POENTA JE DA SE SRBIJA KAZNI, DA SE PORODICE SLOŽE S RAMUŠEM I TAČIJEM: Kandić u klinču sa Krasnićijem na MIRDITI!

Drugi dan festivala "Mirdita, dobar dan" obeležila je promocija knjige "Živeti uz sećanje na nestale", autora Koraba Krasnićija.

Naime, knjiga govori o licima nestalim tokom rata na Kosovu i ljudima koji za nestalima već godinama tragaju.

U pitanju je kolekcija životnih priča, a reč je o deset porodica čiji su članovi nestali tokom rata sa detaljima događaja koji su preživeli tokom sukoba i pričama o momentima kada su shvatili da su njihovi bližnji nestali.

Nakon debate, publika je imala priliku da se uključi time što će postaviti pitanje, a među prisutnima je bila osnivač i bivša izvršna direktora Fonda za humanitarno pravo u Srbiji, Nataša Kandić koja je uputila oštru kritiku autoru knjige Korabu Krasnićiju.

Kandićeva je sa kritičkog stanovišta iznela svoje mišljenje o knjizi i smatra da je istraživač pogrešio u svom pristupu. Pita se da li je poenta priče da se porodice slože sa mišljenjima Tačija ili Ramuša i njihovim stavovima da Srbija treba da bude kažnjena.

Uspela sam da pročitam dve ispovesti, ova prva ispovest Fatie, zbilja je ubedljiva. Vrlo detaljno govori i nema ničeg što bi bilo neubedljivo do kraja, ali kraj je nešto što me i u ovoj drugoj ispovesti navodi na to da pitam kako je došlo do izbora strukture pitanja i tog kraja. Na kraju sa jednog polja se potpuno odlazi na drugo polje. Ceo razgovor sa njom je vredan, a onda na kraju se potpuno vidi da istraživač pita, da li se ona slaže sa Ramušom, Tačijem i njihovim stavovima da Srbija treba da bude kažnjena i da naša zemlja zna ko su počinioci. To su dva različita metoda, jedno je usmena istorija i beleženje ove važne ispovesti, a sasvim je drugo ispitivanje stavova porodica nestalih sa stavovima predstavnika svojih institucija", kazala je Kandićeva.

Kandićeva je dodala da je autor pogrešio što je imao takav pristup jer je knjiga završena sa ispitivanjem stavova.

Upitala je autora zašto je imao ovakav pristup i kako definiše istinu za kojom tragaju porodice koje su izgubile najmilije za vreme rata, i da li traže istinu u smislu pravde.

Mislim da ste tu pogrešili i da nije trebalo da ovako ubedljivo svedočenje na kraju završite sa ispitivanjem stavova. Ja znam detalje šta se dešavalo na Kosovu i ovo me je dojmilo jer nikada nismo vodili ovako detaljan razgovor. Postavljam pitanje, zašto ste to radili? Kažete da porodice imaju potrebu za istinom, a ovde se postavlja pitanje kako oni to definišu šta je to istina, da li istina u smislu pravde? U ovom što sam pročitala, vidim da ovde preovlađuje očekivanje porodica za krivičnom pravdom, ali oba slučaja koja sam pročitala su porodice koje su dobile posmrtne ostatke, zaključila je Kandićeva.

Na Natašina pitanja, autor knjige Korab Krasnići je kazao da je ovo bila internacionalna operacija i da nije bilo sugestivnih pitanja i da je logika bila da počnu sa ispitivanjem porodica od njihovog odrastanja, školovanja, zaljubljivanja i sl. sve do trenutka dok ih nisu izgubili.

Krasnići smatra da izjave porodice nisu ofanzivne i da će porodice definisati pravdu kada Srbija prizna šta se desilo na Kosovu.

Želim da razjasnim da nismo imali sugestivna pitanja već politička. Zapravo, ljudi su imali tendenciju da iznose svoje političke stavove, a naša logika je bila da ispovesti počenemo od ranog detinjstva do momenta kada je porodica te ljude što su nastradali izgubila. Mi smo sigurni da njihove političke izjave nisu ofanzivne i za njih će pravda da bude zadovoljena kada Srbija prizna šta je uradila na Kosovu", prokomentarisao je Korab na Kandićkinu kritiku.

Da podsetimo, festival “Mirëdita, dobar dan!” je otvoren projekcijom filma “Hladni novembar” reditelja Ismeta Sijarina, filma koji je u više navrata nominovan i nagrađivan na međunarodnim filmskim festivalima.

Ove godine festival se održava u specifičnom trenutku, kada su odnosi Beograda i Prištine na najnižoj tački od početka briselskih pregovora.

Inspiracija za festival “Mirëdita, dobar dan!” je Bekim Fehmiju, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Kriza u političkom dijalogu se vrlo jasno i direktno odražava na svakodnevni život građana Srbije i Kosova, i dodatno obeshrabruje retke primere saradnje između dva društva, ne samo u kulturi, već i u privredi, sportu, obrazovanju i svim drugim oblastima.

Festival jasno poručuje srpskoj i kosovskoj javnosti, ali i političkim elitama, da se barijere i prepreke moraju uklanjati, a ne stvarati nove.

Bonus video

(Espreso.co.rs)