OVO JE NAJVEĆA TAJNA SIMBOLA ZEMLJE KOJA JE POVUKLA PRIZNANJE KOSOVA! Sve o Republici Nauru što niste znali

Republika Nauru sa Pacifika je 17. država koja je povukla priznanje Kosova i Metohije.

Od ukupno 193 suverenih država koje su članice Ujedinjenih nacija, sada su na spisku onih koje su priznale nezavisno Kosovo 93 države, dok je 95 zemalja protiv jednostrane nezavisnosti, dok je pet uzdržanih. U proteklih 10 dana ovo je druga država koja je povukla priznanje Kosova. Naime, 11. novembra je objavljeno da je to učinila Gana.

Republika Nauru je sa najmanja nezavisna republika na svetu sa površinom od 21,3 kilometara kvadranih, ali su oni pod uticajem Australije među prvima priznali Kosovo već u aprilu 2008.

Na ostrvu Nauru tradicionalno živi 12 plemena, što je simbolično predstavljeno zvezdom sa 12 krakova na zastavi.

Ostrvo je otkrio britanski pomorac, kapetan Džon Fern, 1798. i nazvao ga je Prijatno ostrvo. Nemci su postali kolonijalni vladari ostrva krajem 19. veka. Kasnije su ostrvima zajednički administrirali Australija, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nauru je stekao nezavisnost 1968. godine.

Nauru se nalazi 42 km južno od ekvatora. Sa površinom od 21,3 km², to je najmanja nezavisna republika na svetu. Kuriozitet je i to što Nauru nema zvanični glavni grad.

Ostrvo Nauru je fosfatna stena, i glavna privredna aktivnost od 1907. godine bila je eksploatacija fosfata. Od kada su rezerve iscrpljene, Nauru traži alternativne izvore zarade.

Ostrvo se nalazi u zapadnom Tihom okeanu na 0° 32’ JGŠ i 166° 55’ IGD. Najbliže ostrvo je Banaba koji se nalazi 290 km istočno i koji je takođe bogat fosfatima (treće značajne ostrvo u Tihom okeanu koji je bogat ovim resursom je Makatea u arhipelagu Tuamotu u Francuskoj Polineziji).

Nauru ima isključivi ekonomski pojas površine od 308.480 km² (zajedno s teritorijalnim vodama od 570 km²), koji graniči s pojasom Kiribata na istoku 290 km do ostrva Banaba) i s Maršalovim Ostrvima na severu (600 km do atola Ebon). U relativnom susedstvu nalaze se Mikronezija (Kosrae) na severozapadu, Solomonska Ostrva na jugozapadu, Papua Nova Gvineja (Bizmarkova ostrva) na zapadu i Tuvalu na jugoistoku.

Geologija i reljef

Nauru je atol koji se nalazi na vrhu podvodnog ugašenog vulkana. Korali sežu do 2.000 m duboko u more, a nalaze se maksimalno 60 m iznad mora. Ova najviša tačka ostrva nalazi se u istočnom Aivu, a poznata je pod nazivom Command Ridge. U poređenju s ostalim atolima Nauru ima vrlo malu lagunu. Već jedan kilometar od obale dubina mora prelazi 1.000 m. U unutrašnjosti ostrva nalaze se fosfati koji su nastali od izmeta morskih ptica. Oko 2 km² ostrva je šumovito.

Flora i fauna - Vrhovi korala na plaži

Na Nauruu ne postoje velike životinje; osim insekata ovde prebivaju samo morske ptice, kao npr. Fregata minor. Na ostrvu postoji samo jedna vrsta pijavica, a to je Acrocephalus rehsei, koja je endemska vrsta. Na ostrvu je moguće često videti i mačke, pse i svinje, koji su dovezeni iz drugih zemalja.

Od biljnog sveta na ostrvu se mogu naći kokosove palme, pandanusi, smokve, hibiskusi i sl. Mnogo biljnog sveta nestalo je zbog degradacije okoline koju je uzrokovalo rudarenje.

Što se tiče okolnog mora (pogotovo koralnog pojasa koji okružuje ostrvo) on je poprilično ugrožen, takođe zbog vađenja fosfata i urbanizacije. Ovde su ranije u velikom broju živeli mekušci i rakovi. Klima

Zbog blizine ekvatora (42 km severno), temperature su poprilično ujednačene toekom cele godine, s mesečnim prosekom od 27,5 °C. Tokom dana temperature su između 26 i 35 °C, i između 25 i 28 °C tokom noći. Godišnje padavine poprilično variraju i zavise od fenomena El Ninjo. Godišnji prosek padavina je 1900 mm.

Globalno zagrevanje direktno utiče na Nauru, jer drastični rast nivoa mora preti nestajanju ostrva. Zbog ovog problema vlada je više puta tražila akciju od Ujedinjenih nacija i sastanke sa SAD i drugim industrijskim zemljama. Nauru je počeo sa samostalnom upravom u januaru 1966. godine, a potpuno nezavisna država postao je 1968, pod vođstvom predsednika Hamera Deroburta. Godine 1967, Nauruanci su od BPC-a otkupili prava na vađenje fosfata te je u junu 1970. godine, osnovano lokalno društvo za vađenje fosfata pod nazivom Nauru fosfejt korporejšen. Ovo nacionalizovano društvo omogućilo je Nauruu jedan od najvećih standarda života u Pacifiku, te je ova zemlja u to vreme bila druga najbogatija zemlja sveta po glavi stanovnika.

Godine 1989, država je podnela tužbu protiv Australije na Međunarodnom sudu pravde zbog spornih poteza na Nauruu za vreme australijskog upravljanja, ovo se posebno odnosilo na nesprečenu ekološku štetu koja je nastala zbog vađenja fosfata. Ovaj spor je rešen vansudskom nagodbom koja je uključivala obnavljanje iskorišćenih područja na Nauruu. Smanjivanjem rezervi fosfata dovelo je do privrednog pada, što je dovelo do političke nestabilnosti koja traje od sredine 1980-ih. Samo u razdoblju od 1989. do 2003. godine, vlast se promenila 17 puta[11]. Poslednjih godina u vođstvu zemlje izmenjivali su se Rene Haris i Bernard Dowiyogo, da bi nakon Dowiyogove smrti u martu 2003. Ludvig Skoti bio izabran za predsednika. Skoti je puni mandat dobio u oktobru 2004. godine. Smenjen je 19. decembra 2007. nakon glasanja o nepoverenju u parlamentu, a novi predsednik je postao Markus Stefan.

Od 2001. do 2007. godine, važan deo državnih prihoda činila je australijska pomoć. Za ovu pomoć Nauru je upravljao centrom za azilante. Jedna od takvih grupa azilanata koju su činile 433 osobe iz raznih država, spašena je u moru 2001. godine i upućena u prihvatni centar u Nauruu.

Nakon političkih promena u Australiji 2007, ovaj centar je zatvoren a Nauru su ponovo pogodili finansijski problemi. Nauru je u poslednje vreme alternativni izvor finansiranja našao priznavanju separatističkih regiona u zamenu za novac, pa je tako priznao Tajvan, Kosovo, Abhaziju i Južnu Osetiju.

U slučaju Tajvana, Nauru je nekoliko puta menjao odluku primajući za to novac i od jednih i od drugih, a prilikom priznavanja Abhazije svaki stanovnik Naurua dobio je 3.500 dolara pomoći od vlade Rusije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)