SAD JE I ZVANIČNO, STVORENA JE VELIKA ALBANIJA, A ZAPAD ĆUTI! Tirana i Priština uradili ono što zaista NISU SMELI

Šta još treba da se nacrta da Zapad shvati da se stvara velika Albanija? Ove reči izgovorio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić i time ukazao na ono što se dešava pred očima svih nas - ujedinjenje Albanaca u jednu državu.

Priština i Tirana potpisale su sporazum o ujedinjavanju i koordinisanju svojih spoljnih politika koji uključuje i zajedničke ambasade.

Sporazum su u utorak u Albaniji potpisali kosovski i albanski ministri spoljnih poslova Bedžet Pacoli i Gent Čakaj, a kako je Pacoli naveo, dogovorena je bliska koordinacija "dve države", stvaranje zajedničkih diplomatskih misija i razmena osoblja i iskustva, a u cilju, kako kaže, primene njihovih nacionalnih interesa.

"Ovo je veliki korak napred da nastupamo zajedno pred svetom i delujemo kao (jedna) nacija", dodao je Pacoli na Tviteru.

Tako će nakon ukidanja granica između Albanije i tzv Republike Kosovo, Priština i Tirana voditi zajedničku spoljnu politiku.

Polako ali sigurno svedoci smo formiranja kontura projekta velike Albanije koji datira još od formiranja Prizrenske lige iz 1878. godine.

Podsetimo Prizrenska liga je bila albanska politička organizacija osnovana 10. juna 1878. godine u Prizrenu, u tadašnjem Kosovskom vilajetu Otomanskog carstva. Albansko stanovništvo je živelo podeljeno u četiri otomanska vilajeta: kosovskom, skadarskom, janjinskom i manastirskom (bitoljskom), ali pomešano sa drugim narodima, pre svega Makedoncima, Srbima, Grcima, Bošnjacima, Turcima i ostalima. Cilj Lige je bio borba za albansku autonomiju i ujedinjenje ova četiri vilajeta u jedan veliki albanski vilajet.

Ove konture danas su više nego aktivne na političkoj sceni, a da je san o ujedinjenju svih Albanaca u jednu državu potvrdili su Edi Rama i Ramuš Haradinaj stavljanjem ruku na zastavu Albanije u Prištini.

Odluka Prištine, a onda i Tirane, čiji je predsednik Iljir Meta ignorisao odluku albanske vlade da ne učestvuju na Samitu o procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi u Sarajevu, deo je nove strategije koju su prištinski i albanski zvaničnici primenili nakon nedavne najave zajedničkog spoljnopolitičkog nastupa, ocenili su beogradski analitičari.

Slične korake kojim žele da potvrde državnost tzv. Kosova, koja ni dve decenije nakon NATO agresije i 11 nakon proglašenja nezavisnosti nije priznata, kako navode, treba očekivati i u budućnosti ne samo na političkom već i na konzularno diplomatskom nivou.

Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu upozorio je u izjavi za Tanjug da zajednički spoljnopolitički ciljevi Prištine i Tirane podrazumevaju i definisanje elemenata zajedničke bezbednosne politike.

- Tirana će biti aktivna i u formiranju tzv. vojske Kosova što ugrožava našu nacionalnu bezbednost i krši Ustav na kome počiva naš pravni poredak - rekao je on i dodao da Beograd mora da preduzme određene kontramere.

Smatra da je do svega došlo jer je Beograd popuštao Prištini.

- Nismo preduzimali kontramere, jednom kada pokažete slabost to se kasnije ne može nadomestiti - rekao je on i ocenio da je sada cela konstrukcija koju je zapad pravio oko zapadnog Balkana na staklenim nogama.

Ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak izjavio je večeras da bojkot dolaska Kosova i Albanije na samit u Sarajevu predstavlja implementaciju najavljene zajedničke spoljne politike Prištine i Tirane.

On je to rekao za „Kliks“ i dodao da je delegacija Kosova nedavno podnela zahtev za vize i da to govori kako je očigledno postojala namera da dođu na samit.

„Mi smo zahtev obradili i izdali vize za Pacolija i njegovu delegaciju. Šta se u međuvremenu desilo, zaista ne znam, ali ovo je prvi put od kako sam ja učesnik ovakvih sastanaka u okviru SEECP-a i Zapadnog Balkana da se jedan sastanak bojkotuje i svesno ne dolazi“, rekao je Crnadak.

Prema njegovim rečima, iznenadila ga je vest da je i delegacija Albanije otkazala dolazak u Sarajevo 8. i 9. jula, ističući da je to „vrlo nekorektno“.

„Ne znam sa čim se oni solidarišu. Mi smo uredno pozvali, u skladu sa standardima SEECP-a, delegaciju Prištine. Ovo što je uradila Albanija jedino mogu zaključiti da se implementira ono što je nedavno najavljeno, a to je da će Priština i Tirana voditi zajedničku spoljnu politiku u narednom periodu. Očigledno je ovo početak implementacije toga“, zaključio je Crnadak.

Upitan koliko će neprisustvo Albanije i Kosova uticati na delovanje Procesa saradnje zemalja Jugoistočne Evrope i kakva se poruka šalje regionalnoj saradnji, Crnadak kaže da to nije poruka BiH, već Evropskoj uniji.

„Mislim da je ovo ozbiljan udarac Procesu saradnje, ali javnost mora da zna da ovo što se dešava nije poruka Bosni i Hercegovini, nego Evropskoj uniji“, ocenio je Crnadak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)