GRADONAČELNIK SUBOTICE BOGDAN LABAN OBEĆAO: Završićemo i one projekte koji su započeti još pre 30 godina

- Još uvek postoji nepoverenje jednog dela Subotičana o samoj i krajnjoj realizaciji projekata. Ne čudi to, jer su vođeni nekim ranijim, lošim iskustvima ljudi skloni da imaju dozu nepoverenja prema velikim i važnim projektima. Ne želim da Subotica bude grad započetih, a nikad završenih projekata - ovo u intervjuu za Espreso kaže gradonačelnik Subotice Bogdan Laban.

Sumirajući rezultate gradske vlasti tokom 2019. godine, dodaje da je ova godina prošla u znaku privlačenja domaćih i stranih investicija, otvaranja novih radnih mesta, oživljavanja Palića i velike posvećenosti realizaciji kapitalnih projekata. Dva su upravo izgradnja obilaznice oko Subotice, takozvani Ipsilon krak I završetak rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta. Osim kategorije – kapitalni, imaju još nešto zajednično – oba su započeta pre više od tri decenije.

- Ipsilon krak je obilaznica oko Subotice koja povezuje granični prelaz Kelebija s auto-putem E75 Horgoš - Novi Sad. Reč je o jednoj od najznačajnijih investicija koja je nasleđena još od prethodnih vlasti. Obilaznica oko Subotice izmestiće teški teretni saobraćaj iz centra grada i povezati severni deo auto-puta na Koridoru 10 sa graničnim prelazom Kelebija. U realizaciju ove investicije do sada je ukupno uloženo 2 milijarde i 855 miliona dinara. Do kraja 2019. godine obilaznica oko Subotice biće konačno završena. Da podsetim, pre skoro tri decenije počela je izgradnja “Ipsilon kraka”, radovi su vise puta započinjani, pa obustavljeni. Zahvaljujući podršci i rešenosti predsednika Srbije, Vlade i resornog Ministarstva, do kraja 2019. godine obilaznica oko Subotice biće u obećanom roku, do kraja godine, konačno završena.

Izgradnja obilaznog puta oko grada višestruko je značajna. Osim što se teški teretni saobraćaj izmešta iz centra grada, a time smanjuje buka, štite saobraćajnice i kanalizaciona mreža koja se urušava pod teretnjacima, ona će značajno pomoći privrednim subjektima u Privrednoj zoni Mali Bajmok. Dnevno kroz centar Subotice protutnji više od 300 kamiona i šlepera, koji osim što oštećuju gradske ulice i ugrožavaju bezbednost, negativno utiču i na životnu sredinu zbog zagađenja vazduha.

Zgrada pozorišta je trenutno u VII fazi sanacije. Da li je to poslednja faza?

- Zajedničkim radom i saradnjom svih nivoa vlasti, sredstva za nastavak finansiranja rekonstrukcije i dogradnje Narodnog pozorišta u Subotici su obezbeđena i ovaj višedecenijski projekat biće konačno završen. Od 2003. godine do 2016. godine za realizaciju projekta utrošeno je oko 950 miliona dinara, a od 2016.godine, za tri godine dakle, utrošeno je 634 miliona dinara. Za VIII/1 fazu ugovoreni su radovi u iznosu od 597 miliona dinara a predviđeno je da počnu do kraja godine. U 2020.godini, ukupno je iz republičkog, pokrajinskog i lokalnog budžeta opredeljeno sredstava u visini od 880 miliona dinara, što je veoma važno da se obezbedi nastavak radova u kontinuitetu. Sredstva su obezbeđena od strane Republike, Pokrajine i Grada Subotice, i pristizala su u kontinuitetu. Nakon završetka osme faze, pozorište će moći da se stavi u funkciju, i moći će nesmetano da se održavaju prve predstave.

U proizvodnim pogonima "Simensa", "Norma grupe", "Kontinetala", "Kalcedonije", "Svarovskog", "Dunkermotorena", "Kaminade", smeštenim u Privrednoj zoni "Mali Bajmok". Tokom 2019. otvorena je italijanska fabrika „Ondaplast“. Koje su još strane investicije u planu?

- Tačno je da je u Privrednoj zoni „Mali Bajmok“ trenutno radno angažovano oko 6.500 ljudi. U kompanijama koje rade u režimu Slobodne zone zaposleno oko 5.200 radnika, jer „Gordon Kalcedonija“ koja ima oko 1.300 zaposlenih ne posluje u tom režimu. Zanimljivo je da je u tri velike nemačke kompanije: „Simensu“, „Norma grupi“ i „Kontinentalu“, ne uključujući oko 400 zaposlenih u „Dunkermotorenu“ koji je postao deo američke grupacije „Ametek“, zaposleno nešto više od 4.000 radnika. Italijanska kompanija „Ondaplast” otvorila je u Subotici krajem maja 2019. godine, fabriku „Ondaplast Balkan”. U izgradnju ovog pogona u kome će se proizvoditi plastične ploče, paneli i industrijska ambalaža, investirano je 6,5 miliona evra. U Privrednoj zoni „Mali Bajmok” ove godine otvorena je i fabrika nemačke kompanije „B+B Thermo-Technik GmbH“ za proizvodnju termotehničkih senzora koja će, kako je najavljeno, zaposliti 100 radnika. Reč je o investiciji vrednoj milion evra. Otvaranje fabrike „B+B Sensor Solutions“ bitno je za grad Suboticu, jer pored novih radnih mesta znači i dovođenje novih tehnologija i znanja. I nemačka kompanija „Boysen“ koja se bavi proizvodnjom izduvnih sistema za automobile, započela je izgradnju proizvodnog pogona od oko 40.000 kvadratnih metara. To je do sada najveća strana investicija u gradu Subotici. Naime, reč je o realizaciji investicionog projekta koji obuhvata ulaganje u vrednosti od približno 60 miliona evra i zapošljavanje više od 500 radnika na neodređeno vreme, u roku od pet godina. Subotica je postala interesantan privredni ambijent za mnoge ozbiljne svetske kompanije, a to se svakako ne bi desilo da ne postoji sigurnost u poslovanju koja je delimično rezultati dobre saradnje sa lokalnom samoupravom, ali vajvećim delom rezultat stabilnosti srpske privrede. Makroekonomska stabilnost je najjači signal za srpsku privredu, i vetar u leđa lokalnim saoupravama.

Na Paliću je pre godinu dana položen kamen temeljac za izgradnju spa-centra s akva-parkom. Sa istog izvora termalne vode Mađari su napravili banju koja privlači mnoge turiste. Hoće li ovaj projekat biti brzo završen?

- Na prostoru površine 4,4 hektara, kod Muškog štranda, planirano je da se izgradi pet bazena, od kojih će najmanje jedan biti sa termalnom vodom, a da se u zatvorenom objektu izgradi pet bazena i deo sa spa sadržajima. Predviđeno je da se ceo projekat izvodi u dve odvojene faze, s tim da je prva faza već okončana. U planu je da ceo projekat bude u potpunosti realizovan i otvoren za prve posetioce tokom sledeće godine. Druga faza radova obuhvataće izgradnju većeg bazena za relaksaciju i plivanje koji će biti pozicioniran ispred postojećeg Termalnog bazena, potom bazen sa „slide“ toboganima, čija će kula dostizati visinu od 15 metara, uređenje celokupnog centra, popločavanje, te izgradnju zatvorenog dela welnes i spa centra koji će zauzimati površinu od više od 3.000 kvadratnih metara, sa pet unutrašnjih bazena (kombinacija termo-mineralne i obične/hladne vode) sa pratećim sadržajima u vidu sauna, tapidarijuma, modernih salona za ulepšavanje, negu i uživanje, restorana sa kafe barom, info pultom i svim drugim pratećim elementima koji čine objekat ove namene. Palić je dugo vremena nepravedno bio izopšten i uskraćen za ulaganja, obnavljanja i promocije destinacije, te nam je svakako izazov da „loš glas“ pobijemo investicijama i projektima koje uspešno realizujemo proteklih godina od kada smo preuzeli rukovođenje gradom. Izvršena je adaptacija i modernizacija Letnje pozornice, Velikog parka i Velike terase na Paliću,i sanacija Muškog štranda i trotoara duž obale.

Šta je konkretno urađeno u realizaciji projekta „Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš"?

- Početkom aprila 2019. godine završena je prva kampanja selektivnog izlova alohtonih vrsta ribe na jezeru Palić, kao jedna od glavnih investicionih mera projekta ’Zaštita biodiverziteta jezera Palić i Ludaš’, a obezbeđena su i dodatna sredstva od strane ’KfW’ banke u iznosu od oko 1,3 miliona evra, namenjena za unapređenje rada Uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici. U okviru ovog projekta, za čiju je realizaciju nemačka razvojna ’KfW’ banka obezbedila donaciju u visini od 6,5 miliona evra, krajem avgusta ove godine počeli su radovi na izgradnji kanalizacione mreže na Paliću. Od ukupno predviđenih 18.2 km kanalizacione mreže, realizovana je izgradnja 8,8 km. Očekuje se da će se svi radovi okončati do kraja aprila 2020. godine. Gotovo je izvesno da će se početkom naredne godine potpisati ugovor sa izvođačem za uspostavljanje zaštitnog pojasa, odnosno zelenila oko oba jezera i dela pešačko-biciklističke staze oko IV sektora jezera Palić.

Otvoren je Regionalni inovacioni startap centar u Subotici, projekat vredan 40 miliona dinara. Koji je njegov značaj?

- Regionalni inovacioni startap u koji je uloženo neštvo više od 40 miliona dinara trebalo bi da osnaži inovativni potencijal Okruga i u izvesnoj meri zaustavi prelivanje kreativnih i inovativnih ideja u susedne okruge, kao i odliv poslovnih poduhvata u EU. Jedan od najvažnijih ciljeva ovog projekta je razvoj i jačanje preduzetničkog i inovativnog duha i ideja kod populacije u regionu, kroz promociju preduzetništva i inovacija, umrežavanje sa postojećim poslovnim inkubatorima i organizacijama za podršku inovacijama, univerzitetima, fakultetima, startap kompanijama i lokalnom samoupravom. Među prioritetima subotičke lokalne samouprave i u ubuduće će biti posvećivanje pažnje projektima koji će podržati stvaranje uslova da mladi, obrazovani ljudi koji su trenutno bez posla u bliskoj budućnosti nađu zaposlenje, ostanu u Subotici i doprinesu njenom napretku i razvoju.

Da li se Subotica odužila Danilu Kišu posthumnim dodeljivanjem titule počasnog građanina i zašto ste naišli na negodovnje porodice?

- Danilo Kiš, jedan od najvećih srpskih i evropskih pisaca, postao je počasni građanin Subotice 30 godina nakon nominacije za Nobelovu nagradu i 30 godina nakon smrti. Ovaj predlog zasnovao sam na činjenici da je reč o najznačajnijem Subotičaninu u kulturnoj istoriji grada. Nakon svega što je pratilo dodelu priznanja počasnog građanina i negodovanje porodice, sa žaljenjem mogu da konstatujem da je u ovom slučaju bilo izgleda bitnije ko će se odužiti jednom velikanu, nego da se istorijska nepravda ispravi. Danilo Kiš, jedan od najvećih srpskih i evropskih pisaca, postao je počasni građanin Subotice 30 godina nakon nominacije za Nobelovu nagradu i 30 godina nakon smrti. Odluku o dodeli visokog gradskog priznanja na osnovu mog predloga jednoglasno je usvojila prvo Komisija, a potom je konačnu Odluku donela Skupština grada Subotice.

Kakva je ova godina bila za Grad Suboticu I šta se planira za 2020. godinu?

- Veoma sam ponosan zbog činjenice da pratimo u stopu sa državnog nivoa pokrenut projekat obnove škola i zdravstvenih ustanova, uz snažnu podršku pokrajine i izdvajanja lokalne samouprave, a građani Subotice i svi koji u nju dođu na vrlo transparentan način vide rezultate. Slušajući probleme i potrebe osoba sa invaliditetom i velikog broja udruženja iz oblasti socijalne zaštite, ove godine značajno unapređujemo i ovu oblast. Budžetom za 2020. godinu predviđena su višestruko veća sredstva za rešavanje vaninstitucionalno najznačajnijeg pitanja u oblasti socijalne zaštite. Grad će krenuti u zakonsku proceduru da obezbedimo pružaoca za usluge licnih pratilaca deteta i personalnih asistenata i za tu uslugu izdvojeno je 43,6 miliona dinara. Lični pratilac je most u komunikaciji deteta koje ima smetnje u razvoju sa njegovom zajednicom. Ovim potezom omogućićemo pružaocu usluge otvaranje preko 80 radnih mesta i potpuno regulisanu uslugu. Nisam neskroman kada kažem da nije bilo značajnijih propusta u godini koja je iza nas. Bilo je mnogo izazova, iskušenja i dilema, ali svakom problemu išli smo u susret a nismo ga „gurali pod tepih“. Još uvek postoji nepoverenje jednog dela Subotičana o samoj i krajnjoj realizaciji projekata. Ne čudi to, jer su vođeni nekim ranijim, lošim iskustvima ljudi skloni da imaju dozu nepoverenja prema velikim i važnim projektima. U narednom periodu, u godini koja je pred nama, fokusirani smo na završetak kapitalnih projekata, nastavak opremanja komunalne infrastrukture, privlačenje investitora... Na taj način, staće se na kraj uvreženom mišljenju da je „Subotica grad započetih a nikad realizovanih projekata“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)