VULIN SMENIO VOJNIKA UZBUNJIVAČA IZ KRUŠIKA: Bez pardona za otkrivanje državne tajne

Vojni sindikat Srbije (VSS) je saopštio da je, prošle nedelje, po nalogu ministra odbrane Aleksandra Vulina jedan oficir smenjen na niže radno mesto, pošto je odlučio da bude uzbunjivač i poštujući zakonsku proceduru ukazao na korupciju i nezakonitost prilikom zapošljavanja četiri lica u Ministarstvu odbrane.

Iz VSS navode da se oficir odlučio na uzbunjivanje pošto je prethodno komisija za prijem u radni odnos dobila usmeni nalog iz kabineta ministra odbrane da se "moraju zaposliti četiri lica", koja u datom trenutku nisu ispunjavala potrebne zakonske uslove.

Uzbunjivač, oficir sa najvišim ocenama, koji je upozorio na nezakonitost, ekspresno je i protivzakonito i mimo propisa prebačen na niže radno mesto, navodi sindikat.

VSS tvrdi da se čak i šef oficira uzbunjivača pobunio i nije bio saglasan sa njegovom smenom, međutim nije uspeo da ga zaštiti.

Sindikat navodi da krije identitet oficira uzbunjivača pošto strahuju da će se sa njegovim progonom nastaviti, a protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegovih najbližih saradnika zbog grubog kršenja zakona i nepostupanja po upozorenju uzbunjivača, kao i zbog progona, degradiranja i mobingovanja uzbunjivača koji je ukazao na korupciju i nezakonitost prilikom zapošljavanja četiri lica u Ministarstvo odbrane, podneće krivičnu prijavu.

Dodaju i da ovo nije usamljen slučaj progona uzbunjivača u sistemu odbrane.

"Lica koja ukažu na nepravilnosti i nezakonitosti umesto da se zaštite i stimulišu da ukazuju na zloupotrebe, bivaju kažnjavana i zlostavljana. Da zlo bude veće, to naređuju najviši vojni i državni rukovodioci, a ovaj negativan primer ukazuje da to dolazi i od samog ministra", saopštio je Vojni sindikat Srbije.

Vojni sindikat Srbije najavio je danas da će podneti krivičnu prijavu protiv ministra odbrane Aleksandra Vulina i njegovih najbližih saradnika zbog progona, degradiranja i mobingovanja uzbunivača koji je ukazao na korpuciju i nezakonitost prilikom zapošljavanja četiri osobe u Ministarstvo odbrane.

Iako Aleksandar Obradović priznaje šta je radio, on kaže da nije počinio bilo kakvo krivično delo.

„Tačno je, sve sam rekao tužiocu. Nemam šta da krijem. Ništa nisam sakrio, ništa slagao, ništa nisam ukrao. Samo sam želeo da istina o poslovanju Krušika izađe na videlo“, kaže Aleksandar Obradović za BIRN, u svom prvom intervjuu po izlasku iz Centralnog zatvora.

Priseća se kako je izgledala ta sreda 18. septembra kada je u pola tri popodne desetak policajaca došlo da ga uhapsi.

„Došli su na moje radno mesto, to su bili ljudi iz BIA, neka ekipa koja je ne znam šta očekivala. Mislili su da ja radim za neku službu, da ja uzimam novac. Prvi put imam kontakt sa policijom, prvi put imam to iskustvo, to je bio taj početni šok“, objašnjava naš sagovornik.

Pripadnici BIA su u prvih 15-20 minuta bio malo grublji, dok ga nisu preuzeli nadležni iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

„To su sve mladi ljudi. Preuzeli su me i sa njima sam bio sve dok me nisu odveli u stanicu policije u ulici 29. novembar u Beogradu. Stvarno ne mogu da kažem ni jednu lošu reč za te ljude“.

Kaže da ne može da se požali ni na komandire u Centralnom zatvoru i policiju uopšte.

„Što se tiče policije bio bih nečovek kada bih rekao bilo šta loše. Osim te početne demonstracije sile - dva džipa, dva audija, četiri automobila, možda je to bilo preterano. Ko zna šta su oni očekivali u tom trenutku“.

Obradović je u ponedeljak 14. oktobra prebačen iz Centralnog zatvora u svoj stan u Valjevu u kom će biti u kućnom pritvoru do isteka zakonskog roka od 30 dana koji ističe u petak 18. oktobra.

Kaže da se dobro oseća i da pokušava da se obavesti o svemu što su mediji pisali dok je bio u zatvoru.

Najviše informacija dobijao je od sestre s kojom je razgovarao preko slušalice kroz neprobojno staklo.

Porodici je bilo odobreno da ga posećuju samo tri puta mesečno.

„Pojma nisam imao šta se dešavalo van rešetaka prethodnih dana. U zatvoru imate šest državnih TV kanala, kada ih gledate imate utisak da je u zemlji stanje kao u Švajcarskoj, da je sve u redu, da se u zemlji Srbiji ništa ne događa. Pojma nisam imao kakva je situacija u vezi sa mnom u poslednja dva-tri dana“.

Zahvalio se svim novinarima, posebno novinarima NIN-a, BIRN-a i N1, ali i svim ljudima zbog podrške koju je dobio.

„Ne bih želeo da nekoga izostavim, svima sam mnogo zahvalan. Jer u jednom trenutku sam i ja počeo da se pitam - ostao sam sam i porodica sa mnom - da li je bilo vredno. Jer, završiću u zatvoru, znate i sami, robija od dve do deset godina“.

Borba se nastavlja

Nastavljajući svoju priču o svemu što se u proteklih skoro mesec dana dešavalo, Obradović kaže da je to što je isplivalo, samo jedno poglavlje o zbivanjima u Krušiku, a ima još mnogo toga što bi valjalo ispričati.

„Tvrdim da ne postoji način da se ijedna firma, a ovde se sad govori o GIM-u, odbrani. Oni sad pokušavaju zamenu teza, ali ne postoji način. Ja sam poslednjih godina toliko ušao u tematiku, ekonomski i matematički sam pismen, tako da ne postoji način da oni odbrane bilo šta što se tiče povoljnije cene, pokušaja negiranja da je bilo povlašćene cene i slično“, odlučan je Obradović.

On objašnjava da postoje kalkulacije koje radi stručna služba, gde je tačno utvrđeno po stavkama koliko košta materijal, radna snaga, gde je ukalkulisan profit.

Na osnovu te kalkulacije Služba prodaje dostavlja zvaničnu ponudu koja ide GIM-u i ostalim firmama i nakon toga po toj ceni treba da se sklopi ugovor.

Međutim, sklapa se ugovor koji uopšte nije iz te ponude, nego ispod cene.

Osim povlašćenih kupaca, postoje i povlašćeni dobavljači.

„To je krš nekih novih firmi koje su došle, koje su ušle u Krušik kao dobavljači, a potisnuli su višedecenijske dobavljače, lokalne dobavljače...“, priča Obradović i dodaje jednu veoma bitnu stvar.

„Ovo što se dešava u Krušiku, ne dešava se samo u Krušiku, nego se dešava i u ostalim fabrikama namenske industrije. Ne znam samo da li iko ima hrabrosti i želje da to iznese“.

Smatra da je Krušik jedinstven primer, jer problemi počinju od dolaska Mladena Petkovića, bivšeg direktora Krušika.

„Od dolaska Mladena Petkovića, stranačkog vojnika na čelo fabrike, to je sistematsko isisavanje novca, sistematsko! Ja uopšte ne znam kako Krušik i dalje opstaje. I danas Mladen Petković svojom nevidljivom rukom preko ljudi koje je postavio da budu izvršni direktori, upravlja Krušikom i to nije tajna“, kaže Obradović koji je o tom sistematskom isisavanju javnog novca govorio javnom tužiocu kada su ga saslušavali. „Tu se pojavilo toliko novih firmi bliskih vladajućoj stranci koje su očerupale Krušik. I to se već pokazuje, mada se vešto krije“.

Prvi koraci i motivacija

Pre nego što je odlučio da se obrati novinarima, pokušavao je da o sumnjivim poslovima obavesti i Nadzorni odbor i sindikate, ali dodaje da nije verovao državnim organima.

„Žalosno je što u ovoj zemlji imamo više poverenja u istraživačke novinare nego u istražne organe. Pokušavao sam o tome da skrenem pažnju i sindikatima. Svi ti sindikati su dobili privilegije od generalnog direktora tako što su svim vođama sindikata zaposlene žene, porodice, švalerke, deca, i njih nije briga šta se dešava“.

U Krušiku je od 2017. godine radio sa tehničkom dokumentacijom. Da je hteo i da ga je to zanimalo, mogao je da je otuđi, da je da nekome za novac, ali to ga nije zanimalo niti je tako nešto učinio.

„U Krušiku je skinuta oznaka vojna tajna, ona ne postoji. Postoje dokumenta koja usvaja Nadzorni odbor i ona nose oznaku strogo poverljivo. To su odluke koje se tiču, na primer, pozajmica. Mene su zanimala samo dokumenta koja se tiču korupcije.“

Dodaje da jedan takav dokumenat sa oznakom strogo poverljivo, a tiče se korupcije, jeste dokument o tome da je direktor Mladen Petković, odobrio sredstva – 110.000 evra za rešavanje stambenog pitanja osobe koja ne postoji u Krušiku.

„Znači, ta dokumenta su mene zanimala. Ili da je Petković dobitnik nagrade Kapetan Miša Anastasijević, a da je par meseci pre toga agenciji iz Novog Sada koja organizuje i dodeljuje tu nagradu on uplatio pozajmicu... i tako... ili da je Krušik uplatio BIA za nešto... Takva neka dokumenta su meni bila sumnjiva i ona nose oznaku strogo poverljivo. Inače, neka vojna tajna, to veze s mozgom nema“, izričit je Obradović.

Pre nego se obratio novinarima, prvo je pisao bivšem predsedniku Nadzornog odbora.

„Pokušavao sam i našim lokalnim portalima, da im skrenem pažnju. Ali da vidite samo dokle sve to ide - Krušik je zakupio banere na sva tri valjevska `nezavisna` portala, kako se sami predstavljaju. I tako je za cenu koštanja banera onemogućeno da priča iz Krušika i komentari iz Krušika, budu objavljeni“.

Na kraju je odlučio da o tome obavesti BIRN, pa KRIK, pa Pištaljku.

„Sve poruke sam sačuvao, nijednu nisam hteo da obrišem. Jeste sve sam rekao tužiocu. Prvu poruku sam poslao Slobodanu Georgievu, Dragani Pećo i Vladimiru Radomiroviću i ovoj bugarskoj novinarki. Ja nemam šta da krijem tu. Nisam ništa sakrio, ništa slagao, ništa ukrao. Želeo sam da istina o poslovanju holding korporacije Krušik izađe na videlo“.

Negira navode prorežimskih medija koji poslednja dva dana pišu kako je sve učinio iz osvete jer mu je majka dobila otkaz u Krušiku, kao i da on nije nikakav uzbunjivač, već špijun jer je godinama prikupljao dokumenta sa oznakom državne i vojne tajne.

„Ja da sam pitao majku i da je znala bilo šta od ovoga, ja to ne bih uradio. To nema veze s mozgom“, kaže Obradović i potvrđuje da je tačno da je njegova majka „15-20 godina bila direktor u Krušiku i da je poznati i priznati ekonomista što je lako proverljivo“.

„Ponavljam, moj jedini motiv je bio da se sazna istina o korupciji i ništa drugo“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / N1 / Birn)