FRANCUSKI AMBASADOR U SRBIJI POJASNIO MAKRONOVE REČI: EU je obećala PUNO ČLANSTVO za SRBIJU, tako će i BITI

Francuska je Savetu Evropske unije predložila da razmotri ideju modernizacije procesa proširenja, koja bi zemljama kandidatima omogućila da u pojedinim oblastima, u kojima su ispunile kriterijume, počnu brže da koriste njene dobrobiti, umesto da čekaju kraj tog procesa, kaže francuski ambasador u Srbiji Žan-Luj Falkoni.

On je objasnio da bi to značilo da sadašnji spori proces postane "brži, progresivniji, ali i reverzibilan", što bi zemljama kandidatima donelo koristi tokom samog pregovaranja, a ne tek kada je ceo proces završen.

- Zemlje čine značajne i duboke strukturalne reforme, ali do koristi od toga, u vidu novca ili drugih pogodnosti, dođu tek na kraju procesa - naveo je on u intervjuu FoNetu koji prenosi RTV.

Osim u intervjuu, Falkoni je i na svom Tviter nalogu pojasnio da nema, kako se spekulisalo u javnosti, nikakvog "privilegovanog partnerstva" za zemlje Zapadnog Balkana koje teže članstvu u Uniji.

- Nema "veta", ni nekakvog alternativnog "privilegovanog partnerstva" ! Radi se o poboljšanju procesa pristupanja: Francuska se zalaže za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana i Srbije u EU - napisao je Fakloni.

Prema njegovoj oceni, bilans sadašnjeg procesa učlanjenja nije dovoljan, građani ne vide ništa konkretno, a proces je često veoma birokratizovan, jer ima eksperata koji cepidlače u poglavljima, što za obične građane nema neko konkretno značenje.

Kada se u nekoj oblasti ispune kriterijumi i završi pregovaranje, u finansijama ili kulturi na primer, zemlja kandidat bi, zajedno sa predstavnicima EU, mogla da sedne za isti sto i učestvuje u dogovorima u tim oblastima, ali bez prava glasa.

- To je nešto kao sa Evropskom zajednicom za saobraćaj koja je osnovana u Beogradu ili sa razmenom studenata, gde su akademci u mogućnosti da odu u Francusku ili EU upoznaju se kako to funkcioniše i vrate se u svoju zemlju. Ili kao dosadašnje angažovanje francuskih stručnjaka u reformi državne uprave, gde oni slušaju probleme, savetuju i tako prenose francuska iskustva u toj oblasti - ilustrovao je Falkoni.

Kako je naveo, to je nešto konkretno i zemlje regiona imaju od toga koristi, istakavši da bi takav proces učinio EU popularnijom kod stanovništva, mada ostaje da se kriterijumi moraju ispuniti, što je jedna nužna obaveza, angažman na duge staze.

- Takođe, po tom predlogu, ukoliko bi neka zemlja odlučila da promeni politiku ili ako se ne ponaša u skladu sa vrednostima EU, može te benefite i da izgubi, jer bi to bio reverzibilan proces. Možemo da idemo i unazad - predočio je Falkoni.

Napominjući da takva modernizacija procesa prijema ne zahteva nikakvu revolucionarnu reformu institucija, on je naglasio da bi dogovor o tome mogao da bude postignut brzo.

- Predsednik Makron je to stavio na sto i moglo bi da se o tome govori i pre samita EU-Zapadni Balkan u prvoj polovini iduće godine - naglasio je Falkoni.

Povodom različitih interpretacija stava francuskog predsednika o proširenju, Falkoni je podsetio da je Makron veoma jasno i prilikom posete Srbiji potvrdio da je EU obećala učlanjenje Zapadnog Balkana u EU i da će to obećanje biti ispunjeno.

Ali, on je takođe, u svojstvu predsednika Francuske konstatovao, a to nije teško konstatovati u svim zemljama članicama, da EU ne funkcioniše dobro, podsetio je Falkoni.

Prema njegovom objašnjenju, Makron se zato angažovao u procesu poboljšanja funkcionisanja EU, što znači poboljšati politiku odbrane, socijalnu politiku, način sklapanja trgovinskih sporazuma i učiniti je atraktivnijom za građane.

To, kako je naglasio, nije reforma koju je potrebno sprovesti pre proširenja, to je reforma koja treba da ide paralelno sa naporima koje zemlje regiona čine kako bi ispunile kriterijume za članstvo.

Falkoni tvrdi i da Severnoj Makedoniji i Albaniji nije u Briselu rečeno "ne" i nije im dat negativan odgovor kada je reč o početku pregovora, već ta odluka, kako objašnjava, nije doneta sada zato što bi, i pored velikih napora koje su te zemlje učinile, posebno postizanjem Prespanskog sporazuma, one trebalo da sprovedu neke reforme, što nisu učinile.

U Briselu je Skoplju i Tirani rečeno "da, ali", i "da ako", obrazložio je Falkoni i najavio da će početak pregovora uslediti čim te zemlje budu ispunile neophodne reforme, posebno u oblasti ljudskih prava i borbi protiv kriminala, što je uslov za sve zemlje koje teže članstvu u EU.

Kako je precizirao, jednostavno je rečeno da ćemo se tom pitanju najverovatnije vratiti pre narednog samita sa Zapadnim Balkanom, koji bi trebalo da se održi u maju.

Upitan da li su pri tome prekršena obećanja i da li to otvara put i drugim liderima u regionu da ne ispunjavaju ono što se od njihovih zemalja očekuje, Falkoni je odgovorio:

- Mi kandidatima uvek veoma jasno kažemo šta treba da učine. Proširenje nije emocionalni proces, već proces koji ima političke posledice i uzima u obzir stanje države, stanje društva, zemlje u celini i njene ekonomije, što zahteva efektivne reforme - naveo je on.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, Falkoni je ocenio da je angažovanje SAD dobrodošlo, jer "što više vila bdi nad kolevkom pregovora, to bolje", i napomenuo da je Zapadni Balkan deo Evrope i prirodno u centru interesovanja EU.

- U Briselu su ti razgovori počeli, vođeni su posredstvom EU i doneli su rezultate - ocenio je Falkoni i podsetio da je od tada rešeno više pitanja, kao što su sloboda kretanja i telekomunikacije.

Trenutno se menja sastav instuticija u Briselu, ali je francuski ambasador uveren da će novi visoki predstavnik za spoljnu politiku Đuzep Borelj svakako biti posvećen tom pitanju.

Povodom mogućnosti da i Francuska ima svog posrednika u pregovorima, Falkoni je rekao da je u Parizu veliki broj ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova i Predsedništvu angažovan na tom pitanju, ali da Pariz neće imati pojedinačnog predstavnika, poput Metju Palmera ili RiČarda Grenela, i zbog toga što želi da jača ulogu EU.

- Francuska je spremna da organizuje nagovešteni samit u Parizu radi olakšavanja dijaloga, u francusko-nemačkom formatu, o kome je govorila i kancelarka Angela Merkel, ali trenutno ne postoje sagovornici u Prištini, jer Vlada još nije formirana da bi se takav samit organizovao - rekao je Falkoni.

On je ponovio da EU ne čini nikakve ustupke vlastima u Beogradu zarad rešavanja pitanja Kosova, i podsetio da je Evropska komisija sačinila iskren i čestit izveštaj, da se zna šta su primedbe, među kojima su borba protiv korupcije i kriminala i druga, koja se redovno razmatraju u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

- Nema govora o ustupcima ili zanemarivanju pitanja vladavine prava. Reč je o saradnji odgovornih ljudi, postoje zahtevi koji su formulisani i vlada zna vrlo dobro da to mora da ispuni - poručio je Falkoni.

Falkoni je rekao da je upoznat sa time da u Srbiji postoji debata o bojkotu izbora, da zna za predloge koje su izneli predstavnici vlasti, ali i zahteve opozicije i civilnog društva, kao i da je saglasan sa tim da zakoni koji se donesu moraju i da se sprovedu na efikasan način.

Povodom zahteva opozicije za pristup medijima, naglasio je da je u njegovoj zemlji od francuske revolucije 1789. godine pitanje slobode izražavanja suštinsko pitanje i da mora postojati mogućnost da se ljudi izraze i da druge upoznaju sa različitim stavovima.

Falkoni je istakao i da u Srbiji postoje značajne francuske investicije, pomenuo je aerodrom Nikola Tesla koji je preuzeo francuski "Vansi", kao i saradnju na izgradnji deponije u Beogradu.

Posebno je naglasio značaj dolaska francuskih malih i srednjih preduzeća, jer to znači da poslovni ljudi imaju poverenje da dođu i ne plaše se regiona o kojem su nekada slušali samo o teškoćama iz prošlosti.

BONUS VIDEO:

UŽIVO SA HEROJIMA: Oni su pronašli i spasli otetog dečaka Petra iz Stare Pazove (KURIR TV)

(Espreso.co.rs)