dejvidom Mekalisterom iz Evropskog parlamenta, dogovorili smo se da već posle praznika nastavimo razgovor oko detalja, pa ćemo videti. Što se mene tiče spremni smo za taj nastavak, ali to zavisi i od poslanika u Evropskom parlamentu, od njihove spremnosti i obaveza.

Šta je za Vas najveći izazov dok ste na čelu Skupštine? Jeste li zadovoljni usvojenim Kodeksom ponašanja poslanika, mislite li da je opomena dovoljna sankcija?

- Kodeks koji smo usvojili je važan i za Skupštinu i za ceo politički život. Pokazali smo jasno da želimo da maksimalno zaštitimo dostojanstvo parlamenta i pristojnu političku komunikaciju, posle usvajanja Kodeksa teško može da nam se zameri da ne vodimo računa o tome. Kao predsednik Skupštine ja ću striktno da ga sprovodim, ali očekujem i od poslanika da ga se pridržavaju, kao i svake druge odluke koju donosimo.

Kakva su Vaša očekivanja od 2021. godine, kada je reč o pristupnim pregovorima? Šta Srbiju sprečava da otkloni nedostatke koji joj se zameraju?

- Ja sam direktno uključen u taj proces i sada, a bio sam i ranije, kao ministar spoljnih poslova i već godinama imam isti utisak da zaslužujemo mnogo brži napredak nego što ga imamo. Ove godine nije otvoreno nijedno poglavlje, prošle godine samo dva, to nije realna slika naše pripremljenosti za članstvo u EU, ali ne samo zbog nas. Dosta toga je i na strani EU, koja zbog svojih unutrašnjih problema i zbog otpora prema proširenju usporava naš proces. I ne samo naš, pogledajte blokade koje trpe Severna Makedonija i Albanija, koje su odavno zaslužile da otvore pregovore sa Unijom, ali se zbog političkih kalkulacija to još nije desilo.

Dokle se stiglo sa predlogom za izmenu Ustava, hoćemo li imati referendum 2021?

- Na izmenama Ustava se stalno radi, pre svega u delu koji se tiče pravosuđa, odnosno izbora na funkcije u pravosudnom sistemu. To će biti jedan od važnijih poslova za Narodnu skupštinu u idućoj godini i mi ćemo efikasno da ga obavimo, a o mogućem referendumu je još rano da govorimo.

Kako tumačite odluku o ponovnim izborima na KiM? Kao novu priliku za odlaganje pregovora, dok Bajden ne preuzme predsedničke dužnosti od Trampa? Može li Beograd da očekuje neke drastične poteze SAD?

- Odavno smo navikli na takve stvari iz Prištine, čim se napravi neki napredak u dijalogu, kod njih nastane politička kriza, padaju vlade, idu na izbore… Kao što ništa ne rade sami, tako ni ovakve manevre ne bi izvodili da za to nemaju podršku od nekog uticajnog sa strane. Uglavnom, dok se tamo ne izaberu, mi nemamo s kim da razgovaramo, dijalog je na ledu i u tome nema nikakve naše krivice, kao i mnogo puta ranije. Od novog američkog predsednika i njegove administracije očekujem da nastave podršku da se dođe do rešenja, ne da sprečavaju kompromis i uveren sam da će tako i da bude. Srbija će u tome da im bude partner i oni to dobro znaju.

Mislite li da sa nerešenim statusom Kosova možemo u EU?

- Mi hoćemo da rešimo stvari sa kosovskim Albancima ne zbog EU, nego zbog Srbije. To im govorimo već godinama i predsednik Vučić i ja nebrojeno puta i oni su toga svesni, tako da im je jasno da ne mogu da nas promene nekim uslovljavanjima, pa ni članstvom u EU. Hoćemo kompromis sa Albancima i hoćemo da se taj kompromis trajno poštuje. Ako mogu u tome da pomognu onda ćemo svi biti zadovoljni, ili bar podjednako nezadovoljni. Ali ako hoće da nas uslovljavaju i pritiskaju, onda od toga nema ništa, to su već videli mnogo puta do sada.

Pritisci na Srbiju su ogromni. Mislite li da Srbiju koči u pregovorima sa EU bliskost sa Rusijom i Kinom i očekujete li da pređu preko toga ako Srbija zatvori sva poglavlja?

- U takvim razgovorima često ih pitamo – šta znači bliskost sa Rusijom i Kinom, da li isto mogu da pitaju Nemačku, Italiju, Češku, bilo koju članicu EU u kojima su poslovi i investicije iz Rusije i Kine nebrojeno puta veće nego što ih ima Srbija. I ne dobijamo odgovor, jer to je lažna dilema. Kina je najveća ekonomija na svetu, ili će to da postane za neku godinu, pa kako možete bilo kome da zabranite da posluje sa njom? Ili sa Rusijom, najvećim proizvođačem nafte i gasa u ovom delu sveta, ogromnim tržištem za naše proizvode, da ne govorim o našim bratskim istorijskim vezama. Srbija ide ka članstvu u EU, ali se zbog toga neće odricati jakih veza koje imamo sa ostalima u svetu, pre svega sa ove dve velike zemlje sa kojima i svi drugi u Evropi sarađuju.

Sve glasnije se priča o revidiranju Dejtonskog sporazuma. Šta mislite da je konačni cilj? Mogu li Srbi ponovo da izvuku deblji kraj? Može li balkansko bure baruta da ponovo bude zapaljeno?

- Svi ti koji bi da menjaju Dejtonski sporazum radili bi to ispod žita, bez Srba i Republike Srpske ako je moguće. A to nije moguće. Srbija je jedina od svih koja ih na to podseća i koja se striktno drži Dejtonskih odredbi koje jasno kažu da svaka promena mora da ima saglasnost konstitutivnih naroda i oba entiteta. To je jasno kao dan i mi samo na tome insistiramo, na tome što je potpisano i usvojeno pre 25 godina. Tako da sve dok se narodi i entiteti u Bosni i Hercegovini ne dogovore oko toga šta žele da menjaju, mi možemo samo da poštujemo Dejton, a on je jasan. Srbi su konstitutivni narod, a Republika Srpska je jedan od dva ravnopravna entiteta i tu ne može da bude nikakvih promena.

Političku moć ste više puta pokazali proteklih decenija. Lider ste druge po snazi partije u Srbiji. Predložili ste da SPS i SNS zajedno izađu na izbore 2022. godine. Da li to počinje kampanja?

- SPS je već duže od osam godina u savezu sa SNS-om predsednika Vučića, to je najduže i još važnije, najefikasnije političko savezništvo koje je Srbija ikad imala. Za to vreme napravljeni su ogromni rezultati, u ekonomiji, u međunarodnom položaju Srbije, u standardu građana… A podrška građana takvoj politici iz izbora u izbore samo raste. Zato mislim da je moj predlog logičan i pragmatičan. Neće se tu niko utopiti u onog drugog, to niko ne želi, ne žele ni birači koji imaju svoje simpatije prema jednoj ili drugoj partiji. Ali jasno kažu da žele da nas vide zajedno i u budućnosti, jer vide da Srbija napreduje.

Mesto ministra spoljnih poslova omogućilo vam je da mnogo putujete. Koje je najlepše mesto koje ste posetili? Koji poklon je bio najoriginalniji?

- Obišao sam više od sto država, 108, ako se ne varam, to je cela Zemljina kugla. U mnogima od njih nije bilo nikog iz Beograda i po pola veka. To su mi najdraže posete, jer smo obnovili prijateljstvo sa narodima koji vole Srbiju, koji pamte Jugoslaviju kao prijatelja koji im je pomogao da steknu nezavisnost, da se uključe u svet kao države i kao narodi. Najdraži su mi simbolični pokloni iz tih zemalja, iz Latinske Amerike, iz pacifičkog regiona, iz Azije…

- Dobro je poznato da volite da zapevate čak i prilikom zvaničnih susreta. Ko još voli sa vama da peva? Da li neko od svetskih političara deli Vašu strast prema pesmi?

- Sergej Lavrov je moj dobar prijatelj zbog toga što je vrhunski diplomata i prijatelj Srbije, ali i zato što voli da svira i peva. Kada je u junu bio u Beogradu poklonio sam mu gitaru, napravljenu u Srbiji od posebnog drveta, veoma se obradovao i nadam se da je često uzima u ruke.

Iza vas je višedecenijska sve samo ne laka politička borba. Kako je to Vaša porodica iznela, kakva porodica stoji iza uspešnog političara?

- Oni su ogromna, najveća podrška ovome što radim, znam da bi sve bilo drugačije da nemam podstrek od njih. To ima svoju cenu, često nismo zajedno onoliko koliko bismo hteli, ali svi to prihvatamo i to ne utiče na našu bliskost.

Javnost je već upoznata da Vam je rođendan 1. januara. Kako provodite praznike? Šta je na meniju kod porodice Ivica Dačića za praznike?

- Posle dužeg vremena praznike provodim sa porodicom. Ranije sam često bio na putu, ili kao ministar unutrašnjih poslova u obilasku svojih tadašnjih kolega, pripadnika policije na radnom mestu. A što se tiče trpeze, ja nisam mnogo zahtevan, biće i neko iznenađenje, ali nećemo mnogo da se razlikujemo od bilo koje druge kuće.

(Espreso.co.rs/24sedam.rs)