OVE REČI ANE BRNABIĆ ZNAČE SVE ZA 3.500 GRAĐANA SRBIJE! Premijerka im je sada SVE OBJASNILA!

Država ima plan da za preduzeća koja su godinama bila na teretu budžeta, a neka su još uvek, pronađe strateške pratnere, kao što je to uradila u slučajevima RTB Bor, Železare Smederevo, PKB..., kaže premijerka Ana Brnabić i naglašava da država ima plan i za "Resavicu", čija bi četiri rudnika po preporuci MMF-a trebalo zatvoriti.

Rudari ne moraju da brinu, država ih neće ostaviti bez posla, poručuje premijerka u intervjuu za Tanjug.

"Nećemo zatvoriti nijedan rudnik sve dok za 3.500 radnika ovog preduzeća ne obezbedimo alternativno zaposlenje", kaže Brnabić.

Navodi da vlada ima dobro pripremljen socijalni program koji će ponuditi radnicima četiri, od šest rudnika predviđenih za zatvaranje.

Zbog ekonomske situacije i demografije regiona u kojem se nalaze rudnici, vlada za sad ne želi da ih zatvori.

"Nismo želeli da krenemo u to sad, dok nemamo alternativu u smislu da otvorimo neke druge privredne aktivnosti za sve ljude. Neki možda žele socijalni program, veliki broj njih želi da se zaposli negde dalje, tako da paralelno s tim, radimo na otvaranju novih radnih mesta pre nego što zatvorimo rudnike u Resavici", kaže Brnabić govoreći o planovima države za rešavanje pitanja nekoliko važnih preduzeća.

Ona tako napominje i da se za Azotaru iz Pančeva koja je otišla u stečaj traži strateški partner i da "Azotara nije završena priča".

Što se tiče MSK iz Kikinde, preduzeće koje je uspelo da se oporavi i sada posluje pozitivno, Brnabić kaže neće biti biti ponuđeno treći put na prodaju.

Ona podseća da na dva prethodna poziva za straško partnerstvo, nije bilo zainteresovanih, pa je odlučeno da se ne objavljuje treći poziv za tu kompaniju, obzirom da bi u tom slučaju vrednost ponuđenog preduzeća bila svega 30 posto od njegove procenjene vrednosti.

U ovom trenutku, dodaje, to je manje od obrtnog kapitala MSK i zato se traži strateški partner.

Slična situacija je i kada je reč o Petrohemiji, za koju država takođe traži partnera, a Brnabić otkriva da zaintersovanih ima, iako za sada, ponude nisu u skladu sa očekivanjima države.

"Petrohemija i MSK više nisu teret za budžet. I jedna i druga kompanija su stabilizovane, obe pokrivaju svoje izdatke, troškove, i stabilno posluju", navodi premijerka.

Ono što će pored rešavanja pitanja pojedinih preduzeća ostati kao prioritet njene vlade je i izdvajanje više novca za infrastrukturu, što bi trebalo da omogući budžet za narednu godinu.

Na pitanje Tanjuga da li su ministarstva već dostavila predloge svojih budžeta za 2020. i da li će državna kasa biti uvećana sledeće godine, podseća da ministarstva imaju rok do 1. septembra da dostave predloge, a da će odluka o uvećanju zavisiti i od toga kakav bude ekonomski rast ove godine.

Veruje da će projektovani rast od 3,5 posto biti dostignut.

Obzirom da je ranijih godina bila praksa da se budžet pre usvajanja u Skupštini predstavi javnosti, Brnabić na pitanje Tanjug da li će "knjiga finansija" ove godine biti data javnosti na uvid, pre slanja u Parlament, kaže da će se vlada svakako truditi da to uradi.

"Najmanje što ćemo sigurno uraditi je da ćemo sa građanima Srbije podeliti koji su to prioriteti Vlade za 2020. godinu i u skladu sa tim koji su to prioriteti za koje se odvajaju sredstva u budžetu, u smislu resora ili određenih projekata", kaže premijerka.

Upitana da li to znači da će budžet u formi akta, odnosno dokumenta, biti predstavljen javnosti, objašnjava: "Nisam sigurna da budžet kao akt u tom smislu naročito vredi građanima. To je toliko obiman dokument po stavkama. Mislim da je najbolje da to predstavimo zajednički medijima, i zamolimo medije da to najbolje predstave građanima ali, kako bude bilo najbolje i najsvrsishodnije, tako ćemo uraditi".

U ovom trenutku u Srbiji su već pokrenuti veliki projekti koji zahtevaju ozbiljno finansiranje koje će delom ići iz budžeta za 2020., a ona izdvaja sektor infrastrukture.

Kreće se, kaže, sa izgradnjom Moravskog koridora, sa trećom i poslednjom deonicom izgradnje brze pruge od Novog Sada do Kelebije, naredne godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, dok se u septembru očekuje početak radova na deonici Sremaska Rača-Kuzmin i Tutin- Novi Pazar.

Nakon toga, navodi, slede projekti koji su "pod kapom" investicija vrednih milijardu evra u zdravstvu.

Najavljuje početak rekonstrukcije Kliničkog centra Vojvodine krajem ove ili početkom sledeće godine.

U toku je priprema tehničke dokumentacija za KC Kragujevac, a nastaviće se rekonstrukcija domova zdravlja, investicije u opšte bolnice širom Srbije.

Novac će ići i za povećanje plata, penzija, i za uvećanje minimalca.

"To je ono što se sigurno računa u budžet za narednu godinu".

Na pitanje odakle će država nabaviti novac za novi investicioni ciklus "težak" više od 10 milijardi evra, odgovara da to pitanje "nema lak odgovor" ali da će sigurno deo biti izdvojen iz rasta srpske ekonomije i budžeta, a deo iz kredita.

Analize Ministarstva finansija će pokazati, kaže, za koji projekat se u konkretnom slučaju više isplati da bude finansiran iz državne kase, a za koji iz povoljnih kredita.

Predsednica vlade očekuje da će Srbija ove godine napredovati na Duing biznis listi Svetske banke.

Kaže da nije nedostižno da Srbija ove godine bude rangirana među prvih 30 zemalja na toj listi, ali da joj se ipak čini da je taj cilj prilično ambiciozan, odgovarajući tako na pitanje Tanjuga da li očekuje da naša zemlja bude među prvih trideset zemalja na Duing listi, kako su to najavljivali pojedini nadležni, obzirom i na to da je u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) početkom godine bio štrajk.

Brzina izdavanja građevinskih dozvola, odnosno, štrajk u RGZ-u će eventualno da se odrazi na poziciju Srbije sledeće godine, jer je bio početkom ove, ukazuje premijerka ističući niz dobrih projekata digitalizacije u RGZ-u, ali i u brojnim drugim institucijama...

Sledeće godine, zaključuje premijerka, očekuje da Srbija unapredi svoju poziciju i na listi Ujedinjenih nacija, koja se bavi napretkom elektronskih uprava u svetu, a njena misija je, kaže, da Srbija po pitanju e-uprave bude lider u Evropi.

Veoma važno za našu zemlju je to što nas je Fajnenšel tajms ponovo proglasio za lidera u privlačenju stranih direktnih investicija i to je, zaključuje, ono što najbolje pokazuje rezulate reformi u zadnjih pet godina.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Tanjug)