KAD ODU SA FUNKCIJE POSTANU BILIONERI: Kako ZARAĐUJU masne HONORARE bivši ŠEFOVI VELIKIH DRŽAVA?
Bčer i Šreder su odlično naplatili svoje nekadašnje funkcije, Foto: Espreso ilustracija

čari neoliberalizma

KAD ODU SA FUNKCIJE POSTANU BILIONERI: Kako ZARAĐUJU masne HONORARE bivši ŠEFOVI VELIKIH DRŽAVA?

Blerova plata za ovaj posao nije otkrivena, ali se pretpostavlja da se radi o šestocifrenom iznosu

Objavljeno:

Kada završe karijeru, političarima je prvi isplativ biznis pisanje memoara.

Bivši britanski premijer Toni Bler dobio je unapred honorar od 7,4 miliona dolara za svoju autobiografiju "Putovanje" iz 2010. godine.

foto: Printscreen

Nakon burne reakcije javnosti, on je saopštio da je ovaj prihod uplatio u dobrotvorne svrhe. Novac je otišao organizaciji za pomoć britanskim vojnicima invalidima rata u Iraku.Javnost u Britaniji je komentarisala da je ovim bivši britanski premijer pokušao barem malo da se iskupi za, kako mnogi smatraju, možda svoju najveću grešku u karijeri – davanje podrške bivšem američkom predsedniku Džordžu Bušu mlađem za rat u Iraku.

Blerovi saborci, bivši američki predsednik Bil Klinton i Buš mlađi takođe su zaradili dobro na političkim memoarima.

Klinton je za svoju autobiografiju "Moj život" 2004. godine dobio 15 miliona dolara, a Buš je za ispovest o svom predsednikovanju "Tačke preokreta" dobio "tričavih" sedam miliona dolara.

Drugi isplativ posao za bivše lidere je držanje govora. Gotovo da nema malo jačeg političara da ne leti s kraja na kraj sveta kako bi držao basnoslovno plaćene govore na poslovnim konferencijama, univerzitetima, međunarodnim političkim skupovima… I tu je Bler jedan od rekordera. Za dva polusatna govora koja je održao pre dve godine na Filipinima bivši britanski prvi ministar dobio je 616,000 dolara, ili više od 10.000 dolara za minut. Zainteresovani slušaoci su morali da plate i do 500 dolara kako bi mogli da ga slušaju. Čak i u ova krizna vremena Bler ne odustaje od te satnice za govore, a britanski dnevnik "Tajms" tvrdi da je do sada na honorarima za govore zaradio 21,5 miliona dolara. Prvi milioner govornik bio je Ronald Regan, američki predsednik koga smatraju jednim od najzaslužnijih za razbijanje sovjetske imperije. On je pre 22 godine dobio od japanske medijske korporacije Fudžisankej komjunikejšn grupe dva miliona tadašnjih dolara za dva govora i nekoliko intervjua koje je dao medijima. Ovo je bio pravi pojas za spasavanje kompaniji koja je u to doba imala vrlo loš ugled u javnosti.

foto: Printscreen

Bil Klinton svoje govore naplaćuje od 150 do 450 hiljada dolara.

"Moje ime nije vredelo ni žute pare dok nisam izašao iz Bele kuće, a sada sam milioner", rekao je Klinton publici u Kentakiju pre pet godina. Ne zna se koliki je honorar Klinton dobio kada je pre osam godina u Budvi održao govor na skupu kojim se obeležavala petogodišnjica nezavisnosti Crne Gore. Zna se samo da su sa njim mogli na banketu da se slikaju svi koji su bili spremni da plate 850 do 1.150 evra i zna se da je na kraju govora pomešao Crnu Goru sa Makedonijom.

foto: Printscreen

"Vašington post" tvrdi da je on do sada zaradio skoro 40 miliona dolara na honorarima za govore do 2007. godine. Iako je deo ove zarade otišlo na otplatu 12 miliona dolara nasleđenih iz sudskih sporova koje je vodio tokom devedesetih, većinu novca je donirao Klinton fondaciji. Poslednji lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov dobija mnogo manje novca, nekih 125 hiljada dolara po govoru.

Međutim, najveći novac za bivše političare ne leži u pisanju memoara ili držanju govora, već u poslovima savetovanja kompanija i političara. Njihovi poslodavci ustvari manje traže savete, a više kontakte koje su političari ostvarili tokom svoje karijere.

foto: Printscreen

I tu je Toni Bler neprikosnoven. On je proročanski rekao četiri meseca pre Samita u Kopenhagenu: "Velike poslovne šanse za zelene tehnologije postoje svuda, bilo da ste u Londonu ili Kaliforniji, Kini ili Indiji."

Ubrzo nakon toga dobio je posao savetnika za javne politike indijske kompanije Kozla Venčrz koju je osnovao 2004. godine indijski milijarder Vinod Kozla. Ova investiciona kompanija planirala je da uloži 1,3 milijarde dolara u čiste tehnologije. Blerova plata za ovaj posao nije otkrivena, ali se pretpostavlja da se radi o šestocifrenom iznosu, čime je još jednom dokazao da je mnogo bolje biti bivši, nego sadašnji premijer Britanije. Jer je njegov naslednik Dejvid Kameron iz krizom ugroženog državnog budžeta dobijajao godišnje 228,300 dolara, dok je Bler od 2007, kada je napustio fotelju, do 2011. godine zaradio najmanje 24 miliona dolara, a neke procene idu i do 32, pa čak i 64 miliona dolara. Bler je plaćen 5,6 miliona dolara kao stariji savetnik u banci JP Morgan i još 800 hiljada dolara za sličnu ulogu u švajcarskoj osiguravajućoj kući "Zurich Financial Services". Marta prošle godine otkriveno je i da je za savete koje je udelio kuvajtskim vlastima dobio 1,6 miliona dolara.

Mediji pominju i njegovu sumnjivu ulogu u otvaranju drugog mobilnog operatera na teritoriji pod kontrolom Palestinske uprave. Mobilni operater je od JP Morgana pozajmio dve milijarde dolara da bi razvio posao, a Bler je iskoristio svoje političke uticaje kako bi umolio izraelske vlasti da oslobodi frekvencije. Bler je demantovao svoju umešanost u ovom poslovnom poduhvatu, ali i šest milijardi dolara vrednom gasnom projektu u Gazi britanske kompanije "Britiš gas", koja je takođe povezana sa američkom bankom.

foto: Printscreen

Bler je pominjan u britanskoj štampi i u vezi s poslovima korejske UI Enerdži korporejšn koja ima poslove s naftom na severu Iraka, ali nije rečeno koliku sumu je od njih primio. Britanska vlada navodno odvaja godišnje 400 hiljada dolara za telohranitelje bivšeg premijera, a mediji su izvestili i da su Ujedinjene nacije izdvojile kroz program podrške Palestincima dodatnih 400 hiljada dolara za kupovinu tri oklopna vozila za Blera. Da bi valjda već negde mogao da strpa sve te novce Bler je postao i savetnik u kompaniji Luj Viton Moet Henesiju (LVMH) koju kontroliše najbogatiji Francuz Bernar Arno. Ovaj francuski magnat osim što je svojevremeno plaćao boravke Blerovoj deci na njegovim imanjima, Bleru dao je i šestocifreni dolarski iznos za promociju njegovog brenda. Među promoterima Luja Vitona je i Mihail Gorbačov, koji je 2007. godine bio lice njihove kampanje. On se pojavio sa svojom unukom i u reklami Pizza Huta. Honorar koji je dobio od američke kompanije upotrebio je za razvoj svoje fondacije. Među bivšim političarima koji dobro naplaćuju kontakte koje su stekli tokom svog mandata je i bivši nemački premijer Gerhard Šreder. On je 2005. godine postavljen za savetnika za međunarodnu politiku Mihaela Ringiera, vlasnika jedne od najjačih evropskih novinskih kuća, švajcarskog Ringier AG. Šreder najviše radi na razvoju vijetnamske divizije ove kompanije, a Mihael Ringier nije saopštio detalje o plati svog novog radnika, već je medijima saopštio samo da je "bivši nemački kancelar skroman čovek, koji bi uzeo drugi posao da je mislio samo o novcu".

Šreder sa najnovijom ženom So-Jeon Kim
Šreder sa najnovijom ženom So-Jeon Kimfoto: Printscreen

Iako je obećavao da će se vratiti svojoj advokatskoj karijeri, Šreder je ipak odlučio da predsedava Većem akcionara "Severnog toka", "Gazpromove" kompanije koja treba gasovodom da poveže Rusiju i Evropsku uniju preko Baltičkog mora. On je na tu funkciju došao samo dve nedelje pošto je izašao iz kancelarske fotelje, a mediji su spekulisali da je Šreder u sukobu interesa, pošto je nemačka vlada pre toga dala garanciju na kredit od jednu milijardu evra kojim je "Gazprom" pokrio troškove projekta. Šreder je i član Evropskog savetodavnog odbora Rotšild Investment grupe. Takođe, on je i član odbora direktora naftne kompanije TNK-BP, kao i posrednik između akcionara i odbora direktora te kompanije.

BONUS VIDEO:

STEFANOVIĆ S FLESENKEMPEROM: Dobra saradnja Srbije i Saveta Evrope u borbi protiv trgovine ljudima i sprečavanju torture (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Mediji)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.