ŠTA ONA TO PRIČA? Predsednica Hrvatske šokirala OVOM izjavom!

Presednica Kolinda Grabar-Kitarović prvog je dana ove školske godine poručila srednjoškolcima da ne upisuju istoriju jer "možda ne budu mogli naći posao".To nije prvi put da predsednica iskazuje prezir prema ovoj humanističkoj znanosti koja se najpre zasniva na istoriografskim činjenicama.

Bilo da je reč o pozdravu "Za dom spremni", nazivanju ustaških prebega u Južnu Ameriku domoljubima, guranju tadašnje Jugoslavije u zemlje iza železne zavese, detinjstvu bez više vrsta jogurta - predsedničin odnos prema prošlosti svodi se na besramno manipulisanje utvrđenim istorijskim činjenicama. I to uglavnom u svrhu stvaranja patničkog narativa o hrvatskom društvu u vreme Jugoslavije.

Po predsednici 1999. godine nije se smela spominjati Hrvatska

Poslednji slučaj manipulacije činjenicama predsednica je demonstrirala tokom poseta 54. Festivalu kajkavskih popevki u Krapini. Naime, predsednica je želela pesmu "Došel bum doma sel si bum pod brajde", za koju je utvrdila da su je "pevali s vojnicima u Avganistanu, jer je to jedna od popevki koje su nastale u onim vremenima kada se nije smela spominjati Hrvatska, Hrvatsko zagorje, domovina, bregi, zipka u kojoj domovina spi, sve ono što je izražavalo domoljublje". No pesma "Pod Bradje" autora Rajka Suhodolčana, prema podacima koje navodi ZAMP, nastala je 1999. godine.

I možda je u ovom slučaju reč o nezgodnom gafu predsednice, koja se malo previše zanela u trenutku u kojem je još jednom htela podsetiti prisutne o patnjama hrvatskog naroda. Neki drugi slučajevi pokazuju kako predsednica pred nekom drugom publikom koja nema razloga ne verovati joj neće se libiti bezočno lagati.

"Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost"

Jer da se kojim slučajem umesto pred srednjoškolcima na prvi dan škole našla pred polaznicima neke škole za političke lidere, verojatno bi im preporučila da čitaju 1984. Georgea Orwella, ne kao društvenu distopiju, već priručnik za političko delovanje. Poznati citat iz ovog književnog dela koji glasi "Ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost" sažima predsedničin odnos prema istoriji u društvu preterano opsednutom prošlošću.

Predsedničine izjave o istorijskim temama često su netačne i štetne

"Ne razumem se u ekonomiju, demografiju pa mi je teško procenjivati predsedničine stavove o različitim temama, ali mogu potvrditi da brojne izjave predsednice koje se tiču istorijskih tema su u najmanju ruku netačne, a ponekad mi se čini i da su vrlo tendenciozne i štetne. Jer jedno je ne znati, drugo je praviti se da ne znaš, a treće je ako znaš tačno o čemu se radi, a govoriš krivo", rekao je za Index istoričar Hrvoje Klasić. Napomenuo je i kako se takvo manipulisanje činjenicama najbolje vidi na primeru ustaškog pozdrava "Za dom spremni" o kojem je Grabar-Kitarović nekoliko puta menjala mišljenja, ustrajući na tome da je reč o starom hrvatskom pozdravu.

Predsednica ima velikih problema sa istorijom

"Predsednica uporno govori o tome da postoje dileme o tome je li 'Za dom spremni' stari hrvatski pozdrav ili ustaški pozdrav, iako sam je ja već sto puta javno prozvao da nam pokaže bar jedan dokument nastao pre ustaškog pokreta u kojem se spominju te tri reči zajedno. S obzirom na to da ona nikad tako nešto nije videla niti pokazala, ne razumem otkuda dilema. Tako je i u nizu drugih slučajeva. Mislim da predsednica ima velikih problema s istorijom", rekao je Klasić dodavši kako predsednica nije povesničarka i to ne treba znati, ali onda bi trebala imati savetnike koji bi je mogli uputiti.

Ako ima savetnika, onda bi pod hitno trebalo preispitati diplomu te osobe

"Čudi me da u društvu koje je opsednuto prošlošću ona nema savetnika za teme iz istorije. A ako ima savetnika, onda bi pod hitno trebalo preispitati diplomu te osobe", rekao je Klasić koji je dodao kao Grabar-Kitarović često izražava različite stavove zavisno o tome pred kojom publikom govori.

"Kada je pitanje o prošlosti, predsednica pokazuje i manipulaciju i nepostojanje stava. Jer ima sposobnost da oko iste teme izgovara potpuno različite stvari, zavisno o tome ko je sluša. Tako je u stanju hvaliti antifašistički pokret u Poljskoj, ali ne imati ni jedne reči pohvale kada o istom govori za Hrvatski tjednik. Ona je u stanju ukazivati na holokaust u izraelskom muzeju Yad Vashemu, ali u hrvatskoj javnosti kaže da je problem Ante Pavelića što je razočarao mnoge Hrvate, ne spomenuvši nijednom rečju holokaust nad Židovima ili genocid nad Srbima i Romima", rekao je Klasić.

Predsednica Grabar-Kitarović tako je 2017. godine tri puta dok je bila u inozemstvu - Australiji, Rumunjskoj i Poljskoj, izjavila kako je Jugoslavija bila iza željezne zavese premda je Jugoslavija o to vreme pripadala bloku zemalja nesvrstanih.

Nakon '45. po predsednici u Južnu Ameriku su išli borci za slobodu

Godinu dana kasnije u Argentini izjavila je kako su "nakon Drugoga svetskog rata mnogi Hrvati upravo u Argentini tražili i našli prostor slobode u kojemu su mogli svedočiti svoje domoljublje i isticati opravdane zahteve za slobodom hrvatskoga naroda i domovine".

"Svi dobro znamo da su oni koji su nakon 1945. godine otišli u Južnu Ameriku otišli zato što su podržavali ili aktivno sudelovali u ustaškom pokretu. Njih nazivati borcima za slobodu je u krajnju ruku problematično", rekao je Klasić.

"Ona ili nema stava ili se ponaša populistički pa smatra da ima pravo različitim publikama oglašavati se i obraćati na različiti način. Time se zbunjuje hrvatska javnost. Ja sam istoričar pa znam da to što govori su gluposti, ali oni koji to nisu, zašto ne bi verovali autoritetu predsednice kad o nečemu govori javno", rekao je Klasić.

Predsjednica i jogurti

Kao što je neko mlađi mogao stvarno poverovati da, dok je ona živela u Jugoslaviji, nije bilo više vrsta jogurta što je izjavila prošle godine u intervjuu za austrijski Kleine Zeitung. "Htela sam imati mogućnost u dućanu birati između raznih vrsta jogurta i da ne moram vlastima priopćavati koliko ću hleba trebati sledeće nedelje", rekla je Grabar-Kitarović i instantno postala predmetom sprdnje na društvenim mrežama.

U istom intervjuu predsednica je rekla i sledeće: "Decenijama je nama Hrvatima bilo zabranjeno imenovati svoje poreklo. Umesto da kažemo: 'Ja sam Hrvat', morali smo reći: 'Ja sam iz Hrvatske.' Ako bi neto iskazao svoj nacionalni ponos, pretio mu je zatvor."

Da je i to slagala, brzo su dokazali korisnici Twittera koji su počeli objavljivati fotografije svojih i dokumenata svojih predaka, iz kojih je bilo vidljivo da su se bez problema izjašnjavali kao Hrvati.

Nema sumnje da bi Grabar-Kitarović odgovaralo da je u zemlji što manje istoričara

Stoga nema sumnje da bi Grabar-Kitarović više odgovaralo da je u zemlji što manje istoričara, pogotovo onih koji misle svojom glavom, štite integritet struke i nisu skloni državotvornim manipulacijama u političke svrhe.

"Ta njena izjava je neverojatna iz više razloga", rekao je Klasić o predsedničinom savetu srednjoškolcima da ne upisuju istoriju i arheologiju te nastavio:

"Društvu koje je opterećeno sa prošlošću i koje se ne suočava na dobar način sa prošlošću ne trebaju propisani narativi ni vlada koja će osnivati tela za suočavanje sa prošlošću. To je nešto što trebamo učiti od najranijih dana do fakulteta", objasnio je Klasić te dodao kako bi učenje tema iz istorije trebalo razvijati kritičko mišljenje i slušati različite pristupe.

"Neki kažu da to nije bitno, no mene zanima kolikom se broju menadžera i biznismena koji su devedesetih godina upropastili preduzeća, otpuštali radnike i pokrali državu pretilo smrću kao što se preti meni i mojim kolegama koji govore o periodu ustaštva na način koji se desničarima ne sviđa", rekao je Klasić.

Na birou za zapošljavanje gotovo najmanje ima istoričara i arheologa

"I treće, najvažnije, potpuno je bez veze da predsednica govori učenicima da upisuju nešto da bi mogli naći posao, bez da je prethodno proverila da na birou za zapošljavanje gotovo najmanje ima istoričara i arheologa. Čudi me to od nekoga ko je ipak završio fakultet humanistike", zaključio je Klasić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Index.hr)