SVAĐAJU SE, ALI JE ATMOSFERA ODLIČNA: Pre 14 godina počeo je CIRKUS oko KOSOVA u BEČU, Koštunica IZDOMINIRAO

Na današnji dan 2006. godine u bečkoj palati "Daun Kinski" počeli su dvodnevni pregovori predstavnika Srbije i Kosova o decentralizaciji vlasti na Kosovu. To je bio i početak direktnih pregovora o statusu Kosova.

Podsetimo se šta su tada srpski i albanski lideri, kao i svetski posrednici izjavljivali. Sigurno će nam, iz ove perspektive, sve to izgledati jako zanimljivo.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da su vlasti u Beogradu spremne da u daljem toku pregovora doprinesu ublažavanju iznetih razlika, ali da ne mogu prihvatiti nezavisnost Kosova. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da se nastave tehnički razgovori, kako bi se poboljšala situacija na terenu i institucionalno zaštitio nealbanski živalj u pokrajini.

Srpski predsednik je potvrdio da će razgovori o tehničkim pitanjima biti nastavljeni u avgustu i prvoj polovini septembra u Beču, dodajući da su obe delegacije dobile planove za nastavak tih pregovora. On je rekao i da je tokom pauza u pregovorima o statusu Beograda i Prištine imao neformalan i korektan razgovor sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom i da je još jednom mogao da se uveri u različitost pozicija Beograda i Prištine. Tadić je u intervjuu za RTS rekao da je dijalog Srba i Albanaca moguć i "mora biti moguć, imajući u vidu istorijski problem, ne samo Srbije i regiona, već Evrope".

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je novinarima preneo da je srpska strana danas predložila suštinsku autonomiju za Kosovo i predočila brojne argumente u prilog takvom rešenju. Pri tome, dodao je Koštunica, albanska strana, nije iznela argumente u prilog nezavisnosti Kosova. Koštunica je naveo da bi nezavisnost Kosova podrazumevala kršenje brojnih međunarodnih standarda, pravila i međunarodnog prava, kao i evropskih standarda za zaštitu manjina. "Razbijanje države da bi se udovoljilo zahtevima nacionalnih manjina nije evropski standard. To je antievropski standard", kazao je Koštunica i dodao da nezavisnost Kosova ne bilo kompromisno rešenje.

Sa druge strane, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je po okončanju prve runde pregovora sa zvaničnicima Beograda o budućem statusu pokrajine, da je za kosovske Albance život sa Srbijom "pod jednim korovom" moguć samo u okviru Evropske unije. "Volja većine stanovništva na Kosovu je sticanje nezavisnosti, a odnosi sa Srbijom u bliskoj prošlosti isključuju mogućnost svakog drugog rešenja". Sejdiu je kazao da će "vlasti nezavisnog Kosova garantovati poštovanje ljudskih prava svim svojim građanima i garantovati zaštitu manjina, jer konačni cilj Kosova mora biti EU".

Premijer Kosova Agim Čeku rekao je po okončanju današnje runde pregovora da je prioritet njegove vlade bezbednost za sve građane Kosova i da je ona garantovana zakonima, ali i prisustvom međunarodne zajedinice. Čeku je ocenio da su strahovi Srba na Kosovu bezrazložni, i da su posledica pogrešne percepcije bezbednosne situacije.

Ahtisari: Oprečni stavovi, dobra atmosfera

Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari izjavio je danas u Beču da su najviši zvaničnici Beograda i Prištine izneli potpuno oprečne stavove o budućnosti pokrajine. "Beograd je voljan da da sve osim nezavisnosti, a Priština ne želi ništa osim nezavisnosti", izjavio je Ahtisari na konferenciji za novinare nakon razgovora najviših zvaničnika dve strane održanih u palati "Nova Austrija".

Ahtisari je, međutim, istakao da je današnji sastanak u Beču "rezultat jasne želje dve strane da krenu u direktne razgovore o budućem statusu". "Kao prvi sastanak ove vrste, cilj današnjeg razgovora bio je da se dve strane sastanu i suprotstave stavove, a na sastanku je postignut taj cilj", rekao je on. Povodom oprečnih stavova dve delegacije, Ahtisari je izrazio spremnost da "nastavi da olakšava dijalog na političkom nivou". On je, međutim, ukazao da samo od spremnosti i volje dve strane zavisi da li će razgovori rezultirati i dogovorom.

Ahtisari je kazao i da je atmosfera u kojoj su se odvijali današnji pregovori bila dobra, mnogo bolja nego što je očekivao.

Ahtisarijev zamenik Alber Roan ranije je naveo da međunarodna zajednica želi da rešenje bude plod dogovora, ali da to prvenstveno zavisi od dve strane. "Ako takvo rešenje ne bude moguće, biće obavešten generalni sekretar Ujedinjenih nacija, koji će od posrednika u pregovorima dobiti mišljenje kako bi pitanje Kosova moglo da se reši", kaže Roan.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Havijer Solana pozdravio je današnje prve direktne pregovore zvaničnika Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova i ocenio da je počela nova faza razgovora o budućnosti pokrajine. Solana je, kako je saopštila njegova portparolka Kristina Galjak, pozdravio sastanak. "Jasno, postoje podeljeni stavovi o pitanju statusa Kosova, ali važno je da je ovim sastankom počela nova faza razgovora", ocenio je Solana.

Zvaničnik Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je u izjavi za B92 da ne treba očekivati da će danas u Beču biti rešeno bilo šta. On je to obrazložio činjenicom da su i jedna i druga strana tvrde u dosadašnjim stavovima, odnosno da Beograd treba da odustane od ideje da se na teritoriji Srbije pravi neka nova država, a Priština da je Kosovo već nezavisno od Srbije. "Mislim da su direktni razgovori organizovani kako bi međunarodni predstavnici na kraju mogli da kažu da su sve probali. "Ne mogu da zamislim da će bilo koja od dve strane promeniti svoj dosadašnji tvrd stav", kaže Svilanović.

Suroi: Srpski predlog nije čak ni osnova za pregovore

Član kosovskog pregovaračkog tima, predsednik opozicione partije ORA Veton Suroi, rekao je za B92 da je predlog beogradske delegacije veoma daleko od realnosti i, prema njegovim rečima, nije čak ni osnova za razgovore: "Posle svega kroz šta smo prošli nerealno je da uopšte i razgovaramo o nekakvim modalitetima autonomije. Ono što je naša ponuda bila jeste da stvorimo jedno partnerstvo. Kosovo će ići svojim putem ka nezavisnosti, to mora biti jedna funkcionalna, evropska država, i u toj državi se mora integrisati srpski identitet. O tome je pitanje."

Suroi kaže i da je Srbija, pre svega svojim stavom, izgubila sva prava na Kosovu: "Mi smo imali dezintegraciju Jugoslavije, imali smo rat. U tom ratu je došlo do međunarodne intervencije, ona je stvorila sasvim novu realnost i nerealno je očekivati od Albanaca da daju Beogradu pravo na suverenitet. Beograd je izgubio u ratu, sa genocidom koji je srpska država radila na Kosovu Beograd je izgubio pravo da razgovara o suverenitetu."

Kosovski tim će učestvovati u pregovorima kada god i gde god bude pozvan, jer je to u interesu Kosova, zaključio je član pregovaračkog tima Veton Suroi.

Protesti u Prištini

Kako iz Prištine javlja Ismet Hajdari, članovi kosovskog pregovaračkog tima su pred let u Beč navodili da je sastanak s delegacijom Srbije uvod u poslednju fazu pregovora. Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao je da delegacija koju on vodi ima mandat i volju kosovskog naroda. "Iznećemo stav koji je već poznat. To je nezavisnost Kosova, i u tom pravcu ćemo ponuditi viziju za budućnost Kosova i svih njegovih građana", kaže Sejdiu. Lider opozicije Hašim Tači rekao je da je kosovska delegacija čvrsta u ubeđenju da za Kosovo nema drugog rešenja sem nezavisnosti. Predsednik partije ORA Veton Suroi ocenio je da u Beču počinje nova faza albansko-srpskih pregovora.

Dok kosovska pregovaračka delegacija veruje da će rešenje statusa Kosova biti u korist ideje koju oni zastupaju, pokret Samoopredeljenje, na čijem je čelu bivši studentski lider Aljbin Kurti, zakazao je za 10.00 u Prištini proteste protiv pregovora u Beču. Prema Kurtiju, motivi za protest isti su kao i pre, a to je da nema pregovora sa Srbijom i da za Kosovo važi samo princip samoopredeljenja.

"Političari koji su otputovali za Beč spremni su da Kosovo poklone Srbiji", kaže Kurti.

Vašington post: Otrovni nacionalizam

Srpski lideri radije naginju "neuspelom nacionalizmu", nego da se pridruže Evropi 21. veka, pisao je Vašington post u tekstu "Beskompromisnost Srbije", povodom početka pregovora o statusu Kosova.

Američki dnevnik navodi da je Zapad, sedam godina pošto je vojna akcija NATO-a "oslobodila Kosovo tiranske vladavine Srbije", postigao čvrst konsenzus o tome da bi Kosovu "trebalo dati nezavisnost pre isteka ove godine, možda pod tutorstvom međunarodne zajednice". "Problem je, kao što je često bio slučaj u proteklih 20 godina, srpsko političko rukovodstvo, koje je i dalje zavisno od otrovnog nacionalizma koji je uvukao zemlju u seriju kobnih ratova devedesetih godina", stoji u tekstu.

List piše da premijer Srbije Vojislav Koštunica, "gluv za sve direktnije poruke zapadnih vlada i sopstvenog javnog mnjenja, nastavlja tvrdoglavo da vodi kampanju o suverenitetu Srbije nad Kosovom". Vašington post ocenjuje da je predsednik Srbije Boris Tadić zauzeo umereniju liniju, ali je pribegao ponavljanju "uvijenih pretnji" da bi nezavisnost Kosova mogla da inicira zahteve za promenu drugih granica - počevši od susedne BiH, gde tamošnji Srbi sanjaju o tome da teritoriju kojom oni upravljaju pripoje Srbiji. "Taj gambit je prigrlio ruski predsednik Vladimir Putin, koji je pretio da će iskoristiti primer Kosova kako bi ozakonio seperatističke režime u Gruziji i Moldaviji, koje podržava Moskva", piše list.

Sve to znači da je pokušaj Zapada da reši nasleđe balkanskih ratova devedesetih godina 20. veka i položaj regiona u okviru liberalne Evbrope 21. veka ugrožen srpskim nacionalizmom iz 20. veka i ruskih političkih aspiracija iz 19. veka. Ako je tako, glavna žrtva neće biti kosovski Albanci, koji u svakom slučaju više nikada neće biti potčinjeni Srbiji, već Srbi, koji bi mogli da se nađu izolovani u Evropi i zavisni od autokratske i imperijalističke Rusije, piše list.

Bonus video:

(Espreo.rs/Mediji)