ARMIN-PAUL HAMPEL JASAN: Beograd i Priština moraju da se dogovore sami, a ne da to radi neko iz inostranstva

Armin-Paul Hampel, šef spoljnopolitičkog odbora AFD-a u nemačkom Bundestagu, za „Kosovo Onlajn“ poručuje da bi velike sile trebalo da ostave Beograd i Prištinu da se sami dogovore, a onda da stanu iza tog dogovora.

Koja zemlja želi da druge zemlje i strane sile govore o njenoj budućnosti i sudbini? Moskva, Vašington i druge velike sile imaju svoje interese u regionu. Da li su to interesi Srbije? Da li je to u interesu Prištine? Ne bih rekao - počinje Hampel.

Kakav je vaš stav kada je reč o Kosovu?

Ja i dalje imam stav da je Kosovo deo Srbije, ali mislim da treba poštovati Rezoluciju 1244, koja je poprilično jasna. Zašto dovoditi u pitanje legitimitet rezolucije UN? Imamo poverenje u odluke Ujedinjenih nacija i mi ih sledimo. Znam da je situacija teška i zabrinjavajuća kada je reč o odnosima Kosova i Srbije. Da bi se to prevazišlo, moraju se voditi pregovori ovde, a ne u inostranstvu.

Protekli period obeležile su zemlje koje su povukle priznanja Kosova, a Togo je poslednja, 15. u nizu. Neki bi rekli da su se na takav korak odlučile „male zemlje“?

Nema veze da li će to učiniti male ili velike zemlje. Možda je to mala grupa od 15 zemalja, ali i to je grupa čiji se glas računa u svetu i u UN. Beograd bi trebalo da iskoristi taj glas kako bi istakao da problem i dalje postoji i da se svaka odluka stranih sila ne mora prihvatiti kao konačna za vašu zemlju i vladu. Ne mora biti konačna i može se pregovarati, a najbolji pregovori i u poslovnom svetu su oni u kojima obe strane dobiju dovoljno da sačuvaju svoj obraz.

Da li biste rekli da je trenutno u toku hladni rat između Beograda i Prištine?

Hladni rat je prejaka reč, rekao bih. Svakako, konflikt predugo traje jer ima previše rana, toliko tragedija, ljudi i dalje oplakuju članove svojih porodica, a ja to sagledavam sa ljudske strane. Kako saznati ko je u pravu? Da li je to zaista suđenje u Hagu ili negde drugde? Sumnjam u to. Na kraju, uvek je pitanje sa čim čovek može da živi. Veoma je teško. To je proces, a ne jedna odluka za sva vremena. Proces zahteva vreme i mislim da će za neko rešenje biti potrebno 10 i više godina.

Da li verujete da na kraju može doći do rešenja kosovskog problema?

Ukoliko je bilo moguće da se Irska i Severna Irska dogovore, zašto tako nešto ne bi bilo moguće u ovom regionu ili negde drugde? Dakle, verujem.

Može li Evropa da preotme „uticaj na rešenje kosovskog problema“ od Rusije, SAD i Kine?

Evropa je i dalje ekonomski najjača sila sveta. Imamo 500 miliona stanovnika u Uniji, koji su i potrošači. Treba da zapamtimo našu istoriju i odakle smo krenuli. Evropska civilizacija je uticala na ostatak sveta. Zašto da ne povratimo samopouzdanje i ne budemo ponovo ekonomska i vojna sila broj jedan u svetu? Evropska unija treba da postane jaka kao SAD i Kina.

Želi li Brisel Srbiju i Balkan u EU? Postalo je popularno mišljenje da ćemo, ako se ovako nastavi, svi na kraju živeti i raditi u Nemačkoj?

To je nedostatak EU i bilateralnih ugovora sa drugim zemljma. Ja to zovem postkolonijalni stav. Apelujem na vaše ljude da ostanu u svojoj zemlji i tu sagrade budućnost, a ne da se obogate u Nemačkoj i da nakratko steknu neku ušteđevinu. Mislim da Evropa čini grešku kada uzima najbolje iz slabijih evropskih zemalja. Šta je sa ostatkom Evrope? Šta je sa budućnošću tih zemalja? - zapitao se na kraju Hampel.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kosovo Online)