PRVA LINIJA GRADSKOG METROA
VESIĆ POTVRDIO KOJA ĆE BITI PRVA LINIJA BG METROA i zašto je ona NAJBOLJA za grad
Nakon urađenih analiza, prva linija beogradskog metroa Makiš - Ada Huja predstavlja dobro rešenje - rekao je Goran Vesić
Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je danas da su, pre nego što je doneta odluka da prva linija beogradskog metroa bude Makiš-Ada Huja, urađene analize koje su potvrdile da je to dobro rešenje.
Prethodno je šef odborničke grupe "Građanski demokratski forum - inicijativa žena Srbije" Rade Veljanovski, na sednici gradskog parlamenta, rekao da Beograd kao veliki grad treba da ima metro, ali da ne smatra da je dobro i racionalno preprojektovanje po kome će prva linija metroa biti Makiš-Ada Huja.
Vesić mu je odgovorio da je, pre nego što je doneta odluka o trasi metroa, na međunarodnom tenderu angažovana velika britanska kompanija WSP, koja je radila velike projekte u svetu.
- Ta kompanija je uradila analizu našeg saobraćajnog sistema i preporučila nam ovu trasu metroa, rekao je Vesić i dodao da su i analize Saobraćajnog fakulteta u Beogradu pokazale da je ta trasa idealna.
Veljanovski je rekao da budžet grada Beograda za sledeću godinu neće mnogo da krituje jer je, dodao je, jasno da u okolnostima krize izazvane epidemijom korona virusa i smanjenih mogućnosti privrednih subjekata da rade u punom kapacitetu, to mora da se odrazi na svaki budžet, pa i na budžet Beograda.
Ipak, uputio je nekoliko opaski, navodeći da u predlogu budžeta, iako je obiman, nema dovoljno obrazloženja.
- Ako se pogleda odluka o utvrđivanju obima sredstava za vršenje poslova grada i gradskh opšstina i budžet, očigledna je ta tendencija da je i dalje budžet grada veći nego svih gradskih opština što govori o ozbiljnoj centralizaciji - tvrdi Veljanovski.
Naveo je da su budžetom za sledeću godinu, između ostalog, predviđena sredstva da Grad pravi trg u Lazarevcu, sređuje bunare u Mladenovcu i Obrenovcu što bi, dodao je, bilo logično da rade te opštine.
- Nadam se da će jednog dana to da bude ispravljeno - rekao je Veljanovski.
Vesić je na to rekao da su novim zakonom i statutom o glavnom gradu data mnogo veća ovašćenja gradskim opštinama nego što su imale do sada i pojasnio da se ono što Grad radi u prigradskim opštinama radi iz doprinosa za građevinsko zemljište.
- Ne bi bilo u redu da ne radimo ništa u Lazarevcu zato što neko ko gradi u Lazarevcu plaća taj doprinos - rekao je Vesić i dodao da zato Grad radi trg u Lazarevcu, kao što će da radi pijacu u Obrenovcu i druge projekte.
Veljanovski je pomenuo i ulaganja u zaštitu životne sredine, navodeći da je u budžetu za sledeću godinu za to izdvojeno oko četiri milijarde dinara.
- To nije malo, ali mi smo i budžetu za ovu godinu predvideli cifru od 4,9 milijardi dinara za zaštitu životne sredine, a onda smo 28. septembra ove godine imali rebalans budžeta kojim smo tu cifru više nego prepolovili na svega 2,2 milijarde. Imamo li ovog puta više garancija da se to naredne godine neće dogoditi kao što se dogovodilo ove? - upitao je Veljanovski.
Vesić je odgovorio da je tačno da je smanjen budžet za zaštitu životne sredine tokom ove godine, ali da je za to postojao razlog.
- Mi smo morali da smanjimo budžet za ono što smo videli da ne može da bude potrošeno jer nisu spovedene nabavake a novac nam je trebao da plaćamo socijalu, vrtiće i druge prinadležnosti jer znate da je država, između ostalog, četiri meseca oslobodila plaćanja poreza na zarade, a nama pripada 66 odsto tog poreza - rekao je Vesić.
Veljanovski je podsetio da je najavljeno da će izgradnja autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu biti završena do kraja sledeće godine i dodao da je za taj projekat predviđeno oko 239 miliona evra.
- Ali, mi u ovom budžetu imamo i projekcije za 2022. i 2023. godinu i voleo bih da nam neko kaže zašto je za 2022. godinu predviđeno još 180 miliona, a za 2023. godinu 235 miliona - upitao je Veljanovski.
Vesić je rekao da to nije novac za izgradnju autobuske stanice, već za pristupne saobraćajnice koje se rade u tri faze.
- U izgradnju autobuske stanice Grad Beograd ne ulaže ni jedan jedini dinar. To je čisto javno-privatno partnerstvo u kome mi dajemo zemlju. Na osnovu toga postajemo suvlasnici dela novoizgrađenih objekata, a investitor je privatno preduzeće BAS - rekao je Vesić.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Tanjug)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!