ISTRAŽIVALI SMO ZAKON O 40 ODSTO ŽENA NA IZBORNIM LISTAMA: Stvarna briga za nežniji pol ili mrtvo slovo na papiru?

Pre nekoliko dana predsednica Parlamenta Maja Gojković najavila je donošenje zakona po kojem će na svim izbornim listama i praktično svuda gde se odlučuje biti 40 odsto žena!

Poslanica DS Gordana Čomić je čak prekršila nalog svoje stranke da ne učestvuje u radu parlamenta, samo da bi predložila ovo. Zbog toga joj preti isključenje iz stranke.

Maja Gojković je, takođe, kazala da da će „jednom u budućnosti kada budemo razgovarali o pravima žena“ taj zakon ući u istoriju i da je skupština „napravila izuzetno veliki korak“.

Prema njenim rečima, važno je donositi velike zakone bez obzira da li ih predlažu poslanici vladajuće koalicije ili opozicije i dodala da je rezultat toga dijalog u skupštini.

- To će doprineti dodatnoj stabilizaciji političkih prilika u Srbiji jer su žene hladnokrvnije i uvek više brinu o budućnosti nego o prošlosti - rekao je na tu temu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Naravno, uvođenje ovih kvota naišlo je na razne komentare. Dok jedni tvrde da je to odličan korak u borvi za veću ravnopravnost, pogotovo u sferi bitnog odlučivanja, drugi smatraju da se stvari neće bitno promeniti i da je potrebno da se na rešenju ovog problema radi sistematičnije na nivou države, te da bi u tom slučaju ovakvi zakoni čak bili i izlišni.

- Kvote bi mogle da budu dobar alat, ali često se dešava kada se nešto nametne to ne ispadne dobro, odnosno gleda se da se ispuni broj, a ne vodi se računa o kvalitetu. I to važi kako za politiku tako i za biznis - objasnila je stručnjak za ekonomski razvoj Violete Jovanović.

- Za zaposlene žene podrška bi trebalo da podrazumeva dobro organizovano čuvanje dece, da lako može da se dobije mesto u vrtiću, da je radno vreme tih vrtića usklađeno sa radnim vremenom preduzeća. Zatim, treba podići svest o zajedničkom roditeljstvu. Takva vrsta podrške nedostaje - kazala je Jovanovićeva.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da je predlog da sa broj žena u Skupštini poveća široko prihvaćen i da misli da ako su žene spremne da u većoj meri učestvuju u politici isto važi i za privredu.

- Ako žene mogu da pomognu u parlamentu svakako mogu i u biznisu. U svakom slučaju su odgovornije i vrednije od muškaraca. Mislim da ovaj vek i jeste vek afirmacije žena. Sve manje se u poslu zahteva fizička snaga a sve više je potrebno znanje - ističe Atanacković.

Pre devet godina Evropska unija je tražila da se broj žena u svim predstavničkim telima poveća, a u Skupštini Srbije se vodila rasprava kako da se sa zakonom propisanih 30 procenata manje zastupljenog pola u poslaničkom klubu svake parlamentarne stranke, smanji na 25 odsto!

Tadašnja poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić upozoravala je da Ustav Srbije garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i obavezuje državu da vodi politiku jednakih mogućnosti.

- Trebalo bi da na izbornoj listi svako treće, a ne svako četvrto mesto, bude rezervisano za žene i već od prvih narednih izbora bi trebalo da važi pravilo da je predlagač dužan da, prilikom dodele mandata, obezbedi najmanje trideset odsto poslaničkih mandata za manje zastupljeni pol. Posebno brine što je iz predloga zakona izbačen mehanizam da je, u slučaju prestanka mandata žene poslanika, podnosilac liste obavezan da ga zameni ženom - kazala je Petrušićeva.

Iako žena u poslaničkim klupama Narodne skupštine Republike Srbije ima tek nešto više od zakonskog minimuma (37.2%), Srbija se nakon izbora iz 2016. od 190 rangiranih zemalja po broju poslanica u parlamentu nalazi na visokom 27. mestu. Međutim, realan uticaj koji žene ostvaruju sa pozicija političke moći i dalje je upitan.

Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa svakim izbornim ciklusom. Primera radi, procenat žena u Skupštini Republike Srbije porastao sa 1,6% žena izabranih 1990. godine na 21,6% nakon izbora 2008. godine. Dalje, nakon izmene izbornih zakona 2011. godine kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta, i izbora održanih 2012, broj narodnih poslanica povećao se na 32,4% kao direktna posledica tih izmena. U aktuelnom sazivu Srpski parlament čine 93 poslanice i 157 poslanika.

Žene su trenutno na čelu 3 od 15 poslaničkih grupa, a od ukupno 21 ministarstva, samo 4 vode žene. Uprkos tome Indeks rodne ravnopravnosti za Republiku Srbiju ukazuje na unapređenje rodne ravnopravnosti u periodu od 2014. do 2016. godine, s obzirom na to da je vrednost indeksa u ovom periodu porasla za 3,4 poena.

Prema podacima Indeksa, Srbija je u kontekstu ravnopravnosti napravila najveći pomak u domenu moći, a on se u najvećoj meri pripisuje porastu vrednosti indeksa za društvenu i političku moć. Kada se pažljivije posmatra šta je tačno dovelo do povećanja vrednosti indeksa ističe se da je u poddomenu političke moći porast nastao zbog konzistentnog povećanja udela žena među poslanicima Narodne skupštine i na ministarskim položajima u Vladi. U Srbiji je od 2017. godine na čelu Vlade po prvi put žena, dok je žena i na poziciji predsednice parlamenta. Porast se, kako se u Indeksu navodi, beleži i u broju odbornica lokalnih skupština.

Srbija ima vrednosti koje su iznad proseka EU-28 u poddomenima političke moći. Međutim, iako Indeks beleži boljitak, žene su gotovo nevidljive u organima izvršne vlasti na lokalnom nivou. Činjenica je da su žene su predsednice u samo 12 opština i gradova u Srbiji, a u 23 opštine nema nijedne žene u opštinskom ili gradskom veću. Statistika pokazuje i da je u čak 55 opština ili gradova (33%), broj odbornica ispod zakonskog minimuma.

U publikaciji Rodna ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave, navodi se da je najveća razlika u učešću žena i muškaraca na najvišoj poziciji u opštinama i gradovima, odnosno na poziciji predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Na ovim visokim pozicijama žene su manje zastupljene. Istovremeno na mestu sekretara opštine gotovo uvek su žene. Ujednačeno učešće muškaraca i žena u političkom i javnom životu jedan je od ključnih preduslova ostvarivanja demokratije. Sa apsekta statistike i brojki, pomak je izražen. Ipak, postoje ocene i da o najvažnijim pitanjima i dalje odlučuju muškarci.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Izvor: Nacionalna koalicija za decentralizaciju)