IRENA VUJOVIĆ, SAVET ZA RODNU RAVNOPRAVNOST: Borimo se da žene ne trpe nasilje

Žene su zastupljene na političkoj sceni, u preduzetništvu, na rukovodećim mestima u privatnom i javnom sektoru, što je potvrda da su učinjeni značajni pomaci u izgradnji rodno odgovornog društva.

Irena Vujović, predsednica opštine Savski venac i Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda, u intervjuu za Kurir kaže da je položaj žena u Srbiji bolji poslednjih godina, o čemu svedoče zvanični podaci i istraživanja i najavljuje tribinu na temu nasilja nad ženama koja će se održati u utorak, 5. novembra u 12 časova, u GO Savski venac.

Tribina „Stop nasilju u porodici“ prva je od četiri tribine na temu nasilja nad ženama, koje će tokom novembra biti održane i u gradskim opštinama Rakovica, Lazarevac i Zvezdara, a sprovode se uz podršku Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda.

- Žene su zastupljene na političkoj sceni, u preduzetništvu, na rukovodećim mestima u privatnom i javnom sektoru, što je potvrda da su učinjeni značajni pomaci u izgradnji rodno odgovornog društva.

Izjavili ste da rodna ravnopravnost u Srbiji više nije samo deklarativna?

- Svakog dana se borimo da žene ne trpe nasilje, da budu vidljivije u društvu i da budu plaćene jednako kao i muškarci za isti posao. Vlada Srbije podstiče rodnu ravnopravnost odgovornom socijalnom politikom, ekonomskim osnaživanjem i podsticanjem žena u preduzetništvu. Uspostavljeni su mehanizmi u zakonodavnim okvirima i svakodnevno se radi na unapređenju te oblasti. Srbija je jedina zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti da bi se, mereći u kojim domenima postoji neravnopravnost, kreirala i menjala politika u cilju unapređenja. Mehanizme reguliše i naš ustav, kao i desetine potpisanih i ratifikovanih međunarodnih dokumenata. Svedoci smo da je njihova implementacija najkritičnija tačka, zato je najznačajnije razumevanje rodne ravnopravnosti kao bitnog elementa za ekonomski rast Ali važno je da je sve veći broj žena na političkoj sceni koje se bore za prava žena, i to svakako doprinosi boljoj slici moderne, demokratske, evropske Srbije. Zahvaljujemo predsedniku Aleksandru Vučiću na ogromnoj podršci koju pruža ženama, jer ravnopravno učešće u društvu nije samo fundamentalno ljudsko pravo već je i pokazatelj stepena razvijenosti i demokratičnosti jednog društva.

Šta je konkretno urađeno u Beogradu od kada ste vi na čelu Saveta za rodnu ravnopravnost?

- Svakodnevno radimo na afirmaciji i zaštiti prava žena. Pojačana je svest o tome da mora da postoji stalna briga o ženama, posebno socijalno ugroženih i onih koje već trpe neku vrstu nasilja. Danas odgovorne institucije u velikom broju slučajeva uspevaju da preduprede tragične posledice. Nažalost, u malom procentu to nije slučaj jer se žene često i ne obrate za pomoć. Savet se trudi da ohrabri žene da slobodno govore o svojim problemima i zatraže pomoć kako bi se blagovremeno reagovalo. Pomažući ženama u svakom pojedinačnom slučaju, poboljšavamo položaj svih žena u Srbiji. Pokazalo se da su žene koje trpe nasilje često nezaposlene i ekonomski zavisne od muškaraca. Zbog toga Savet intenzivno radi na ekonomskom osnaživanju žena i kroz programe i edukacije pruža im mogućnost da lakše dođu do zaposlenja jer su one odvažne, savesne i poseduju veliku želju da svojim radom materijalno zbrinu svoje porodice. Sve što radimo na nivou Saveta trudim se da implementiram i u okviru opštine koju vodim. Na moj poziv, uključio se jedan broj društveno odgovornih kompanija, kao što je "Dunav osiguranje", koja je zaposlila žene iz sigurne kuće, uz prethodnu besplatnu profesionalnu obuku. Za žene sa Savskog venca organizovali smo besplatan program prekvalifikacije i dokvalifikacije u oblasti IT tehnologija kako bismo im pomogli da budu kvalifikovanije i konkurentnije na tržištu rada. Time je praktičnim primerom pokazano kako državne institucije mogu da budu važna karika u pronalaženju posla za žene koje žele da rade, a ne znaju kako da dođu do zaposlenja. Ponosna sam i na tromesečni projekat "Samoodbrana pod stresom", koji smo realizovali u saradnji sa udruženjem Jaka žena, Sekretarijatom za socijalnu zaštitu Beograda i Starim DIF, u cilju unapređenja psihofizičkih sposobnosti i pružanja potrebnih veština za bezbednost žena u savremenom okruženju. Zadovoljna sam rezultatima rada opštine, vrata su uvek otvorena za građane i trudiću se da rezultati na planu zapošljavanja budu što bolji.

Koje su prepreke i izazovi kada je reč o položaju žena u srpskoj prestonici?

- Prepreka na putu osnaživanja žena su predrasude, zastarele društvene norme i običaji, nedovoljna informisanost, socijalni status... Žene, posebno one iz manjih sredina, često su neobaveštene o svojim pravima i mogućnostima. Postoji visok stepen svesti ne samo u Beogradu već i u drugim gradovima Srbije o tome da žene treba da se izbore za ravnopravnost. U Gradu Beogradu imamo veliki broj žena na rukovodećim mestima, one uspostavljaju vladavinu lepog, kulturnog i odgovornog ponašanja. Rekla bih da je stereotip o ženama kao slabijem polu deo prošlosti, o čemu smo nedavno diskutovale na konferenciji "Žene lideri i održivi razvoj - istinski ravnopravne", čije su teme bile upravo rodni stereotipi i slika žene u javnosti. Naravno, za postizanje trajnog rodno ravnopravnog balansa u društvu neophodna je bezrezervna podrška muške populacije.

Da li je ekonomsko osnaživanje žena uslov za njihovu ravnopravnost u društvu?

- Rodna ravnopravnost nije samo pitanje socijalne pravde već je ključna za ostvarivanje društvenog razvoja na kvalitetan i efikasan način, ali i za eliminisanje siromaštva. Rodna ravnopravnost pretpostavlja jednake mogućnosti za muškarce i žene da doprinesu napretku i prosperitetu jedne zajednice. Naš cilj mora da bude stvaranje Srbije u kojoj će jedino merilo uspeha biti rad i postignuti rezultati, a ne činjenica da li ste muškarac ili žena! Žene su stub porodice i društva i kada su one uspešne, obrazovane i ostvarene, tada napreduju i njihove porodice i društvo u celini.

Jedna od gorućih tema jeste i nasilje nad ženama. Šta je u toj borbi najvažnije?

- Nažalost, svesni smo da takve pojave nije lako iskoreniti. Jedini način da se nešto postigne jeste bezuslovna podrška ugnjetavanim, zlostavljanim ženama. To podrazumeva konkretnu pravnu, materijalnu i psihološku podršku i zaštitu. Uz pravednu i doslednu primenu kaznene politike za nasilnike, treba sankcionisati svako i najmanje nasilničko ponašanje. Za rešavanje tog problema neophodno je uključiti društvo u celini. Prevencija je svakako jedan od vidova zaštite žena preko rada u savetovalištima i podizanjem svesti o ovoj temi na najviši nivo. Smatram da je veoma značajna izmena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kojom su uvedene bitne novine, uključujući i mogućnost da hitnim merama nasilnik bude udaljen iz stana ako živi sa žrtvom i da mu se odredi zabrana prilaska žrtvi. Podizanje kolektivne svesti i javno istupanje protiv pojava kao što je nasilje i oštro sankcionisanje jedini su način da se tome stane na put.

Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, gde je Beograd u odnosu na evropske i svetske metropole?

- Na predlog Saveta za rodnu ravnopravnost, 2017. godine Skupština grada usvojila je Evropsku povelju o rodnoj ravnopravnosti, čime je Beograd svrstan u redove odgovornih gradova sa Evropskom poveljom koji promovišu rodnu ravnopravnost na svojoj teritoriji. Već sledeće godine uputili smo predlog i svim gradskim opštinama da oforme savete za rodnu ravnopravnost. To je veoma značajno kada govorimo o položaju žena jer je cilj da se što više žena uključi u rad ovih tela. U pogledu rodne ravnopravnosti Beograd ne zaostaje za drugim gradovima, naročito ako uzmemo u obzir da se u gradskoj upravi na rukovodećim mestima nalazi veliki broj žena, koje su pokazale da mogu podjednako dobro da obavljaju i najodgovornije poslove, baš kao i muškarci.

O svom iskustvu Nisam ustuknula pred pretnjama

Na svojoj koži osetili ste nasilje - ne fizičko, ali verbalno, na društvenim mrežama i u pojedinim medijima. Borite se za druge žene, a kako reagujete kad ste vi meta?

- Ključna reč je: borba. Najlakše je dići ruku ili glas na slabijeg, nezaštićenog, na nekoga ko nema dovoljno snage ni samopouzdanja da uzvrati ili je, još gore, primoran da trpi zbog straha ili ugrožene egzistencije. Teško je izaći iz okvira stereotipa i podići glas. Što se mene tiče, smatram da je nedopustivo to što su neke osobe dale sebi za pravo da me bez ikakvog povoda napadnu kao ženu, a ne kao nosioca javne funkcije s čijim se radom možda ne slažu. U nedostatku argumenata vređali su me, napadali, pretili smrću. Nisam ustuknula pred pretnjama i zastrašivanjima, već sam oštro i argumentovano odgovarala na napade, braneći svoje stavove i stavove SNS. Veoma mi je značila bezrezervna podrška velikog broja žena Savskog venca, Beograda i Srbije koje su u tim napadima prepoznale sebe i doživele su to kao atak na rodnu ravnopravnost. Moje najjače oružje u odbrani od onih koji me napadaju jeste podrška zadovoljnih građana. Oni mi daju podstrek da istrajem i da nastavim putem kojim je krenula Srbija predvođena Aleksandrom Vučićem i SNS.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)