MERKELOVA I MAKRON REŠAVAJU SUDBINU SRBIJE I KOSOVA U PARIZU: Srbi su se već GADNO OPEKLI u GRADU SVETLOSTI

"U Pariz idemo zbog dijaloga", izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić i neodoljivo podstakla sećanje na vreme kada se u Versaj išlo po samostalnost, a u Rambuje po mir na Kosovu... Pariz, Pariz, Pariz...

Grad svetlosti za mnoge na planeti, ali za Srbe glavni grad Francuske mogao bi da se nazove grad odluke, jer su se u njemu uvek donosile važne odluke za Srbe, ali i za sudbinu Kosova.

Značaj pomenutog sastanka u Parizu naglasili su i predsednik i premijer Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne očekuje da rasprava o Kosovu i Metohiji u Savetu bezbednosti UN 10. juna rezultira zaključcima ili konkretnim efektima, ali će, ističe predsednik, samit u Parizu biti važan - ako ga bude.

- Ne mogu da znam (da li će biti sastanka), jer znam da sada traju njihove konsultacije sa Amerikancima, znam da razgovaraju međusobno i da znaju da ne sme da se dozvoli da Pariz bude katastrofa. Ako se bude videlo da se ide u tom smeru, ko zna da li će se Pariz i dogoditi - rekao je Vučić za RTS.

Predsednik je ponovio da će u Parizu stav Beograda biti jasan, nepromenjen i apsolutno racionalan i civilizacijski razuman: da Priština ukine takse, kako bi se išlo u dijalog, da pokušamo da postignemo kompromis.

- Ali, da postignemo kompromis tako što ćete vi da kažete ''Kosovo je u ovim granicama'', a ja ću da ponovim istu rečenicu - "Ja smatram da je Kosovo deo Srbije, vi da je nezavisno i šta ćemo onda?" Pošto se svi u svetu prave blesavi kada to slušaju, nije problem - možemo i mi tako, iako to ne odgovara nama i našem ubrzanom rastu - konstatovao je Vučić.

Konsultacije velikih sila, dakle uveliko traje, a o tome da se u Parizu očekuje kakav takav pomak sa mrtve tačke rekao je i zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer. On je rekao da je cilj sastanka u Berlinu i Parizu da se stvore uslovi da se obe strane vrate dijalogu uz posredovanje EU koji je već doveo do Briselskog dogovora i pomaka ka sveobuhvatnom dogovoru.

Ako bi pogledali unazad sami po sebi iskaču dva slučaja, ostale nećemo nabrajati kada se u Parizu rešavala sudbina Srba i Kosova.

Pođimo redom i od Versajskog sporazuma (ili Versajski mirovni sistem) koji je sklopljen u čuvenom dvorcu Versaj u predgrađu Pariza. On je naziv za mirovni ugovor zaključen 28. juna 1919. u Versaju između Antante i Nemačke.

Nakon Prvog svetskog rata, održana je Pariska konferencija mira (od 18. januara 1919. do 28. juna 1919. u Parizu) a mirovni ugovori zaključeni su sa svakom pobeđenom državom posebno, pa tako i sa zvaničnim Beogradom, tačnije Kraljevinom SHS.

Tada je priznata samostalnost Kraljevini SHS, a i Kosovo je i zvanično tada stavljeno pod teritorijalni integritet Srbije. Ostalo je istorija.

Drugi veliki događaj vezan za Srbiju i Kosovo jeste Rambuje.

Pregovori u Rambujeu su bili pregovori vođeni na mirovnoj konferenciji o Kosovu i Metohiji, koja je 6. februara 1999. počela u francuskom Dvorcu Rambuje, u gradu Rambujeu kod Pariza.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici vlasti SR Jugoslavije i kosovskih Albanaca, uz posredovanje izaslanika SAD, Rusije i EU, Kristofera Hila, Borisa Majorskog i Volfganga Petriča. Krah konferencije, nakon bezuspešnih 17 dana pregovora, označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem. Usledilo je bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Ovo su samo neki od bitnih događaja koji povezuju Srbe, Srbiju, Kosovo i Pariz, videćemo da li će nam nešto i šta doneti nova runda Beograda i Prištine.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)