BORIS TADIĆ JE KAO PREDSEDNIK SRBIJE IMAO 21 SAVETNIKA: I dalje su MOĆNI i neviđeno UTICAJNI! Ovo su njihove priče

Boris Tadić bio je predsednik Srbije iz dva mandata od 2004. do 2012. godine, kada je na prevremenim izborima tesno izgubio od Tomislava Nikolića i tako praktično omogućio dolazak na vlast Srpske napredne stranke.

Veći deo srpskih birača smatra ga pozerom i manekenom koji se "nije mnogo mešao u svojoj posao", a ni mnogi iz opozicije ne smatraju ga preterano uspešnim političarem. Po mnogima, Tadić je nebitnija politička figura čak i od Koštunice, koji se sam iz nje povukao, ali će ga istorija pamtiti po činjenici da je imao više savetnika nego i jedan ovdašnji predsednik do sada - 21!

Mnogi od njegovih savetnika su i dalje bitne figure na političkoj sceni, a dobar deo njih je u međuvremenu totalno promenio kurs i otišao daleko od onoga što je propagirao u vreme saradnje sa Tadićem.

Baš zato je zanimljivo videti šta se sa njima u međuvremenu desilo.

Vuk Jeremić

Prema nekim pričama, karijeru je započeo u podmlatku SPS-a, da bi na političku scenu u velikom stilu došao kao Tadićev savetnik za spoljnu politku. Nakon toga je bio ministar inostranih poslova u dve vlade, drugoj Koštunicinoj i onoj Mirka Cvetkovića. Karijeru je nastavio, nakon Tadićevog pada, u diplomatiji, kao predsednik Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija. Posle neuspele kandidature za mesto generalnog sekretara UN vratio se u srpsku politiku na čelo pokreta Moramo bolje, iz kojeg je posle iznikla Narodna stranka, opozicija aktuelnoj vlasti i članica Saveza za Srbiju.

Mlađan Đorđević

Bio je, prema zvaničnim informacijama, Tadićev savetnik za Kosovo i Metohiju, a, nezvanično, prema nekim pričama, bio je glavni čovek u donošenju bitnih odluka sve vreme tadičeve vladavine od od 2004. do 2012. godine. Đorđević je, inače, kum Dragana Đilasa sa kojim je tokom godina imao najrazličitije poslovne kombinacije, a 2001. godine sa kumom je osnovao kompaniju Dajrekt medija. Zanimljivo je da je Đorđević 2011. godine osnovao patriotsku organizaciju Srpski kod, "čiji su programi usmereni na očuvanje srpskog identiteta i zaštitu srpskog naroda na jedinstvenom kulturnom, političkom i duhovnom prostoru Srbije, Crne Gore i Republike Srpske i ostalim delovima Balkana gde žive Srbi, kao i na produbljivanje veza između mladih intelektualaca u Srbiji i Rusiji“. A jedan je i od osnivača humanitarne organizacije „Naša Srbija“. Trenutno najbliži saradnik lidera SSP Dragana Đilasa i sekretar Saveta za Srbe u regionu.

Dragan Đilas

Od studentskih protesta protiv Miloševića 1991. godine Đilas je počeo da uporedo razvija poslovnu i političku karijeru, a ova druga mu se potpuno realizovala u vreme Tadićeve vladavine kada je i postao gradonačelnik Beograda. Godine 2010. postao je i drugi čovek Demokratske stranke. Mnogi smatraju da je upravo Đilas bio jedan od ključnih ljudi kad je Tadićeva politika u pitanju, ali i predsednik Košarkaškog saveza Srbije. Međutim, upravo će Đilas 2012. godine, nakon Tadićevog poraza na izborima, preuzeti njegovo mesto i postati predsednik DS. Kontroverzni biznismen se kasnije kraće vreme povukao iz transparetnog političkog života napustivši i DS 2016. godine, da bi se potom vratio kao lider novoosnovanog Saveza za Srbiju.

Miodrag Miki Rakić

Bio je desna ruka Borisa Tadića od trenutka kada ga je 2003. godine doveo za savetnika u Ministarstvu odbrane, da bi ga potom unapredio u šefa kabineta nakon što je 2004. godine izabran za predsednika Srbije.

Delujući daleko od očiju javnosti, Rakić je bio i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, a potom i šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, što je dovelo do toga da bude i ključni čovek u akciji “Balkanski ratnik” koja je označila početak lova na Darka Šarića.

Nakon što je Tadić prepustio čelo DS-a Draganu Đilasu, Rakić je postao potpredsednik stranke, ali je u njoj ostao do formiranja Tadićeve Nove demokratske stranke. Uživao je poverenje i poštovanje i bivšeg i sadašnjeg lidera demokrata, ali, što je još zanimljivije, bio je i prijatelj sa sadašnjim predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Rakić je preminuo 2014. godine.

Nebojša Krstić

Lekar sa Visa, najpoznatiji kao član popularne grupe Idoli, marketinški stručnjak, jedan od medijima omiljenijih Tadićevih saradnika, u to vreme poznat po komentarima na blogovima portala B92 i Press. Prema pričama, zajedno sa Srđanom Šaperom brinuo je o Tadićevoj medijskog prezentaciji i smišljanju raznih kampanja. Nakon Tadićevog poraza na izborima, neočekivano je postao blizak SNS-u i predsedniku Aleksandru Vučiću, čije interese otvoreno zastupa na društvenim mrežama i u medijima. Toliko je iznervirao svog bivšeg šefa da je ovaj osetio potrebu da mu svašta poruči putem Tvitera:

- Ti više nisi ni bot, ti si huškač. I kome govoriš o sramoti, ti koji podižeš glas samo kad se preti vlasti? A ako već govoriš o sramoti, sramota je licemerno osuđivati pretnje nasiljem u svrhu okorišćavanja i ulagivanja vlasti, a ne principijelno, pa ma kome da su upućene - napisao je Tadić Krstiću.

Srđan Šaper

Pre ulaska u svet marketinga, Srđan Šaper bavio se muzikom, filmom i režiranjem TV spotova. Poznat je kao jedan od osnivača i članova benda “VIS Idoli”, koji je pokrenuo Novi talas u muzici na prostorima bivše Jugoslavije, kao i po ulozi u kultnom filmu “Davitelj protiv davitelja”. Godine 1997. godine osnovao je agenciju McCann Beograd, koja je danas deo komunikacionog sistema I&F Grupa koji uspešno posluje u 12 zemalja južne i severne Evrope. Tadiću je, kako se priča, priskako u pomoć kao savetnik kad su se dešavale neke vanredne situacije, dok je u kabineti kao medijski savetnik sedeo Nebojša Krstić. Šaper u svojoj zvaničnoj biografiji nije naveo saradnju sa bivšim predsednikom, a nakon Tadićevog poraza nastavio je uspešnu marketinšku karijeru koja mu je i danas glavna preokupacija.

Trivo Inđić

Univerzitetski profesor, sociolog i filozof, diplomata, naučnik, publicista, praksisovac, buntovnik šezdesetosmaš. Pripadao je disidentskoj grupi „Praksis“, zbog čega je 1975. izbačen sa Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta sa još sedmoro profesora međui kojima je bio i Tadićev otac Ljubomir. Bio je i politički savetnik predsednika Republike Srbije od 2004. do 2012. godine. Još uvek se u medijima, iako ima 82 godine, pojavljuje kao politički komentator, naročito po pitanju Latinske Amerike i Španije.

Gordana Matković

Od 2005. godine do 2008. bila je direktorka studija socijalne politike u Centru za liberalno demokratske studije u Beogradu, a od 2008. je zaposlena na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju. Od sredine 2007. godine do 2012. bila je savetnica predsednika Republike Srbije za socijalna pitanja. Profesor je na Ekonoimskom fakultetu i nije politički aktivna, mada se pojavljuje u medijima kao stručnjak za penziona i socijalna pitanja.

Biserka Jevtimijević Drinjaković

Pet godina je radila za Svetsku banku, gde je, kako se navodi u njenoj biografiji, uspešno vodila brojne projekte u razvoju privatnog sektora i održivom razvoju. Bila je Tadićeva savetnica za ekonomska pitanja od 2005. do 2008. godine. Potpom je postala predsednica upravnog odbora NIS-a od 2008. godine, a pre šest godina je optužena da je zajedno sa najvišim funkcionerima bivšeg režima upravo 2008. godine nezakonito izvlačila stotine miliona dinara iz ove državne firme. Od tada joj se gubi trag, a postoji informacija da trenutno radi u Internacionalnoj fondaciji za mit i razvoj, mada nam ovaj podatak nije potvrđen.

Jovan Ratković

Bio je Tadićev savetnik savetnik za spoljnu politiku, a takođe, kako je sam izjavio, i specijalni savetnik predsednika. Pisalo se da je za vreme svog mandata na Andrićevom vencu, u periodu od dva meseca, potrošio 1.048.103 dinara na ime korišćenja službenog mobilnog telefona. Da nas je član Nadzornog odbora nevladine organizacije „Ist Vest Bridž“ (EWB) u Beogradu. Predsednik Republike Italije ga je 2008. odlikovao ordenom ’’Zvezda italijanske solidarnosti’’ – Red viteza. Internacionalni je sekretar i član Predsedništva Socijaldemokratske stranke.

Vladimir Cvijan

Od oktobra 2004. bio je angažovan kao konsultant za poslove stručne analize iz oblasti prava za potrebe kabineta predsednika Borisa Tadića i kao sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije. U februaru 2008, posle ponovnog izbora Tadića za predsednika, imenovan je za savetnika, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara. Zbog, prema njegovim rečima, neslaganja oko reizbora sudija marta 2010. napušta Predsedništvo, a već narednog meseca pristupa Srpskoj naprednoj stranci. Na listi SNS-a, 2008. je izabran za narodnog poslanika. U januaru 2014, napušta i Srpsku naprednu stranku i osniva Republikansku partiju (koja se ne nalazi u Reigstru političkih stranaka koje vodi Ministartstvo državne uprave i lokalne samouprave).

Leon Kojen

Leon Kojen je bio ne samo savetnik Borisa Tadića nego i pregovarač o Kosovu. Na toj dužnosti je bio do 2007. godine kada je (u aprilu) podneo ostavku, nezadovoljan politikom koju je mimo njegovog znanja vodio Tadićev tim. Od tada se posvetio radu na Beogradskom univerzitetu. Godine 2012. pričalo se da je najozbiljniji kandidat za ministra inostranih poslova. Danas nije aktivno politički angažovan, radi kao profesor Beogradskog univerziteta, književnik, prevodilac i publicista.

Igor Tadić

Igor Tadić, inženjer rudarstva i postdiplomac ekonomskog fakulteta nalazio se na zvaničnoj listi predsednikovih savetnika, ali je ostalo nejasno na koji način je on savetovao Borisa. Postoji podatak da je Igor Tadić bio i jedan od saradnika premijera Zorana Đinđića.

Jovan Simić

Advokat Jovan Simić imao je titulu "specijalnog savetnika u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike", koji se "pita" za haške teme. Godine 2009. Simić se našao u centru incidenta kada ga je grupa pijanih huligana, predvođena preduzimačem s Voždovca, petnaest minuta tukla. Sve se odigralo na kružnom toku na Slaviji, kada su brzom vožnjom Grci u „pežou 307" teget boje i preduzimač s Voždovca u crnom „mercedesu S 500" naleteli na „audi" u kome je bio Simić. Iako su oni udarili Simićev auto, izašli su iz svojih automobila i počeli da ga psuju i vređaju. Dok su čekali saobraćajnu policiju, bahati vozač „mercedesa" udario je Simića i oborio ga na asfalt, preneli su tada ovdašnji mediji. U poslednje vreme retko se viđa na javnoj sceni.

Borislav Stanković

Borislav „Bora“ Stanković (Bihać, 9. jul 1925) je bivši jugoslovenski košarkaš i trener, kao i dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške organizacije, a nakon toga i njen počasni sekretar. Jedan je od četvorice „Očeva jugoslovenske košarke“. Bio je savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića za sport. Odavno u penziji, nema veze sa politikom.

Jovan Grbavac

Kontraadmiral Grbavac bio je Tadićev savetnik za odbranu. Nakon Tadićeve smene - penzioner, ali sa dodatnim prihodima. Pored vojne penzije od 108.000 dinara, kao načelnik odeljenja za inspekcijske poslove primao je i platu od 80.335 dinara.

- Ne vidim problem u mom angažovanju. Nikad nisam bio na bolovanju, nisam otišao u invalidsku penziju. Primljen sam 2012. preko javnog konkursa na mesto načelnika odeljenja za inspekcijske poslove. Konkurs je bio javan, svi drugi koji su se javili nisu ispunjavali uslove. Pre toga sam četiri godine bio direktor Inspektorata odbrane, rešio sam nekoliko velikih afera, između ostalih i aferu "Pancir", a bavio sam se i stambenom problematikom i otkrivao razne zloupotrebe - ispričao je Grbavac 2014. godine za medije.

Grbavac je završio Vojnu akademiju, Generalštabnu i Školu nacionalne odbrane, a do skoro je bio aktivan kao član Demokratske stranke.

Branko Radujko

Branko Radujko je bio generalni sekretar i savetnik za regionalnu saradnju predsednika Srbije Borisa Tadića. Zatim je na čelu Telekoma zamenio Draška Petrovića 2007. godine. Radujko je na sednici Skupštine grada Beograda 2012. godine, a na lični zahtev, razrešen dužnosti predsednika Upravnog odbora Gradskog saobraćajnoj preduzeća. Razlog za to je što je potpisao profesionalni menadžerski ugovor s Gaspromnjeftom za angažman u NIS-u, u skladu s kojim se obavezao na povlačenje iz javnih sistema, kao što je GSP, i uopšte iz javnog života. Još uvek je na toj funkciji.

Dušan Spasojević

Rođen je 28. januara 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE) sa tezom "Do evropskih integracija preko regionalne saradnje: Evropska unija i Zapadni Balkan". Za spoljnopolitičkog savetnika predsednika Republike imenovan je avgusta 2004. godine. Od maja 2007. do februara 2008. godine bio je pomoćnik ministra odbrane, kada je izabran za državnog sekretara za politiku odbrane. Od 27. januara 2011. do 25. juna 2013. godine nalazio se na dužnosti ambasadora Republike Srbije u Republici Turskoj. Ukazom koji je potpisao tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Spasojević je 2015. postao ambsador Srbije u Grčkoj.

Dušan Bataković

Direktor Balkanološkog instituta SANU i nekadašnji ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj, preminuo je pre tri godine u 61. godini. Bio je član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije od novembra 2005. do jula 2007. godine, kada je imenovan za ambasadora Srbije u Kanadi. U januaru 2009. godine postavljen je za ambasadora Srbije u Francuskoj, i na toj funkciji je bio do 2012. godine. Bataković je bio i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu 2009–2011. godine. U zvaničnoj biografiji se ne navodi njegova saradnja sa Tadićem, ali veruje se da se Tadić sa njim konsultovao oko pitanja Kosova i međunarodnog prava.

Živorad Anđelković

Živorad Anđelković, poznatiji kao Žika Pauk, koji je nadimak zaradio kao direktor beogradskog "Parking servisa", još u vreme dok je Boris Tadić bio 2003. godine ministar odbrane u vladi Srbije i Crne Gore bio je njegov savetnik za politiku i odbranu. Kasnije su uspešno nastavili saradnju sve do raskola u stranci kada je Anđelković podržao Đilasa. Nezadovoljan kako Pajtić vodi DS, Anđelković je 2015. napustio stranku i prešao u Srpsku narodnu partiju Nenada Popovića. Dve godine kasnije, Žika Pauk se spominje kao glavni operativac Vuka Jeremića, a još dve godine kasnije našao se, kako se pričalo, usred sukoba u Jevrejskoj opštini u Beogradu u ulozi nekakvog medijatora.

Goran Vesić

Isto kao i Anđelković, Vesić je sarađivao sa Tadićem još 2003. u vreme kada mu je bio savetnik za politiku i finansije. U to vreme Vesić je bio visoki funkcioner i narodni poslanik DS, kao i nekadašnji specijalni savetnik bivšeg premijera Srbije Zorana Živkovića, dok je ovaj bio na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova. Bio je poslanik Skupštine Srbije od 2000. do 2003. godine, od 2001. do 2002. predsednik skupštinskog Administrativnog odbora. Od 2001. do 2003. savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije. Član Komisije za podelu vojne imovine između Srbije i Crne Gore posle prestanka postojanja SR Jugoslavije i nastanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora u periodu 2003. do 2004. godine. Odbornik Skupštine gradske opštine Vračar bio je od 2004. do 2008. godine.Iako se u javnosti pominjao kao jedan od najozbiljnijih kandidata SNS-a za prvog čoveka Beograda, on je 7. juna 2018. izabran za zamenika gradonačelnika Zorana Radojičića.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)