TRIVAN SE POJAVI! Posle pitanja DA LI JE ŽIV, ministar zapucao od televizije do televizije i poručio JEDNO!

Zaprljane reke, mini hidrolektrane i divlje deponije na stranu, zagađen vazduh je najaktuelniji ekološki problem u Srbiji, a činjenica kako se ključna osoba, ministar zaštite životne sredine Goran Trivan nosi s tom nevoljom izaziva snažno nezadovoljstvo među narodom (i mi novinari smo narod), a prigovor imaju i njegovi šefovi - premijerka i predsednik.

I dok svi zajedno apelujemo na ministra da se pojavi, oglasi, prikaže, otelotvori - on tvrdi kako je sasvim dovoljno izložen u javnosti. Ispravka, nakon što su ga naribali šefovi, Trivan reče da se pojavljivao, "ali da je mogao i malo više". I evo kako se on to pojavljivao.

Ali prvo moramo da vas podsetimo na jednu dogodovštinu.

"Je l' živ Trivan?" - 15. januar 2020.

- Prvo sam pozvao Anu Brnabić i pitao da li je živ ministar nadležan za životnu sredinu. Ajde da se javi da kaže nešto. (...) Ja pozivam ministra da malo živne - rekao je pre nekoliko dana predsednik Srbije,Aleksandar Vučić odgovarajući na pitanja novinara o zagađenju vazduha u Srbiji.

Nije ga štedela ni Ana Brnabić: premijerka je kazala da nije zadovoljna načinom na koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine pristupilo problemu zagađenja vazduha navodeći da građani nisu imali dovoljno informacija o tome kakvo je stanje, ali ni o poređenju s prethodnim godinama, pa ni o tome šta se planira.

I baš to što premijerka zamera Ministarstvu, "Blic" je pokušao da dozna od Trivanovih ljudi, i to mnogo puta, a nailazili smo samo na zid ćutanja. Konačno, uvereni u njegovu nezainteresovanost da nam odgovori poručujemo da Goran Trivan više ne sme da bude nadležan za ovako važnan resor.

Svakako je važno spomenuti i da je pre predsednika i premijerke odreagovao zaštitinik građana Zoran Paššalić, koji je na sopstvenu inicijativu pokrenuo postupak kontrole Ministarstva žživotne sredine zbog prekomerne zagađenosti vazduha većeg broja gradova, a koja traje već duži period.

- Moramo da znamo - rekao je Pašalić za "Blic", a o Ministarstvu zaštite životne sredine kaže - "oni moraju da odgovore".

RTS, "Četvrtkom u 9" - 16. januar 2020.

Grdnja je imala efekta, već sutradan je ministar gostovao na RTS-u, u emisiji "Četvrtkom u 9", kada je izjavio:

- Nije važno da li je vazduh zagađen, već koji su uzroci zagađenja, time moramo da se bavimo... Ne pratite strane sajtove, već naša merenja vazduha. Sve ostalo je u sferi subjektivnog osećaja.

- Kada poredite gradove u svetu, važno je i da poredite godišnja doba, što oni ne čine. Drugi faktori utiču na subjektivan osećaj, kao to da sada, na primer, ima više magle. Ne bi se trebalo baviti utiscima, već tačnim merenjima s naših stanica za merenje kvaliteta vazduha. Sve ostalo je u sferi subjektivnog utiska. Dakle, vazduh nije gori, već se promenila percepcija da je životna sredina, tačnije okruženje u kojem živimo, i te kako važno - rekao je Trivan.

Iako je ovakvim izjavama maltene odbacio sve žalbe građana na smetnje koje osećaju, samo zato što ih registruju "nepouzdanim" meračima - plućima, nosom, grlom - on je priznao da vazduh jeste zagađen. Isti taj argument nadležni koriste gotovo kao argument da nisu baš toliko krivi što je vazduh zagađen sada, jer je zapravo zagađen u kontinuitetu godinama.

I zaista, činilo se da se posle ovog ribanja Trivan sabrao, jer je brže-bolje najavio hitnu konferenciju za medije, za petak 17. januar. Nisu vam poznate izjave s te konferencije? Razumljivo, jer ju je otkazao još brže i još bolje. A i nas zanima šta je imao da kaže. Objašnjenje (izgovor) za otkazivanje? Nema ga.

Samo "hvala na razumevanju" i tvrdnja koja je toliko netačna, da, da nije tužna bila bi smešna: "Ministar Trivan ostaje dostupan za sva pitanja na ovu i ostale teme iz oblasti zaštite životne sredine koje su od značaja za javnost."

U svakom slučaju, vratimo se na prisutnost ministra zaštite životne sredine, Gorana Trivana. Ovako su izgledala gostovanja u medijima u proteklom periodu, koji su obeležile kašalj, zadihanost, peckanje očiju i ukus čađi u ustima.

Jutarnji progam TV Prva - 18. januar 2020.

- Je li živ Goran Trivan? - upitala je voditeljka jutarnjeg programa TV Prva ministra životne sredine koji je sedeo preko puta nje, podsetivši da je to pitanje nedavno postavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić premijerki Ani Brnabić povodom reagovanja javnosti na veliku zagađenost vazduha koja već danima pogađa gradove širom Srbije.

- Jeste li se i vi to zapitali i koliko puta gledajući kako izgleda vazduh u Srbiji jer je veoma dobro mogao da se vidi - rekla je voditeljka, i nastavila: "Najpre da konstatujemo da ste živi, to je dobra vest!"

- Kako za koga, za mene je dobra! - odgovorio je Trivan.

Uočljivo je da već neko vreme pokušava da održi ležeran stav, uprkos pritiscima kojima je s razlogom izložen.

- Tu izjavu koju svi citiraju i zloupotrebljavaju nisu svi shvatili na pravi način. Vučić i ja se znamo 25-30 godina i znamo kakav je čiji vokabular u ovoj ili onoj situaciji a to je retoričko pitanje i ne odnosi se ni na šta ružno. Hoću da demistifikujem temu i neću da pravimo slučaj od nečega što nije slučaj - rekao je on gostujući tog jutra na TV Prva.

Na konstataciju da je utisak da ga nije bilo, on je odgovorio:

- Loš vam je utisak - i dodao da je "poslednjih dana imao čak 260 objava, ali da fizički ne može on uvek da bude prisutan na svakom mestu jer je imao i druge unapred zakazane obaveze".

On je rekao da je istina negde između - da se pojavljivao, ali da je mogao i malo više.

TV Pink, jutarnji program - 19. januar 2020.

- Dobro je da se svi interesujemo i da ste vi u medijima uspeli da ovu temu podignete na taj nivo interesovanja građana, jer ovo je put da svi shvatimo koliko je važna zaštita životne sredine - rekao je Trivan na "Pinku".

Osvrnuo se na to da je ova godina bitno različita od prethodnih godina dodavši kako smo imali dug period bez košave, visoke temperature, uoči i tokom zime.

Ipak, uprkos čestim navodima nadležnih da su vremenske prilike od važnosti za zagađenje vazduha, podsetimo na izjavu klimatologa Vladimira Đurđevića da "vremenski uslovi ne proizvode zagađujuće materije", te da ne možemo čekati košavu da reši problem.

- Potrebno je osmisliti strategiju koja će biti takva da i kada su najgori vremenski uslovi, kvalitet vazduha bude zadovoljavajuć - rekao je Đurđević za "Blic".

Iako je imao problematične izjave, pojavio se u javnosti nekoliko puta u par dana, što je svakako pohvalno. Ali razlika u ophođenju je ogromna, u odnosu na eru pre pitanja "Da li je Trivan živ?"

Zato valja podsetiti kako je izgledalo gostovanje na TV Prva pre samo mesec dana.

TV Prva - 9. decembar 2019.

Novinari su mu tada pre svega demonstrirali koliko je teško na domaćim sajtovima pronaći informacije o zagađenju, a koje je sam Trivan nazvao "jedinim relevantnim", poredeći sa inostranom aplikacijom AirVisual.

Takođe su mu skrenuli pažnju da u periodu u kome je zagađenje vazduha bilo u jeku, on kao ministar maltene nije bio dostupan javnosti - nije se pojavljivao u medijima niti komentarisao slučaj zagađenja. Trivan je to negirao.

- Je li vas pitala premijerka...

- Nije - odsečno je odgovorio ne dočekavši kraj, odnosno smisao pitanja, dodavši da ga premijerka "ništa ne pita vezano za vazduh", a nešto kasnije izjasnio se da ga ponekad pita da li su istiniti podaci o zagađenju koje pokazuju razni sajtovi.

Na pitanje da li je ova godina najproblematičnija, tada se izjasno ovako: “deluje da jeste”.

- Hoćete da dišete čist vazduh ili da vozite jeftina vozila, opredelite se ovde pred kamerama? - pitao je on tada voditelja.

Sve više ljudi umire zbog zagađenja vazduha

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije sve više ljudi umire i oboleva od zagađenog vazduha.

Podsetimo, prema rezultatima opseženog istraživanja Globalnog saveza za zdravlje i zagađenje (GAHP), Srbija je prva u Evropi po smrtnosti do posledica zagađenja, ponajviše zbog zagađenog vazduha, ali i deveta u svetu, čak i ispred Indije.

Više od 6.000 smrtnih slučajeva godišnje pripisano je zagađenju vazduha u Srbiji, a od toga gotovo 2.000 građana izgubi život u Beogradu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Na kvalitet saobraćaja utiču intenzivan saobraćaj, grejanje na čvrsto gorivo i industrija, poput elektrane u Obrenovcu

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)