AMERIKA ZAVRNULA UŠI EVROPI I POSLALA MERKELOVU I BORELA U ĆOŠAK! Ovaj čovek će VEDRITI I OBLAČITI na Kosovu

Ko je glavni i ko će voditi dijalog Beograda i Prištine? Glavno je pitanje u trenutnom odmeravanju snaga velikih sila u Evropskoj uniji i SAD.

Vašington je jasno i glasno rekao svoje i izašao sa imenom Metjua Palmera kao specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan, a brže bolje to je htela da uradi i EU, ali je na kraju saterana u ćošak.

Kako saznaje Espreso iz izvora bliskih Briselu, veliki potresi dogodili su se u Evropskoj uniji kada je shvaćeno da je na mestu Federike Mogerini koja je do sada vodila dijalog beograda i prištine došao predstavnik Španije Žozep Borel.

- Španija nije priznala nezavisnost Kosova i oštar je protivnik te samoproglašene nezavisnosti. naravno jer imaju dobro poznat problem kod kuće u vidu Katalonije. Te je jasno da Borel nikako ne bi bio na strani Albanaca. Zbog toga je brže bolje Berlin izašao sa stavom da specijalni pregovarač iz EU bude Nemac. Na kraju su dobili oštru poruku iz Vašingtona te se Berlin povukao - otkriva naš izvor.

Prema njegovim rečima iz Amerike je jasno poručeno da će Palmer biti taj koji će vući konce nakon izbora na KiM i da novi specijalni izaslanik iz redova EU nije potreban.

Holbruk je odmah po imenovanju proputovao žarišta regiona i tako jasno stavio do znanja da – osim EU, Rusije, Kine i Turske – i Sjedinjene Države ubuduće imaju šta da kažu na Balkanu.

Američka javnost zna Palmera pre svega kao pisca. Već je njegov otac Majkl bio poznat kao autor popularnog trilera, a brat Danijel piše naučnu fantastiku. "Zapleti, priče, tehnike pripovedanja – o tome se kod kuće pričalo za stolom", ispričao je Metju Palmer jednom.

Diplomatski krimići Metjua Palmera pažljivo se čitaju i u Stejt dipartmentu iz straha da bi negde mogao da pomeša realnost i fikciju te da ugrozi američke interese.

Palmer deluje dobroćudno i povučeno. Već ga taj karakter razlikuje od razgrtača Holbruka. Ali još više ga razlikuje okruženje. Vreme velikih diplomata koje je još cvetalo kod Bila Klintona i Džordža Buša mlađog, izgubilo je sjaj još tokom ere Baraka Obame, a pod Donaldom Trampom se potpuno ugasilo.

Metju Palmer zna ta vremena – bio je štićenik Klintonove šefice spoljnih poslova Madlen Olbrajt, a zatim je savetovao mlađeg Buša. U pet uspešnih trilera koje je objavio praktično usput pružio je duboke uvide u Bušova razmišljanja. Jedan od njegovih diplomatskih krimića u kojoj se likovi bore sa svojim mislima čak nosi naslov "Američka misija".

Palmer poznaje Balkan kao malo ko u političkom Vašingtonu. Beograd je bio njegova prva stanica u inostranstvu kao mladog diplomate još 1993. godine. Zatim se više interesovao za Daleki istok, učio je japanski. Nakon stanica u Africi, Aziji i Kipru vratio se na Balkan baš kao junak njegovog trećeg romana „Vuk iz Sarajeva“ kojem grozote Srebrenice ne daju mira.

Palmer je u Beogradu upoznao suprugu sa kojom provodi najveće delove odmora u kući na crnogorskom primorju. Srpski šef diplomatije Ivica Dačić je već nazvao Palmera "srpskim zetom" i uz smeh prisutnih poručio da od njega ne očekuje mnogo, ali da mnogo očekuje od njegove supruge.

Stejt dipartment ponovo vuče konce?

Tek treba da se vidi da li je dobro poznavanje regiona prednost ili mana Metjua Palmera. Tradicionalno oštra beogradska javnost je podeljena: ona u "zetu" donekle vidi prirodnog saveznika, ali i nekog ko vuče sve konce. Palmeru se već prebacuje da se snažno umešao u stvaranje vlada u Beogradu i Prištini, čak i da je pomogao pri formiranju svemoćne Srpske napredne stranke.

Poslednjih meseci su balkansku politiku SAD prevashodno određivali predsednik Donald Tramp i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Posle jedne izjave Boltona i pisama Donalda Tramp upućenih Aleksandru Vučiću i Hašimu Tačiju ostao je utisak da Bela kuća nema ništa protiv promene granica. To je naišlo na užas poznavalaca Balkana i posebno Nemaca.

Ali od kada je Bolton napustio administraciju prošle sedmice, svi opet, kada je u pitanju Balkan, gledaju ka Stejt dipartmentu. Palmer ne bi mogao biti različitiji od Boltona.

No još nije poznato klako će se pozicionirati u osetljivom pitanju promene granica.

Njegov spisateljski koncept je, kako otkrivaju trileri, ujedno i politički – u centru su moćnici, a ne strukture ili neuhvatljivi interesi celih naroda. Palmeru će se na Balkanu posebno obradovati političari koji vole igre moći.

Otkako su Sjedinjene Države imenovale Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan ne prestaje licitiranje koje bi evropske zemlje mogle da kandiduju svoje predstavnike za dijalog Beograda i Prištine. Ipak, suštinsko pitanje koja se postavlja jeste da li bi to dovelo do promene formata dijaloga koji bi doveo do opšteprihvaćenog rešenja?

Situaciju nije razjasnila ni nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je posle susreta sa srpskom premijerkom Anom Brnabić rekla da ne može ništa da kaže u vezi sa informacijama koje su se pojavile da bi Nemačka i Francuska mogle da imenuju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine.

Sjedinjene Države su dosad sa strane pratile ceo proces pregovora Beograda i Prištine, imale su svoje ljude u Briselu ali u senci. Vraćamo se na period od devedesetih kada je Vašington puštao Evropu da ključanje u samoj Jugoslaviji artikuliše na miran način ali to nisu uspeli, zbog toga su Amerikanci intervenisali. Slično se i sada događa — neuspeh Mogerinijeve je očigledan, ali treba podsetiti da su u taj prostor uleteli Nemci i Francuzi. Smatram da će sve ići ka formatu nove kontakt grupe u koju bi mogli da se priključe i Rusi.

Za asistenta Fakulteta političkih nauka Stefana Surlića ključno je pitanje da li će velike sile odrediti jednog pregovarača koga će nazvati specijalnim izaslanikom. Prema njegovom mišljenju, Metju Palmer nema nikakva veća ovlašćenja koja idu uz titulu specijalnog izaslanika. Surlić navodi da se sada samo postavlja pitanje hoće li i ostale svetske sile slediti američki primer i podseća da Nemačka ima veliki broj stručnjaka koji se bave problemom KiM. Ipak, on tvrdi da ovo nije prestanak dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

„Već je dogovoreno da pokrovitelj i medijator formalno bude novi šef za spoljnu politiku i Bezbednost Španac Žozep Borelj. Zasad i Palmer navodi da će podržavati dijalog u okviru EU, a isto tako i pismo ambasadora Kvinte govori da postoji zajednička diplomatska strategija zapadnih zemalja. Znamo, međutim, da će SAD biti ključne u postizanju tog sporazuma, ali zasigurno u EU neće dozvoliti da budu proglašeni za neuspelog aktera u medijaciji, što znači da će zadržati ljušturu glavnog pokrovitelja dijaloga Beograda i Prištine“, izjavio je Surlić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)