MUŠKARCI SE ŽENE SAMO 3 PUTA I TO JE JASNO ZAŠTO! Čedomir Jovanović davao LJUBAVNE SAVETE svojim SARADNICIMA

Milan Kamponeski je u svoje vreme radio na formiranju LDP-a, a sada stoji iza profila, "AstroDulniker" koji prate mnogi u Srbiji. On je rešio da u javnost iznese svoj privatan život, ali i ljubavne savete koje mu je upućivao sadašnji lider LDP-a, Čedomir Jovanović.

Naime, on je rekao kako mu je lider LDP-a, objasnio kada je pravo vreme za brak, pa je tako rekao da se muškarac ženi u 20-im jer ne zna ništa, u 30-im jer misli da sve zna, a u 40-im jer zaista želi.

Iako je Milan bio skeptik u početku, vreme je kako kaže, pokazalo, da je Čeda bio u pravu.

Njegovu objavu vam prenosimo u celosti.

- Kad sam se razvodio prvi put, negde tamo u svojoj tridesetoj godini, Čeda Jovanović, sa kojim sam tad radio mi je rekao jednu mudrost. Ja sam bio u Beogradu i radio na formiranju LDP-a, a on je otišao na more u Tursku i sa plaže na laptopu, nervozan što od fiksne proteze ne može da uživa u kebapu, izdavao direktive, raspitivao se, bio aktivniji nego ikad u kancelariji. Na kraju u nekoj prepisci na pitanje "Šta ima inače?" napisao sam mu da sam ozbiljno odlučio da se razvedem. Njemu to baš nije bilo pravo, jer su oni svi porodično tad gotivili moju ženu, a i tvrdio je da mi nije dobro i da treba da se smirim (što je bila istina, jer mi Saturn išao preko ascendenta, udario na Uran i Sunce kao vladara istog) ali onako sa mora nemoćan da uradi nešto konkretnije napisao mi je samo kratku poruku koja je glasila otprilike ovako - "Muškarac se tri puta ženi u životu, prvi put u dvadesetim godinama, zato što ništa ne zna, drugi put u tridesetim, zato što misli da sve zna, a treći put u četrdesetim zato što stvarno želi da se oženi".

- Nekoliko meseci kasnije ja sam se stvarno razveo, ali i napustio politiku i karijeru, otvorio porodičnu pandorinu kutiju, ostavio sve iza sebe i odlučio da čitav život počnem ispočetka. Čedomira sam od tad samo jednom sreo u prolazu, razmenili nekoliko reči na ulazu u neku kafanu, a sa bivšom ženom sam ostao praktično najbolji prijatelj i dan danas.

I stvarno nešto kasnije u ranim tridesetim godinama zamal se ne oženih i drugi put, baš zato što sam mislio da sve znam i da sam konačno skapirao šta je ljubav i šta je meni potrebno u životu. Iz te veze, veridbe i zajedničkog života sam jedva izašao tri godine kasnije, razlupan i kao čovek i kao muškarac i kao komunista u eri neoliberalnog kapitalizma.

- Godinama nakon toga sam tumarao kroz život i besmislene odnose sa ženama, nekoliko njih upropastio psihički i emotivno na duži i kraći rok, a tikove i okidače od promašenog drugog skoro pa braka imam i dan danas. Sad u četrdesetim, ovako sa Katarinom, malo udaljen od grada u prirodi, da čuknem vo drvo, imam neki osećaj da je to, to i da se Čedomirova mudrost do kraja ispunila u mom slučaju. Naravno ne treba da vam pišem kako sam sve to radio tačno tako da je astrologija mogla da navija svoj sat po meni, svaki aspekt sam iživeo tačno onako kako je bilo zapisano, čak i kada sam bio svestan toga i opirao se, otimao i rukama i nogama, na kraju je sve bilo onako kako je moralo da bude. No, moje zvezde su takve, markantne, skoro sve u fiksnim znacima, u uglovima, kvadratima, ja sam jedan balvan idealan za to da ga sudbina oblikuje po šablonu.

Kad je Saturn iz tranzita preko ascendenta udario po Saturnu i Uranu u natalu, spakovao sam stvari i napustio sve što sam do tad zidao u svom životu. Čak i da sam hteo, ja fizički više nisam mogao da podnesem svoj život, svoju rutinu, posao, brak . .

E sad, kad pogledam svoj T kvadrat u natalu, između Venere u padu, Marsa u padu i Meseca u Strelcu, potpuno je jasno da sam ja poslednji čovek koji treba da deli ljubavne savete, al šta da se radi, ovde je keramičar šef državne bezbednosti, pa zašto onda ne bih ja bio filozof na temu ljubavi.

- Ljudi pitaju "Kad će se dogoditi ona prava ljubav, kad ću sresti ženu/muškarca/transrodnu osobu svog života? Ima li više od jedne prave ljubavi u životu?"

Događa se stalno, sve je stvar percepcije i naše trenutne potrebe.

Znate ono kako ljudi pre nego što uđu u neki rijaliti, pričaju kako vole svog partnera, kako planiraju zajedno život i tako to i onda posle pet dana eto ih u krevetu sa nekim koga su upravo upoznali, zaljubljeni do ušiju, zaboravili na sve što je bilo pre rijalitija. Svakako zanimljiv posao za psihologe. Doduše to se ne razlikuje puno od ljudi koji zajedno prođu kroz neku nesreću, u borbi za goli život, adrenalin i ta životna energija predimenzioniraju svaku emociju, pa od blagog dopadanja nastane najveća ljubav na svetu.

Astrološki gledano, to što ljudi nazivaju najvećim ljubavima se obično događa kad zvezde pritisnu dušu, naše slabosti, strahove . . Kako život prolazi kroz faze tako mi imamo različite "najveće ljubavi" . . U nekom trenutku vam je potreban neko sa kim možete da srušite svoj život, pa nađete nekog ko je destruktivan ili ste zajedno destruktivni, ali oni s kim ste rušili stari najčešće nisu najbolji partneri kad treba da sazidate novi život, onda vam veća ljubav bude neko sa kim imate konstruktivne aspekte.

Pisao sam o Saturnovim sedmogodišnjim ciklusima.

- Nije isti doživljaj ljubavi dok Saturn ide kroz prva tri polja i fazu "Pada" i dok se penje od horizonta prema Zenitu u fazi "Rasta" (rast kao širenje, ne kao onaj autotjunovani reper). I naravno, nije isto nekom ko ima Pluton u aspektu sa vladarom sedmice ili kao autor ovih redova što ima Ma 90 Ve 90 Mo ili još gore sedmo u Vodoliji, a Uran i Saturn u egzaktnom kvadratu u fiksnim znacima i neko ko ima trigon Marsa i Venere kao vladara prve i sedme kuće.

Ili pređe Mars preko ženskog Meseca i eto podivljalih hormona, nezadovoljstva rutinom u kojoj je brak ili pak uđe Saturn u peto polje, ili aspektuje vladara petog pa od najveće Kazanove nastane najgori papučar . . makar na kratko, dok traje aspekt.

Znači "prava ljubav" u stvari nikad nije baš prava ljubav, već smeša naših unutrašnjih potreba u trenutku, našem, mundanom, u kombinaciji sa aspektima u natalu, našim karakterom, habitusom . . Ono što većina doživljava kao najveću ljubav je najčešće najveća strast, a ona obično ide iz mržnje, borbe za prevlast, pa tako Balašević napiše "Sve prave su ljubavi tužne", a u stvari samo je tužna naša percepcija ljubavi . . Volimo ono što ne može, što nas neće, loži nas bitka, a ne harmonija . .

Trenutak je čudo . . posledice umeju da budu dugogodišnje . .

... bio je Tašmajdan, bila je neka topla noć u kasno proleće, bila je 2004. ili 2005. više se ne sećam, stajali smo na tribini, odnosno skakali smo po njoj, mi i još hiljade drugih ljudi, bili smo u transu, sa bine je prašio Manu Čao sa svojom družinom, mislim da je bila Mala Vida u tom trenutku, energija je topila beton oko nas, ljudi su vrištali kao za Bitlsima, mladi, odrasli, a onda se bend zaustavio, pesma je naglo stala, publiku je poklopio huk, talas i sve je na trenutak utihnulo, kao da smo u tom trenutku svi zastali, kao na filmu kad se uspori traka, svi smo udahnuli, a iza tog huka, iza te savršene tišine Oskar je bez muzike, tiho u mirkofon samo rekao "Me gustan los aviones . ." i mi smo samo nastavili da skačemo . . i vrištimo . . to je bila i ljubav i smrt i orgazam u isti mah . .. . sa toliko sam žena izgoreo, tako se jasno sećam prvog poljupca i trenutka kad se iz Skupštine zavijorila zastava Otpora, ali ništa nije bilo tako snažno kao to Manuovo "Me gustan los aviones" u tom savršenom trenutku tišine, te savršene tople noći, 2004. ili beše 2005. na Tašmajdanu.

U tom trenutku sam se mogao smrtno zaljubiti u bilo koju ženu koja se našla pored mene, sva sreća da nisam, jer da jesam, ne bih sad slao Katarini tekst na odobravanje, a bez toga moj razvaljeni Mesec u natalu ne ume da doživi pravu ljubav . .

Bonus video:

(Espreso.co.rs)