VELIKA TAJNA IZ MLADOSTI ALBANSKOG POLITIČARA: Odrastao je u Meksiku, a tamo je radio nešto NEVEROVATNO!

U Meksiku, u razgovoru sa našim ljudima, saznaje se da je jedan od najboljih igrača u američkom fudbalu (ni nalik našem loptanju) Veton Suroi (19), sin našeg ambasadora u Meksiku Redžajia Suroia.

Mladić, rođen u Prištini, živi u porodici svoga oca ambasadora već četvrtu godinu u sunčanom Meksiku. Pohađao je tamo školu i umesto da zavoli evropski fudbal, jer za njim luduje ceo Meksiko, privoleo se razonodi američkih mladića.

S obzirom na blizinu SAD ova igra ima i u Meksiku dosta poklonika. Robusni Veton pričao je dugo o svojoj sportskoj strasti, nije lako u stranoj zemlji dogurati do vrha u sportu. Ponosi se Redžai, jer je bio sportist, golman Prištine, pa mu je drago što je sin nastavio porodičnu tradiciju, iako ne u njegovom sportu.

Kod ambasadora Suroia okupljaju se Jugosloveni kad se zateknu u dalekom Meksiku. Ambasador nađe vremena da sve primi, počasti i izmeni nekoliko reči o Meksiku i o starom kraju.

Supruga Nahira, uvidi se brzo, nije samo pasivni pratilac svoga supruga. Vrlo je aktivna, sa svim dobro upoznata. Najkraće: prava ambasadorka! A kćerka Šljaka, vatreni partizanovac, sportist je bez premca u svojoj školi, ali je više interesuju odbojka i košarka.

Najveću pažnju posetilaca, iz zemlje, privlači Veton, poznat i po tome što je na fakultetu davao i po dve godine u jednoj, pa je već sada pri kraju studija engleskog jezika i književnosti.

Sticajem okolnosti, zbog očeve službe, nije imao detinjstvo kao vršnjaci iz prištinskih ulica. Živeo je tri i po godine u Boliviji, sada toliko u Meksiku. Morao ie da se privikne na specifičan način života:

Zabava za hrabre, puna agresivnog viteštva

- Nostalgija najviše muči svakog našeg čoveka u inostranstvu. Mnogi bi, možda, poželeli da upoznaju i drugi svet. Ja kažem da sam izgubio nešto što je nenadoknadivo: detinjstvo sa vršnjacima u svojoj, najdražoj zemlji.

Morao sam zato da se privikavam na život u Boliviji i u Meksiku, a u sportu sam tražio zabavu. Vežbao, jačao i tako, eto, dogurao do standardnog prvotimca poluprofesionalnog tima američkog fudbala u klubu Felinos.

- Mnogi misle da je to grub, neinteresantan sport?

- To je vrlo zanimljiva igra, do izražaja dolazi inteligencija i snaga igrača. Na prvi pogled, to je gruba igra. A u stvari to je zabava za hrabre, puna agresivnog viteštva. Mislim da bi našim, po prirodi borbenim ljudima, američki fudbal odgovarao.

Veton Suroi igra u timu na mestu "gard".

- Kakav je kvalitet lige u kojoj se takmičite?

- Postoje dve lige američkog fudbala. Jedna studentska (slabija) i ova naša - jača. Sada smo na sredini tabele.

- A kako tumačite da je evropski fudbal, soker - kako ga i ovde nazivaju - popularniji od američkog fudbala, iako je blizina Amerike značajna i za sport u Meksiku?

- Sve ima svoju tradiciju. Soker su Evropljani doneli u Meksiko, a kako je Meksiko opet blizak Srednjoj i Južnoj Americi, jasno je zašto je američki fudbal malo ostao po strani. Sem toga i oprema je skuplja.

- Priča se da igrača u američkom fudbalu određuju dve osobine: snaga i brzina?

- Tačno. Treba biti težak oko 90 kilograma, ali to još nisam dostigao. Brzinu imam - oko 6,6 na 40 jardi.

- Američki fudbal upoređuje se često sa ragbijem. Koliko tu ima sličnosti?

- Da, to su evropske zablude! Razlike su bitne. Ragbi se ne može uporediti, to je nešto drugo.

- Zavoleli ste tu igru. A zna se da čovek ne voli da ostavlja ono što - voli. No, vi ćete ubrzo morati da zaboravite američki fudbal?

- Dogodine idem u vojsku. Ostaće mi samo lepa uspomena na dane u lepoj, gostoprimljivoj zemlji. Ipak, povratak kući, u Jugoslaviju, za mene je važniji od svega.

- I da vam ponude milione za ugovor?

- Nema tih para...

Veton Suroi interesovao se za sportska i druga zbivanja u zemlji. Žalosti ga kriza Jugoplastike, pa i Hajduka - njegovih miljenika.

Ništa boljeg raspoloženja nije ni njegova sestra. Dobre volje jedino je otac Radžai - davnašnji zvezdaš.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Yugopapir / Tempo, 1980.)