OD NAJOMILJENIJE DO NAJBESMISLENIJE PARTIJE: Demokratska stranka je, na žalost, ostala rekorder u jednoj stvari

Legenda kaže da će poslednji član Demokratske stranke napustiti ovu partiju zbog neslaganja sa samim sobom.

Ovo je, naravno, tviteraška šala, ali najbolje ilustruje dubine ponora u kome se već duže vreme nalazi nekad najveća stranka s prefiksom "demokratski" u svom nazivu.

A kako je kroz decenije teklo rastakanje Demokratske stranke?

Uoči početka raspada SFRJ, grupa istaknutih srpskih intelektualaca u Beogradu obnovila je rad DS. Na osnivačkoj skupštini 3. februara 1990. godine, za predsednika stranke izabran je Dragoljub Mićunović, a za predsednika IO Kosta Čavoški.

Samo godinu dana je bilo potrebno da se pokretači stranke posvađaju i raziđu. Grupa od desetak uglednih ličnosti koju su predvodili akademik Nikola Milošević i pomenuti Čavoški odvajaju se od Mićunovića, nezadovoljni što će DS učestvovati na izborima koje je raspisao Slobodan Milošević i 12. aprila 1991. godine osnivaju Srpsku liberalnu stranku.

Nova kalendarska godina donela je novo, ovaj put još ozbiljnije cepanje DS.

Sukob je nastao povodom toga da li stranka treba da učestvuje u stvaranju koalicije sa SPO-om i nezavisnim intelektualcima, a pod imenom DEPOS. Glavni odbor DS-a odlučio je da podrži DEPOS, ali ne i da mu pristupi.

Zagovornici DEPOS-a, koje su predvodili narodni poslanici Vojislav Koštunica i Mihajlo Kovač, akademici Borislav Pekić i Mladen Srbinović, kao i prof. Radoslav Stojanović i Vladan Batić 26. jula 1992. godine osnivaju Demokratsku stranku Srbije, a za predsednika je izabran Koštunica.

Pet godina kasnije Batić odlazi iz DSS i osniva DHSS.

Nedugo poslije odlaska Koštunice i društva, u DS su počeli novi sukobi oko liderske pozicije. Ovaj put Dragoljub Mićunović je za protivnika imao Zorana Đinđića. I ubedljivo je izgubio.

Na vanrednoj skupštini stranke 5. januara 1994. godine, Mićunović je podneo ostavku na mesto predsednika, a Vida Ognjenović na mesto potpredsednika stranke. Mićunovića je zamenio Đinđić, a Ognjenovićevu Miroljub Labus.

Dve godine kasnije Mićunović je osnovao Demokratski centar, a nakon osam godina ta stranka se utopila u DS.

Sredinom 1999. godine došlo je do žestokog sukoba između Zorana Đinđića i Slobodana Vuksanovića, kome je dosadilo da bude u Đinđićevoj senci i samo potpredsednik.

Sukob je završen tako što je 27. februara 2000. godine Đinđić ponovo izabran za predsednika, a Vuksanović je napustio stranku. Kasnije je osnovao NDS.

Poslednje godine prošlog veka, grupa od 17 ekonomista formirala je ekspertski tim G17, koji je predvodio Mlađan Dinkić. Eksperti su se ubrzo pridružili DS, ali ljubav prema demokratama prestaje 2003. godine kad eksperti na čelu s Miroljubom Labusom osnivaju stranku G 17 plus. Ta stranka će sledećih deset godina i s promenjenim imenom (Ujedinjeni regioni Srbije) bukvalno žariti i paliti srpskom ekonomijom.

Iz DS 2005. godine isključen je Čedomir Jovanović, koji te iste godine osniva Liberalno-demokratsku partiju. Nakon Jovanovićevog isključenja u DS koja je u to vreme imala gotovo sve poluge vlasti, od predsednika, premijera, preko ministara, nastupilo je neprirodno zatišje, koje je trajalo sve do gubitka vlasti i prelaska u opoziciju.

Osipanje među demokratama započeto je porazom tadašnjeg lidera stranke i šefa države Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2012. godine.

Zoran Živković, bivši potrpedsednik DS, izašao je iz partije i 2013. godine osnovao Novu stranku.

Nedugo zatim, nakon isključenja iz partije, Dušan Petrović, nekada visoki funkcioner demokrata, formirao je svoju političku organizaciju pod nazivom “Zajedno za Srbiju.”

Revoltiran odlukom DS da stupi u koaliciju sa Novom strankom, 2014. godine stranku napušta i njen dugogodišnji lider Boris Tadić. Bivši predsednik države je osnovao Novu demokratsku stranku, ubrzo preimenovanu u Socijaldemokratsku stranku.

Tadiću se pridružio i Janko Veselinović, nekadašnji zamenik šefa polaničke grupe DS u Skupštini Srbije. Ipak, Veselinović je, nakon godinu dana, odlučio da napusti i SDS kako bi osnovao sopstveno udruženje – Pokret za preokret.

Predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić takođe je napustio Demokrate u 2014. godini. On je četiri godine kasnije osnovao svoj Srpski patriotski savez (SPAS).

Narednih godina, Demokratsku stranku su napustili Borko Stefanović, koji je formirao Levicu Srbije, kao i Marko Bastać, osnivač pokreta “Čuvari Starog grada”.

U periodu od 2017. do 2018. godine, nastale su još dve partije, čiji su predsednici nekada bili istaknuti članovi Demokratske stranke. U pitanju su Narodna stranka, lidera Vuka Jeremića i Stranka Slobode i pravde, na čijem je čelu nekada prvi čovek DS Dragan Đilas.

Prvi predsednik obnovljenog DS Dragoljub Mićunović danas je predsednik Političkog saveta stranke i narodni poslanik.

Vojislav Koštunica je otišao u političku penziju i mesto lidera DSS prepustio u tom trenutku Sandi Rašković Ivić.

Nikola Milošević je umro.

Kosta Čavoški je slobodan strelac koji daje podršku Pokretu Dveri.

Zoran Đinđić je ubijen 2003, Boris Tadić je i dalje lider SDS, a Jovanović vodi LDP.

Demokratsku stranku danas predvodi Zoran Lutovac, a neslaganje s odlukom partije da se bojkotuju predstojeći izbori izneli su još jedan bivši lider DS Dragan Šutanovac, kao i Gordana Čomić (kojoj u međuvremenu preti isključenje iz stranke), Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Nataša Vučković, Radoslav Milojičić Kena, odnosno Slobodan Milosavljević i Branislav Lečić, te Omladina Demokratske stranke, odnosno gradonačelnik Paraćina Saša Paunović.

Dok se cepanje partije nastavlja, a DS ima problema da preskoči čak i sniženi cenzus od 3 odsto, za odlazak neka se pripremi...

Bonus video: