KO JE PROFESOR KOJEG VUČIĆ HOĆE DA VRATI U SRBIJU? Nismo imali POJMA kakvog GENIJA imamo i za kog se otima svet

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primiće danas profesora Stojana Radenovića u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu.

Prof. Radenović je jedan od najcitiranijih matematičara sveta i ranije je naučne radove potpisivao za Univerzitet u Beogradu, ali ga je u međuvremenu angažovao Univerzitet kralja Sauda u Saudijskoj Arabiji da za njih potpisuje naučne radove.

Kako UB više nema u svojim redovima najcitiranije istraživače to je dovelo ove godine do pada na Šangajskoj listi za 100 mesta.

Profesor Radenović je osnovnu školu završio u rodnom mestu a razrede od petog do osmog u Gornjem Brestovcu. Gimnaziju je završio u Leskovcu. Kao učenik osnovne i srednje škole uspešno je učestvovao na raznim takmičenjima iz matematike.

Diplomirao je matematiku u Beogradu 1971. godine, magistrirao 1976, a doktorirao 1979. godine. Tokom 50-godišnje naučne karijere bavio se funkcionalnom i nelinearnom analizom, teorijom operatora, uređenim strukturama, subaditivnim funkcijama i elementima Hardijeve analize.

U mladosti je najviše radio teoriju lokalno konveksnih prostora.U poslednjim godinama dosta je radio na teoriji abstraktnih (konusnih metričkih prostora) koje je 30-etih godina prošlog veka u Pariѕu definisao (uveo) naš proslavljeni matematičar Đuro Kurepa.

Treba naglasiti da iz ove oblasti ima najviše citiranih radova. Zahvaljujući pojmu c-nizova koje je uveo zajedno sa svojim saradnicima, mnogi radovi iѕ konusnih metričkih prostora nad Banahovim algebrama citirani su na stotine puta.

Druga oblast u kojoj je dao znatan doprinos je teorija fiksne tačke. Ѕahvaljujući pojmu simulacionih funkcija uvedenog 2014 godine sa Faršidom i Šuklom i publikovao u Filomatu njegova citiranost i h-indeks su se znatno povećali.

Godine 1990. bio je na veoma uspešnom studijskom boravku u Parizu na Univerzitetu Pjer i Marija Kiri kod profesora Bernarda Bozamija, jednog od učenika poznatog Lorana Švarca. Tada je produbio svoje znanje iz teorije operatora i koncentracije polinoma u nižem stepenu.

Nakon toga objavio je nekoliko radova. Inače, publikovao je oko 300 naučnih radova, 1 monografiju, 1 udžbenik i više zbirki zadataka. Ima oko 60 domaćih i preko 100 stranih koautora.

Trenutno ima više od 7400 citata i h-indeks 46. U godinama 2015, 2016, 2017 i 2018. bio je na listi među 100 najcitiranih matematičara sveta. Do sada je objavljivao u više od 50 časopisa (10 domaćih) i u preko 50 stranih časopisa koji imaju impakt faktor.

Inače, objavio je preko 200 radova u SCI časopisima, od toga oko 50 radova sa afiliacijama nekih stranih univerziteta. Sa adresom BU do sada je objavio 147 SCI radova.

Ostale SCI radove (preko 50) potpisao je sa afiliacijom TDTU iz Vijetnama i KSU iѕ Saudijske Arabije.

Bio je mentor izrade 2 domaće doktorske disertacije i komentor velikog broja stranih doktorata. Za uspehe u naučnom i pedagoškom radu odlikovan je 2015. godine srebrnom medaljom predsednika Republike, a 2016. velikom plaketom Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Trenutno (maj 2019) radi na više radova.

Jedan se odnosi na novu vrstu necelih izvoda i necelih integrala, a nekoliko ostalih na nove primene simulacionih funkcija u nelinearnoj analizi. Posebno je uzbudljiv najnoviji rad započet nedavno na nekim pitanjima fiksnih tačaka u tzv. ekscended b-metričkim i ekscended rektangular b-metričkim prostorima.

Radenović, koji je u penziji, je poznato po tome da je naučne radove pisao u podrumskim prostorijama zgrade u kojoj stanuje na Vračaru.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/SrbijaDanas)