SRBIJA NEMA ŠANSE ZA EU JOŠ 10 GODINA?! Proces proširenja se zaustavlja sve dok EU ne sprovede unutrašnje reforme

Nova godina, stara očekivanja. Srbija se nada da će u predstojećoj 2020. nastaviti s približavanjem EU. To, međutim, zavisi od mnogo elemenata, a prvi put je u tome možda važniji spoljni faktor od unutrašnjeg. Od ovog okruglog datuma više će se pitati oni kojih se to manje tiče, žitelji EU, nego građani Srbije.

Polako prolazi vreme kada se sve merilo ispunjavanjem haških aršina, odnosa prema kosovskom pitanju ili ispunjavanju drugih postavljenih zadataka. Brisel sada prvo gleda u svoje dvorište. Njihov Deda Mraz će u prazničnoj noći prvo sebi podeliti darove.

Nekada su nam brzinu približavanja računali na osnovu broja udžbenika za školovanje na jezicima nacionalnih manjina. Danas se ova brzina računa visinom nezadovoljstva stanovnika Unije i sporošću evropske birokratije.

Preokret je napravio francuski predsednik Emanuel Makron, ili je bar on istaknut ispred tvrđeg krila da glasno zastupa ovaj pravac, u kome se proces proširenja zaustavlja sve dok EU ne izvrši unutrašnje reforme.

Uvek je kroz istoriju evropskih integracija bilo onih koji predstavljaju "tvrde momke". Nekada je to bila Holandija, pa Nemačka, sada je to Francuska.

- Makron je tek započeo realizaciju ove inicijative. Ona, od februara, podrazumeva, najpre, dvogodišnje konsultacije na svim nivoima unutar EU, da bi se uopšte utvrdilo šta i kako treba reformisati u okviru učmalog birokratskog aparata - ocenjuju poznavaoci prilika u sedištu EU - Briselu.

Tek onda slede reforme, a sam Makron kaže da je njihov cilj da stvore Evropu kakva će izgledati 2030. godine. Do tada, valjda, ne bi trebalo ni da se nadamo da ćemo ući u EU.

Da bi se održao kakav-takav ritam integracija, pristupni proces se nastavlja, ali krajnje usporenim ritmom. Cele prošle godine otvorili smo samo dva "mršava" poglavlja, u junu ono koje se tiče finansijskih usluga, i nedavno, u decembru, oblast vezanu za slobodu kretanja kapitala.

To je daleko najslabije "prolazno vreme" otkako smo ušli u proces pregovaranja. Primera radi, 2016. i 2018. smo otvorili po četiri poglavlja, a 2017. godine - šest. Iako smo tehnički spremni da u svakom trenutku otvorimo još nekoliko oblasti, u Briselu ostaju neumoljivi. Ništa bolje nam se ne piše ni u 2020.

Time nam, zapravo, stavljaju do znanja da su političkim odlukama rešeni da vatru svedu na minimum i ostave samo žar da tinja, za neka bolja i srećnija vremena.

Srbija je do sada otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja i, ako se nastavi trenutnim ritmom, otvaranjem po jedne simbolične oblasti tokom svakog šestomesečnog predsedavanja zemalja članica Uniji, biće nam potrebno još devet godina da ih sve otvorimo! Približiće se, tako, i ona "Makronova" 2030. godina. Tome, naravno, treba pridodati i proces zatvaranja otvorenih poglavlja.

Situacija se dodatno komplikuje ako se zna da će od 1. januara polugodišnje predsedavanje EU preuzeti Hrvatska, koja tek treba da izabere predsednika. Od ovog izbora delimično će i zavisiti politika prema susedima, ali Zagreb, u svakom slučaju, neće biti blagonaklon.

U glavnom gradu Hrvatske u maju će biti održan i veliki samit EU i Zapadnog Balkana, na kome će se utvrditi osnovni pravci u međusobnim odnosima u deceniji koja predstoji. Nema sumnje da će, osim potvrde evropske perspektive, ostale ponude na stolu biti mršave.

Posle Hrvatske, u drugoj polovini godine kružno predsedavanje EU preuzima Nemačka, što zadatak u procesu proširenja neće učiniti mnogo lakšim.

Zbog svega toga, regionu Zapadnog Balkana ostaje da se, u međuvremenu, dok traju unutrašnja evropska previranja, okrene samom sebi, kroz inicijative uklanjanja barijera u saradnji među državama i regionima, u čemu se očekuje značajni pomak u 2020.

- Ujedno, to predstavlja i otvorena vrata za dalje približivanje i jaču saradnju zemalja iz regiona s drugim silama, pre svega Rusijom i Turskom - ukazuju mnogi analitičari na Zapadu.

Uteha za pristalice evropskih integracija je da će se vlasti u zemljama koje su najtvrđe prema proširenju smenjivati, pa ne znači da će se skepticizam prema proširenju, koji trenutno, na primer, ispoljavava zvanični Pariz, nastaviti.

S druge strane, političke tendencije u Evropi su danas takve da lako može da se dogodi da neke nove garniture na vlasti budu još tvrđe od dosadašnjih.

JEDINSTVO NA ISPITU

GLAVNA nastojanja briselske administracije u predstojećoj godini biće da održe jedinstvo, "prežive" izlazak Velike Britanije 31. januara, izbore se sa porastom populističkih tendencija, ali i da se dogovore o višegodišnjem budžetskom okviru, uspore dalje pregrevanje planete i dodatno kanališu migrantsku krizu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Novosti.rs)