GENERALI PLAČU, VOJNICI IZBEZUMLJENI: SRBI NA KOSOVU SU PRODANI! Da li je KUMANOVSKI SPORAZUM najveća IZDAJA?

Prošlo je dve pune decenije od potpisivanja tzv Kumanovskog sporazuma kojim je prekinuto bombardovanje SRJ od strane NATO-a, a Slobodan Milošević naciji izgovorio ono čuveno: "Agresija je okončana!"

I 20 godina posle potpisivanja ovog sporazuma u kafani, gle ironije pod nazivom Evropa i dalje vladaju oprečna mišljenja. Da li je Srbija tada potpisala kapitulaciju ili je pobedila?

Podsetimo na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, posle 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, potpisan je sporazum o vojno-tehničkoj saradnji koji je označio kraj NATO bombardovanja na SRJ.

Sporazum su potpisali general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Vojno-tehnički sporazum (VTS) potpisan je 9. juna u 23.45 sati. Sutradan je stupio na snagu.

Ključne odredbe Vojno-tehničkog sporazuma su podrazumevale prekid dejstava NATO snaga na SRJ, povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije za 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa KiM unutar teritorije Srbije i Crne Gore pet kilometara na kopnu i 25 u vazduhu, obavezu Kfora da razoruža OVK.

Sporazumom su stvoreni uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske.

Od početka juna i u toku trajanja pregovora u Kumanovu, NATO avijacija je, samo u zoni Treće armije, bacila preko 1.300 razornih bombi i 25 kontejnera kasetnih bombi. Bombardovali su 140 naseljenih mesta i više od 70 vojnih objekata i položaja VJ.

U toku tog dana avijacija NATO izvršila je 366 poletanja, od čega 246 borbene avijacije, što je za četvrtinu manje nego prethodni dan. Uglavnom su bombardovani položaji u pograničnom području sa Albanijom.

Na teritoriju Kosova i Metohije poslednjeg dana bombardovanja ispaljeno je 35 projektila.

Oko ponoći NATO avijacija je gađala selo Žarkovac u blizini Rume. U eksploziji u centru sela oštećeno je 30 kuća. Bio je to jedini napad tog 9. juna na područje Srbije van Kosova i Metohije.

Penzionisani general VJ i haški osuđenik Vladimir Lazarević o Kumanovskom sporazumu rekao je:

- U tom trenutku sam imao druge probleme. Morao sam da izvučem ljude i opremu, a da ne doživimo debakl. S vojničkog gledišta sam znao da je cilj da se ubije 20.000 do 25.000 mojih vojnika na KiM, da sve sravne sa zemljom, a mi smo to sprečili i sačuvali svaki pedalj zemlje, dakle, sa tog gledišta smo briljantno obavili zadatak. Sprečili smo kapitulaciju države i njeno uništenje. S druge strane, napuštanje matične zone moje armije ljudski me je mnogo pogodio, jer sam video da je srpski narod ostavljen na milost i nemilost agresoru. Čak sam i zaplakao. Moram da kažem da lično nisam imao poverenja u sve što je sledilo po Kumanovskom sporazumu, pa i po Rezoluciji 1244. Ja sam poslednji napustio prostor KiM, sve to gledao i sve to dobro pamtim.

Komandant Košara Ljubinko Đurković za Espreso o danu potpisivanja sporazuma kaže:

- Već sam rekao koje sam nelagodnosti osećao Ja lično i sada u razgovorima sa svojim kolegama ističem da smo mogli još nekoliko meseci bez i kakve dodatne pomoći države da izdržimo. Trebala je Srbija, ne samo mi na Košarama, imali smo hranu, municiju, lakše je išlo snabdevanje da izdržimo duže. Nisam to shvatio kao izdaju jer je potpisan mirovni sporazum i to nije kapitulacija. Ja samo mislim da politika i diplomatija nije eksploatisala ono što su vojnici ostvarili i što su joj omogućili. Ja kažem da to herojstvo na Košarama ne može da se ponovi nigde više i to je jedinstveno u istoriji. Ovde su vojnici, borci sami izbrisali svoje živote zarad svoje otadžbine. To je kao kada je potpukovnik Pavlović poleteo u sigurnu smrt i kaže: "Imaju me!" Sve je već znao to je heroizam. To je nešto što se danas teško može shvatiti. Cela Srbija je uložila veliki napor da odbrani svoju slobodu. Kada se sve to dogodilo onda je politika morala da sve uradi da to eksploatiše a ne da dođemo u nezavidan položaj u koji smo došli posle oktobra 2000. godine. Znate vojska koja je herojski odbranila ovu zemlju je doživela jedno poniženje, a naročito borci sa Košara.

Božidar Delić, čovek koji je vodio odbranu na Paštriku kaže da su vojnici i profesionalni pripadnici skoro u potpunosti sa negodovanjem prihvatili vest o potpisivanju Kumanovskog sporazuma.

- Ja lično sam bio iznenađen, očekivao sam da će vojska biti vesela. Međutim, nijedan vojnik se nije radovao, svi su tražili objašnjenje zašto se povlačimo ako smo već slomili njihovu operaciju strela - napominje Delić.

Pogledajte šta je ranije Božidar Delić govorio o sporazumu u Kumanovu:

Pogledajte sliku koja je definitivni prikaz ironije čitavog bombardovanja:

Bonus video:

(Espreso.co.rs)