AKO LAJČAK I UVIJENO NAGOVESTI DA SRBIJA TREBA DA PRIZNA KOSOVO, NAŠ TIM ODUSTAJE! Svi pričaju o ovoj vesti

To bi trebalo da bude odgovor Beograda, koji ne pristaje da se u već dogovorene teme ekspertskog dijaloga - ekonomija i nestali, kao kukavičje jaje ubace statusna pitanja. Tim pre što su krugovi u Briselu perfidni tekst sačinili bez pregovora s bilo kojom od strana, zloupotrebljavajući njihovo prisustvo na današnjoj rundi razgovora, pišu Novosti.

Ovakvim manevrom, na scenu bi mogla da stupe nastojanja Nemačke da se najpre raščisti status naše južne pokrajine, a da se potom nastave "bilateralni pregovori" o tehničkim stvarima. To potire i nastojanja administracije američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog izaslanika za dijalog Ričarda Grenela, koji je imao obrnutu logiku - da se kroz proces najpre rešavaju životna pitanja.

U svakom slučaju, ovo navlačenje konopca između Berlina i Vašingtona nikako ne ide naruku našoj strani. "Osvajanjem" dirigentske palice u pregovorima od strane EU dat je vetar u leđa premijeru privremenih pokrajinskih institucija Avdulahu Hotiju, koji ima podršku nemačke administracije i koji je od početka govorio da Albanci u Brisel idu da pregovaraju o sveobuhvatnom sporazumu. To i otvara sumnju da je Hoti zapravo unapred znao za podmukli plan za čije je sprovođenje zadužen Lajčak.

Briselska nomenklatura ovim manevrom želi, takođe, da pojača i pritisak na predsednika Aleksandra Vučića, kojem je tokom poslednjeg sastanka sa albanskim predstavnicima rečeno da će susreti na visokom nivou biti nastavljeni u septembru.

Šef diplomatije Ivica Dačić rekao je u sredu da bi predstavljanje pomenutog dokumenta u ovoj fazi dijaloga predstavljalo iznenađenje. Istovremeno, on veruje da će predsednik Vučić upoznati javnost sa njegovim sadržajem i da će odgovor biti u skladu sa našim nacionalnim interesima.

- Čudno je zašto to sada rade. Zašto to rade kad Vučić nije tamo? Njemu su javili da će nastavak dijaloga biti tek u septembru. Ako i bude tog dokumenta, čemu služi da se sada uruči da njemu neko preda? Verovatno da bi se dobilo na vremenu da se izvrši pritisak na Srbiju, i spolja i iznutra.

Međunarodni faktori, kako smatra Dačić, to bi iskoristili da ucene Srbiju ulaskom u EU, dok na unutrašnjoj političkoj sceni, kaže, ima onih koji podržavaju te pritiske nasiljem na ulicama i to su "dve strane iste medalje". Po viđenju šefa diplomatije, između EU i SAD ne postoji koordinisano delovanje oko dijaloga i postoje veliki pritisci iz Nemačke i Francuske da se Vašington marginalizuje u tom procesu.

Naš nekadašnji ambasador pri Savetu Evrope Zoran Milivojević kaže, za "Novosti", da je malo verovatno da će danas doći do predaje nacrta sveobuhvatnog sporazuma srpskoj delegaciji jer bi to obesmislilo pregovore, a on ne vidi da je to interes EU.

- Srpski stav je poznat: nema priznavanja, ucena, diktata... Jasno je da Nemačka želi da Srbija prizna "Kosovo" i da ćemo biti pod velikim pritiskom da to učinimo, ali čemu je onda služilo postavljanje Lajčaka za posrednika u dijalogu i to nestatusnom, ako bi se takav zahtev ispostavio? To bi iniciralo prekid razgovora. Sa druge strane, nije Srbija ta koja pušta nekoga u članstvo u UN, za to se pita Savet bezbednosti, znači i Amerika i Rusija.

Najave po kojima bi Lajčak mogao da predstavi nacrt sveobuhvatnog sporazuma, čiji bi sastavni deo bilo i implicitno priznavanje kosovske nezavisnosti kroz omogućavanje članstva Prištine u UN, prema Nemanji Staroviću iz Centra za društvenu stabilnost odražavaju nameru vodećih država EU da ubrzaju proces dijaloga.

Starović je za portal "Kosovoonlajn" rekao da se već može naslutiti da bi političke formulacije u takvom dokumentu mogle biti slične prvobitnom nacrtu Briselskog sporazuma iz 2013, koji je tada, kao prvi potpredsednik Vlade, Vučić - odbacio.

- Pomalo apsurdno deluje to da bi se od Beograda moglo zahtevati da prihvati nove obaveze koje izlaze izvan okvira sporazuma postignutog pre više od sedam godina, a da Priština nije ispunila osnovnu obavezu koja je precizno definisana u Briselskom sporazumu i omogućila formiranje Zajednice srpskih opština - ukazuje Starović.

Pa ipak, bez obzira na nelegitimnost zahteva koje bi EU mogla da ispostavi, zvanični Beograd, kako kaže Starović, morao bi da deluje odmereno, pažljivo analizirajući kakvim će daljim koracima ti zahtevi biti propraćeni. Prema njegovom mišljenju, izvesno je da će se državno rukovodstvo Srbije naći u narednom periodu pred velikim izazovom kako da zaštiti legitimne interese Srbije na prostoru KiM, a da pritom ne ugrozi dalji ekonomski razvoj, koji u velikoj meri zavisi od privredne saradnje i ulaganja koja dolaze iz Nemačke.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti)