SLOBA SE S AMERIKANCIMA TOKOM NATO BOMBARDOVANJA MOLIO "ŽRTVOM TRI PEŠAKA"! Ova fotografija BILA je velika TAJNA

Bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević i sveštenik Džesi Džekson napravili su u aprilu u Beogradu jako dobar posao. Džekson je "dobio" tri najtraženija američka vojnika, dok je Milošević zadobio 18 verskih lidera, plus jednog kongresmena.

Simboličkom "žrtvom" tri pešaka, veliki igrač stekao je krupnu taktičku prednost, a Džeksonu je omogućio da se u Vašington vrati ovenčan slavom.

Ovako su srpski mediji pisali u u maju 1999. godine, kada je Beograd, usred NATO bombardovanja, posetila delegacija verskih vođa iz SAD, kao i jedan američki, a "srpski kongresmen", Rod Blagojević.

I ne samo da su tih dana bili srpskoj prestonici koja je svakodnevno bila izložena bombama NATO, već su se, ni manje ni više, usred Beograda molili uhvaćeni za ruke, svi zajedno: Slobodan Milošević, Džesi Džekson, Živorad Jovanović i Rod Blagojević.

Ova "situacija" ne samo da je odjeknula u srpskim, već i u svetskim medijima, uz komentare kako je taj dvodnevni susret zapravo doneo poene i Miloševiću i Džeksonu. Ili se tako bar mislilo.

Mediji su pisali da je Džekson, vrativši se u SAD, uradio zapravo sve što je Milošević hteo - pozvao na prekid bombardovanja, odnosno pauzu u bombardovanju, i da neodložno stupi u nove mirovne pregovore. Što je još važnije, sa autoritetom sveštenog lica i osvedočenog borca za mir, upozorio je svoju vladu i svoje sunarodnike da rizikuju da nastavljanjem bombardovanja pređu u "moralnu defanzivu".

Sa druge strane, provejavao je i utisak da je takašnji predsednik SRJ moža zainteresovan za mirno rešenje i kompromis.

Tog maja 1999. godine u Beograd je doputovalo 18 lidera američkih verskih zajednica, od predstavnika ruske i srpske pravoslavne crkve u SAD, rimokatolici, metodisti i baptisti, Jevreji i predsednik Borda Američkog Muslimanskog Saveta, sa kojim je došao i Rod Blagojević, jedini američki kongresmen srpskog porekla.

Najistaknutiji član delegacije je, kad su verske zajednice u pitanju, bila je Džoan Braun Kempbel, generalna sekretarka američkog Nacionalnog saveta crkava, organizacije koja okuplja 47 miliona hrišćanskih vernika u Americi.

Kako je pisalo "Vreme", svi su odreda u sastavu delegacije bili izrazito uticajni, angažovani i artikulisani lideri svojih verskih zajednica i svi su iz Beograda posle dva dana otišli uvereni da je bombardovanje pogrešno, nemoralno i kontraproduktivno, kako sa stanovišta američkih nacionalnih interesa, tako i sa stanovišta bogobojažljivosti.

"Vatreno krštenje"

Možda je tome doprinelo i "vatreno krštenje" prve noći njihovog dvodnevnog boravka u Beogradu, kada je NATO posebno žestoko bombardovao Beograd, a sa srpske strane je pred zoru bombama pridodat i zemljotres. Ujutro je bilo jasno da im boravak nije baš prijao.

U toku popodneva su se sporečkali oko toga ko će u posetu vojnicima Krisu Stounu, Endruu Ramirezu i Stivenu Gonzalesu. Tadašnje vlasti su unapred dozvolile da dva člana delegacije posete vojnike prvi dan boravka delegacije u Beogradu, a zatim su na Džeksonovo navaljivanje dopustile da u zgradu Vojnog suda u Beogradu (gde je došlo do susreta sa vojnicima) dođu i dva novinara, iako je u pratnji delegacije bilo osam američkih novinara.

Onda se ispostavilo da uz Džesija Džeksona kod vojnika hoće da ide kongresmen Rod Blagojević, koji je na sebe još u Vašingtonu navukao gnev delegacije jer je poredio Slobodana Miloševića sa nacistima, što se verskim liderima učinilo nepriličnim uoči mirovne misije. Blagojević čak nije bio dovoljno džentlmen da ustupi mesto Džoan Kempbel, najvažnijoj članici delegacije kad je verski sastav u pitanju, što je dodatno naljutilo sveštena lica, koja su čak razmišljala o tome da u znak protesta još pre isteka misije napuste Beograd. Ipak, na kraju su uspeli da se dogovore.

Međutim, istog tog dana, samo uveče, čekalo ih je još jedno iskušenje: beogradski domaćin odveo ih je pred kraj dana u posetu BK televiziji, gde ih je srdačno dočekao ministar u tadašnjoj srpskoj vladi Bogoljub Karić.

Potom su se oglasile sirene za uzbunu, i među članovima delegacije se munjevito pronela vest da se nalaze u zgradi koja je jedan od ciljeva NATO. Nervozno su tražili da se što pre vrate u "Hajat", gde im se Karić kasnije tamo pridružio, i gde je delegaciju ubeđivao da ga je toliko "slomila" i uverila da trojicu vojnika treba pustiti da se vrate kući.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)