VELIKA PROMENA U HRVATSKOJ 2023. GODINE: Ovo će da utiče i na Srbiju!

Šesta godišnjica hrvatskog članstva u Evropskoj uniji proći će u znaku evra! Premijer Andrej Plenković najavio je da će sledeće nedelje Hrvatska i službeno krenuti na pet godina dug put do evra, odnosno zatražiti ulazak u zajednički mehanizam ERM II.

Uz zahtev da nas prime u čekaonicu za evro, u pismu bi trebalo da budu opisane i sve aktivnosti koje se planiraju da bi Hrvatska postala verodostojna kandidatkinja. Sam ulazak u ERM II verovatno bi se mogao dogoditi otprilike godinu dana nakon slanja pisma namere, dakle negde u drugom delu 2020. godine. Bude li sve kao po špagi, Hrvatska bi mogla imati evro najranije 2023. godine premda je realnije računati da će se to dogoditi 2024. ili možda 2025. godine! Premijer otkriva da je iza sebe imao razdoblje uspešnog lobiranja te se u Bruxellesu sastao s predsednikom Evropske središnje banke Marijem Draghijem, kojem inače biraju naslednika jer mu mandat ističe krajem oktobra, te potpredsednikom Komisije zaduženim za evro Valdisom Dombrovskisom, predsednikom evrogrupe Marijom Centenom i predsednikom radne grupe za evro Hansom Vijlbrieom. – Sva četiri čoveka ključna su u kontekstu prihvaćanja našega pisma. Mi to želimo. Mislim da smo napravili jako dobre konsultacije i sa središnjom bankom i s Komisijom, naveli nekoliko reformskih područja na kojima ćemo raditi sledećih godinu dana – izjavio je Plenković Hrvatskom radiju. Posljednji je put neka zemlja, Slovačka, ušla u ERM II mehanizam 2005. godine, nakon toga Bugarska je jednom odbijena, ali to ih nije obeshrabrilo pa je na ista vrata krajem prošle godine pokucala drugi put. Svaka država koja pristupi Evropskoj uniji zakonski se obvezala da će uvesti evro, no ne postoji rok u kojem to mora učiniti niti je preuzimanje zajedničke valute jednostrana odluka. Od novih članica EU evro još nemaju Češka, Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska. Veliko je pitanje hoće li se hrvatski ulazak u evrozonu prometnuti u političko pitanje, odnosno hoće li neka od političkih opcija tražiti raspisivanje referenduma. Stave li se na stranu politički interesi i kod kuće i u evrozoni, Hrvatska ispunjava makroekonomske kriterijume kao što su stabilnost cena, stabilnost tečaja, visina kamatnih stopa, proračunski manjak i javni dug.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernji list)