OVO JE NAJVEĆA BRUKA I SMRAD SRBIJE! Mesto gde je ubijen HEROJ NACIJE postalo je leglo NARKOMANA i JAVNI WC (VIDEO)

Da Srbiji i Srbima odavno nije ništa sveto i da celu naciju hvata neka vrsta letargije odavno je poznato! Ekipa Espresa obišla je mesto koje je nekada služilo za uzor i bilo posvećeno deci, ratnim herojima koji su svoje živote dali za svoju otadžbinu. Ono što smo tamo zatekli samo je potvrdilo našu prvu rečenicu - ništa nam nije sveto!

Bili su deca, možda mali rastom, ali veliki borci i veliki ljudi.

Bili su deca, a ratni heroji.

Bili su deca, a imali su srce veće od mnogih odraslih ljudi.

Bili su mali, a niko od njih nije bio veći.

Bili su to bombaši.

Otišli smo u selo Jabuka, nadomak Prijepolja i koji kilometar dalje od srpske vekovne svetinje Milešave.

Zašto tamo?

Zato što je baš na tom mestu 27. septembra 1943. godine poginuo legendarni borac-bombaš i narodni heroj Boško Buha!

Nekada, kada su se cenile vrednosti junaštva, baš na tom mestu izgrađen je memorijalni kompleks "Boško Buha" koji je služio na čast svima i bio omiljeno mesto za skup omladine i naroda, koji bi pored uživanja u prirodi, kulturno-umetničkog programa za Prvi maj, Dan borca i drugih praznika mogli i da vide decu - narodne heroje i da od njih mnogo nauče. Da nauče šta znači voleti svoju zemlju, šta znači odbijanje pokornosti, šta znači prkos i inat, šta znači viteška borba.

Na tom mestu su podignute biste takvim junacima, kao što je Boško Buha, Slavoljub Ković (dete kome su fašisti na čelo urezali zvezdu petokraku pre nego što su ga ubili, a imo je tada samo 16 godina), Savo Jovanović Sirogojno, Lepa Radić i mnogim drugim brocima.

Danas je na mestu memorijalnog kompleksa "Boško Buha" otvoren, istine radi nezvanično, ali je tako, javni toalet i deponija.

Baš pored bista gore pomenute dece heroja nalazi se gomila smeća, koju smo zatekli na licu mesta. Stare vc šolje, gomila piva i narkomanskih špriceva. Sve zaudara na čovečiji izmet i mokraću. Čovek se tu ne može zadržati duže od dva minuta.

Zgrada u kojoj su se nekada delile lekcije iz hrabrosti, organizovani prvomajski uranci, koja je služila za smeštaj đaka koji bi na ovo mesto dolazili na ekskurzije i rekreativnu nastavu oronula je i propala.

Fasada se sama ruši, stakla su razbijena, iz nje je izneto sve što je vredelo, a ostale su samo zidine i biste da podsećaju da je to mesto nekada služilo Srbiji za ponos.

Ovaj memorijal je 1986. proglašen za kulturno dobro od izuzetnog nacionalnog značaja i pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekli su ranije za medije da ovaj spomenik predstavlja opšte dobro, te da neće dozvoliti da se on sruši.

- Ministarstvo neguje tradiciju i sećanje na naše borce, narodne heroje, a svako ko bude planirao da kupi kompleks mora da zna kakvu odgovornost to nosi. Spomenik Bošku Buhi predstavlja opšte dobro i nije predmet prodaje - rekao je tada ministar Zoran Đorđević.

Istini za volju Dom kulture i Muzej pionira i omladine Jugoslavije, koji se nalaze u okviru kompleksa, bili su u vlasništvu preduzeća "Putnik" iz Prijepolja, koje se našlo u stečaju. Zbog toga se mesto na kojem je ubijen srpski heroj i koje su nekada obilazile generacije đaka našlo na prodaji.

Prema zvaničnim podacima Agencija za licenciranje stečajnih upravnika imovinu prodaje u tri celine.

U prvoj su hotel i pokretna imovina - oprema, sitni inventar i motorna vozila, a početna cena je 53.264.232 dinara.

Drugi deo čine ugostiteljski objekat - Dom kulture, Muzej pionira i omladine Jugoslavije u Memorijalnom kompleksu "Boško Buha", paviljoni i vile za smeštaj gostiju. Cena je 30.165.843 dinara.

Treću celinu koja ide na doboš čine zgrada kulture - Spomen dom "Boško Buha" i zemljište, čija je početna cena 14.880.108 dinara.

Kako nas uči istorija Boško Buha (1926–1943) s porodicom tokom rata iz Hrvatske izbegao od ustaškog terora u Srbiju i potom postao jedan od najpoznatijih pionira partizana.

Poginuo je 27. septembra 1943. na Jabuci. Sahranjen je na groblju u Pljevljima.

Pioniri Pljevalja i Prijepolja pokrenuli su 1959. godine inicijativu da se u znak sećanja na Boška Buhu i druge pionire borce pokrene akcija.

Skupljali su novac od koga će se na Jabučkoj visoravni, gde je poginuo Buha, sagraditi pionirski spomen-dom, s imenom ovog narodnog heroja.

Uređenje ovog memorijalnog kompleksa počelo je 1964. godine.

U prošlosti Jabuka je bila karavanska stanica na putu Dubrovnik—Bliski istok, a nakon Berlinskog kongresa, 1878. godine bila je granična linija između Austrougarske i Osmanlijskog carstva. U obližnjem selu Babine, 1875. godine je izbila Babinska buna, u kojoj je učestvovalo i dosta stanovnika Jabuke. U toku Drugog svetskog rata okolina Jabuke je bila teren na kome su se gotovo neprekidno vodile borbe.

Nakon neuspelog partizanskog napada na Pljevlja, 1. decembra 1941. godine, italijanski okupator je izveo stravične odmazde nad stanovništovom popalivši nekoliko sela. Italijani su 7. decembra u Jabuci zapalili 47 kuća i na svirep način ubili 46 stanovnika.

Ideja za trajno obeležavanje mesta pogibije legendarnog borca-bombaša Druge proleterske udarne brigade i narodnog heroja Boška Buhe (1926—1943) potekla je 1959. godine, kao što smo rekli od pionira Prijepolja i Pljevalja. Ovu inicijativu prihvatio je Savez pionira Jugoslavije i pokrenuta je akcija tokom koje su pioniri iz čitave Jugoslavije sakupljali novac za izgradnju pionirskog spomen-doma. Izgradnju spomen-doma, pored pionira pomagale su i razne radne organizacije, a najveću pomoć je pružio Tekstilni kombinat „Ljubiša Miodragović” iz Prijepolja. Spomen-dom od 840 kvadratnih metara dovršen je 1964. godine i odmah je postao sastajalište pionira iz svih delova Jugoslavije.

Na mestu pogibije Boška Buha postavljen je 17. oktobra 1966. godine kameni beleg sa natpisom — Ovde je 1943. godine poginio pionir, borac i narodni heroj Boško Buha, pinoniri i omladina Jugoslavije.

Oko spomen-obeležja tada je posađeno simboličnih sedamnaest borova, u znak sećanja na sedamnaest godina koliko je imao Boško Buha kada je poginuo.

Otkrivanju ovog spomen-obeležja prisustvovao je Rade Buha, Boškov otac.

Na predlog Saveza udruženja boraca Narodnooslodboilačkog rata Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, 27. septembra 1973. godine su postavljene biste osam pionira i omladinaca palih u Narodnooslobodilačkom ratu — Save Jovanovića Sirogojna, Vere Miščević, Dragana Kovačevića, Lepe Radić, Milana Mravlje, Ganimete Terbeeši, Zlata Malakovskog i Mate Blažine.

Ove spomen-biste izradio je nastavnik LJuboje Čabarkapa iz Pljevalja, a prostor oko njih je nazvan Aleja neustrašive mladosti.

U neposrednoj blizini Aleje neustrašive mladosti, a ispred zgrade Spomen-doma „Boško Buha”, septembra 1983. godine postavljena je spomen-bista Slave Kovića, a septembra 1984. godine spomen-bista Boška Buhe. Obe ove spomen-biste izradila je vajarka Drinka Radovanović.

Nadamo se da će ovaj tekst pokrenuti nekoga, da će ga trgnuti i da će se učiniti bar nešto da ono ponovo zasija punim sjajem. Bar zbog naše dece i istorije.

I ne ovde nema mesta podelama na četnike, partizane, Delije, Grobare, naprednjake, demokrate, prvu ili drugu Srbiju u ovim stvarima treba da budemo jedinstveni jer su gore pomenuta deca junaci to zaslužili i pokazali nam kako treba živeti.

Pogledajte video kako danas izgleda memorijalni kompleks u Jabuci:

Bonus video:

(Espreso.co.rs)