OVAJ TEKST NORMANA I TALEBA O KORONI MORATE DA PROČITATE: Sve će vam tad biti KRISTALNO JASNO!

Džozef Norman i Nasim Taleb napisali su rad koji definiše logičke i etičke postulate ponašanja pri pojavi korona virusa COVID-19 ili njemu sličnih događaja.

Smiljana Skiba i Predrag Brajović su ovo preveli, uz napomenu da je ovaj dokument poslužio mnogim državama kao velika pomoć u vanrednim uslovima.

Evo tog teksta:

"Odluke donete iz predostrožnosti se ne skaliraju. Kolektivna bezbednost može zahtevati prekomerno izbegavanje individualnog rizika, čak i ako se to protivi interesima i dobrobiti pojedinca. Od pojedinca se može zahtevati da se brine o rizicima koji su relativno beznačajni.

Pretpostavimo rizik od multiplikativne virusne epidemije, koja se još uvek nalazi u početnim fazama razvoja. Rizik od pojedinačnog obolevanja veoma je mali, manji nego za druge bolesti. Zato je "iracionalno paničiti" (reagovati odmah i prioritetno). Ali ako neko ne paniči i ponaša se kao i obično, doprineće širenju virusa i tako postati izvor ozbiljne sistemske štete.

Stoga se, da bi se izbegli sistemski problemi, mora "paničiti" individualno (to jest, moraju se preduzeti mere koje deluju preterano), čak i tamo gde neposredna individualna korist naizgled ne opravdava takvo ponašanje.

To se dešava kad je sistemski rizik za pojedinca mali a svima je zajednički, dok njegovi osobeni rizici imaju dominantan uticaj na život pojedinca. Rizik od saobraćajne nesreće može da bude veliki za pojedinca, a mali za društvo.

U takvim uslovima je sebično, čak psihopatski postupati u skladu saonim što se naziva "racionalno" ponašanje - rangirati rizike obrnutim redosledom od društva, čak i ako time stvaramo rizik za drzštvo. Ovo je slično svakoj drugoj tragediji zajedničkog dobra, osim što se ovde radi o životu i smrti.

Osim toga, osobene rizike prati kompromis kada se kratkoročna i dugorična perspektiva ukrste. Na dugi rok dolazi do konvergencije između osobnog i sistemskog: ako su svi drugi zaraženi virusom, povećava se rizik da ćete se i sami zaraziti, i smanjuju se izgledai da ćete preživeti druge bolesti. Na primer, tokom pandemije, koja uglavnom štedi mlade, zdrave pojedince, hitni medicinski slučajevi kojima se pomoć u normalnim okolnostima ukazuje rutinski, mogu završavati bez intervencije zbog nedostatka resursa. Osim toga, u uslovima teškog društvenog sloma, svi učesnici će se suočiti sa mnogim dodatnim rizicima koji nadilaze početni kratkoročni rizik od infekcije kod pojedinca. Takvi efekti su uočljivi i u aktuelnoj epidemiji virusa COVID-19, budući da je lokalno širenje zaraze rezulturalo zagušenjem bolnice i njihovih jedinica za intenzivnu negu. Kada se ovaj prag, kao i neki drugi manje uočljivi pragovi prekorače, dinamika epidemije se menja. Isprva mali rizici se produbluju i generišu nove i neočekivane rizike, budući da zaraza utiče na ceo sistem.

Iz tih razloga, razborit i etičan pravac delovanja nalaže svim pojedincima sprovođenje sistemskih mera predostrožnosti na individualnom i lokalnom nivou. Ukidanje razlike šta je veliko a šta malo, urzokovano multiplikativnošću zaraze, povezuje pojedinca sa zajednicom, čineći svakoga od nas potencijalnim nosiocem i izvorom rizika",

Bonus video:

(Espreso.co.rs)