OVO SU OBEĆANJA I TVRDNJE POLITIČARA KOJE NISU BAŠ ISTINITI: Ko je ispunio najmanje od onog što je rekao?

Predizborna, novogodišnja, božićna, skupštinska, opštinska i sva druga obećanja koja političari daju često se ne ispune. Ne u meri u kojoj bi trebalo ili ne uopšte.

Budući da se 2019. godina završila došlo je vreme da se napravi rezime ko je koga lagao i koliko.

Primera radi, predsednik Pokreta “Dosta je bilo” Saša Radulović napisao je preko Tviter naloga da se kvalitet vakcina u Srbiji ne kontroliše, a da je njihov sastav tih “državna tajna”.

U Srbiji se vakcine ne kontrolišu, kvalitet vakcina se ne kontroliše. I da uopšte ne ulazimo u dalja pitanja o vakcinama, prvi korak bi morao da bude kontrola. Da bi ljudi to još malo dalje razumeli, imate dosta roditelja u Srbiji – ja sam razgovarao sa nekima od njih – čija su deca stradala nakon uzimanja vakcina. Sad, da li postoji definitivan dokaz da je to od vakcina ili ne, hajde da ostavimo po strani, dete tih roditelja je stradalo, onda valjda možete da razumete kako se ti roditelji osećaju i da traže odgovore. I kad su krenuli da traže odgovore od države i pitali: ‘A dobro, koji je sastav tih vakcina koje je moje dete dobilo?’, znate šta je država kazala? ‘To je državna tajna’. Pa šta biste vi da se to vama desilo, kako biste reagovali na to? Da se krije sadržaj? Vi pokušavate da otkrijete šta se desilo. Pa onda pitate: ‘Da li neko kontroliše te vakcine?’ i dobijete odgovor: ‘Pa više niko ne kontroliše otkako su sa „Torlakom“ napravili to što su napravili, više nikakve kontrole nema”, rekao je Radulović.

On je do ovih informacija, došao nakon razgovora sa roditeljima čija su deca stradala ubrzo nakon vakcinisanja.

Radulović je rekao kako tvrdi da su roditelji stradale dece dobili sledeći odgovor.

Pa više niko ne kontroliše otkako su sa ‘Torlakom’ napravili to što su napravili, više nikakve kontrole nema.”

Ovakva informacija se ispostavila kao lažna, jer se vakcine u Srbiji provereno kontrolišu.

Ova godina prošla je i u znaku preispitivanja doktorata Siniše Malog. Spekulisalo se, raspravljalo, komisijski tumačilo i ispitivalo da li se radi o plagijatu ili ne.

Na kraju je Odbor za profesionalnu etiku utvrdio da je Siniša Mali, ministar finansija plagirao tezu.

Ono što je meni najvažnije danas da je Naučno-nastavno veće Fakulteta organizacionih nauka utvrdilo da moj doktorat nije plagijat.“

Zorana Mihajlović kazala je kako je pitanje doktorata privatna stvar.

Mislim da je pitanje toga da li ste doktorirali ili niste i kako ste doktorirali, više privatna stvar. Što se tiče ostavke, ja mislim da je to individualni čin svakog pojedinca, da li ćete negde ponuditi ostavku ili ne… Ali, svakako sačekaćemo i da se sam ministar obrati narednih dana.“

Međutim, u slučaju Siniše Malog radi se o plagiranju doktorske teze, što je 21. novembra, kako je ispričala rektorka BU Ivanka Popović, a sve to utvrdio je Odbor za profesionalnu etiku. Ona je istakla da je odluka Odbora konačna i da je to automatski i stav Univerziteta u Beogradu.

Osim toga, ministar finansija Siniša Mali je kazao u novembru kako su penzije nikad veće, što nije istina.

Čekovi za oktobar uvećani su od 5 do 13 odsto, a penzije su nikad veće u Srbiji.”

Isto tako, u martu ove godine ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je kako će Srbija biti skinuta sa crne liste zbog pranja novca, ali to se nije desilo.

Očekujem da ćemo sa te liste (FATF) biti skinuti početkom naredne godine i da će tada, na konferenciji FATF, biti konstatovan napredak Srbije u oblastima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.“

Da je Srbija stavljena na listu zemalja sa „strateškim nedostacima“ u sistemu borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF – Financial Action Task Force), objavljeno je krajem februara prošle godine.

Pored Srbije, na istoj listi tada su se našle i Etiopija, Irak, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis, Vanuatu i Jemen. Odluku o tome da Srbija bude stavljena na takozvanu „crnu listu“ FATF-a, doneta je nakon pregleda usklađenosti sa standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Bivši predsednik Srbije, Boris Tadić je govorio o 24 sporne privatizacije, kako se navodno nisu vodile dok je on bio predsednik, međutim, istina je suprotna.

Samo još jednom da podvučem, nijedna od 24 sporne privatizacije nije se desila u vreme moje izvršne vlasti. Nijedna. Nekih drugih ljudi iz DS, iz prošlosti, nakon 5. oktobra i Koštunice, tad se desilo. Nijedna u moje vreme. Nijedna.“

Šef poslaničkog kluba SNS-a, Aleksandar Martinović rekao je da su mediji u Srbiji uglavnom izveštavali protiv predsednika Vučića.

Kad saberete, odnosno kad stavite na neku vagu medije koji su za Vučića i medije koji su protiv Vučića, ja odgovorno tvrdim da su danas u Srbiji, mediji, uglavnom protiv Aleksandra Vučića, protiv SNS i protiv Vlade Srbije.“

Bivši gradonačelnik Beograda, Dragan Đilas je u februaru izjavio kako je bilo mnogo više ubistava nego kada je on bio na vlasti, što nije tačno.

Mi živimo u Beogradu gde imamo 30 ubistava kriminalnog karaktera prošle godine, 2012. 2013. je bilo po šest".

Potpredsednik SPS-a, Aleksandar Antić je jednom prilikom kazao kako izbori u Srbiji nisu dovedeni uz pitanje od 2012. godine, što je apsolutna laž.

Imali smo čitav set različitih izbornih ciklusa od 2012. godine. I zaista moram da kažem da sve kredibilne međunarodne organizacije nijednom prilikom nisu ni za promil dovele u pitanje demokratičnost našeg izbornog ciklusa.”

Šta vi mislite o svemu ovome, pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)