SRPSKI AKADEMIK OTKRIO PRAVU ISTINU O SREBRENICI: Svakim danom izlaze novi dokazi, a još uvek se KRIJE BROJ ŽRTAVA!

Srebrenica je osmišljena da bude kamen o vratu Srbima. Da ih savija dotle da se nikad ne usprave. Da im priguši priču. Zatamni sećanje na sva viševekovna stradanja. Da zaborave žrtve kako danas i u budućnosti ne bi remetili definisane klišee večnih krivaca nametnutog zla. Ali, ko da zaboravi Jasenovac, u kome je umoreno više od sedam stotina hiljada pravoslavnih Srba. Uz njih, dvadeset tri hiljade Jevreja, osamdeset hiljada Roma i više hiljada pripadnika drugih naroda. Te žrtve još nisu, do konačnice, prebrojane.

Svakim danom izranjaju novi dokazi. Ko da popiše one koje su vode Save i Dunava izbacile na svoje obale. Ko može da prebroji one koji su spaljeni u pećima gubilišta. Niko više ne prilazi zabranjenim i zakorovljenim grobnicama. Niko ne otvara sanduke sa dokumentacijom popisanih koji su zatočeni u jednom institutu u Srbiji. Zato nam je ispostavljena Srebrenica, vrlo podmukla zamena teza. Nedokazani genocid za utemeljeno dokazani genocid Jasenovca.

Sa ovim, sasvim utemeljenim stavovima, akademik Srboljub Živanović, predsednik Međunarodne komisije o istini Jasenovca, a danas i Srebrenice, čije istraživanje sve snažnije prima i respektuje i međunarodna javnost, nastupio je na dvodnevnoj međunarodnoj konferenciji "Srebrenica, stvarnost i manipulacije", koja je u Banjaluci, uoči ovog vikenda, okupila stručnu i naučnu javnost iz Rusije, Amerike, Nemačke, Izraela, Italije i regiona, kako bi se utvrdila istina o ratnim događanjima u Istočnoj Bosni od 1992. do 1995. godine.

- Cilj ove konferencije - kaže akademik Živanović - jeste da se verifikuje realna naučna slika o Srebrenici. Moj stav je da je ona daleko od istine koju su nametnule propaganda i manipulacija. Neophodna je realna slika koja vapi za naučnim istraživanjem istine. Uveren sam: u Srebrenici nije bilo genocida. Srebrenica je bila potrebna da bi se, kao protivteža za genocid prema Srbima u NDH, pripisala srpskom narodu. Istovremeno, bila je potrebna i kao opravdanje za prvo bombardovanje Srba, pola veka od instalisanja NATO. To dokazujem. I to je realna slika Srebrenice.

Jeste li uvereni da će ova konferencija imati rehabilitacioni odjek prema srpskom narodu u Republici Srpskoj, ali i u Srbiji?

- Da se vratimo u prošlo vreme... Više od pola veka bilo je potrebno da istina o Jasenovcu - najmonstruoznijem sistemu nacističkog logora u kome je ubijeno više od sto hiljada dece i više od sedamsto hiljada pravoslavnih Srba, što sam dokazao kao član Državne komisije pre pet i po decenija - prodre u javnost. Treba da imamo strpljenja da dokažemo da nam je genocid u Srebrenici pripisan kako bi se zatamnila slika Jasenovca. Prepreke su u komunističkoj državi, posle Drugog rata, bile gotovo nepremostive. Ta država i njen suveren Tito, koji je štitio lažno bratstvo i jedinstvo, učinili su sve da se istina o Jasenovcu sakrije. Ali istina je bila nezaustavljiva. Sličnih prepreka ima danas i o Srebrenici kako bi se srpski narod držao pod jarmom zbog međunarodnih računa i šićara. Na nama je da se naučnim argumentima suprotstavimo, kao što smo to činili pre pet i po decenija.

Istina o Jasenovcu, kao danas o Srebrenici, pod jakim je reflektorima. Vi ste jedan od tih reflektora odavno upalili i osvetlili istinu o najstrašnijem ustaškom logoru?

- Da, bio sam član Državne komisije koja je 1964. godine utvrdila da su u sistemu ustaških logora sistematski uništavani Srbi, Jevreji i Romi. Čitave porodice. Njihovo potomstvo. Bili su to dani pakla, za nas u komisiji koji smo iz grobnica vadili dečje lobanje. Te lobanje i to što sam tada video i danas su moja noćna mora. Komisija čiji sam član bio možda i ne bi započela rad da nije bilo pritisaka porodica ubijenih, ali i boračkih udruženja. Mislio sam da od tog pakla nema većeg. Ono što je usledilo, ne kažem da je bio veći pakao, ali jeste bio pakao. Kad smo došli do toga do čega smo došli, sve je činjeno da se od javnosti sakriju dokazi.

Vi ste ih, ipak, obelodanili?

- Jesam, ali to je bila velika muka. I moja lična nesreća. Zbog Jasenovca sam morao da napustim Srbiju, odnosno Jugoslaviju, i ceo radni vek provedem u svetu, noseći glavu u torbi. Titov režim je bio surov. Čuvao je sebe i režim. Čuvajući tajnu Jasenovca, nije štedeo... tuđe živote. I zavetovao sam se, taj zavet i danas nosim, da će se istina o Jasenovcu proneti, kao i istina o Srebrenici, za koju se, neutemeljeno i nepravedno, krivica pripisuje mom narodu.

Na pitanje zašto se Hrvatska, kao članica Evropske unije, i dalje upinje da negira ustaške zločine u sistemu logora Jasenovac, akademik Živanović odgovara: - Za mene to nije nikakvo iznenađenje. Za mene nije iznenađenje ni da se sve snažnije povampiruje ustaštvo u Hrvatskoj. Ono nikada nije prestajalo, ono je nasleđe. I ono je negovano iz raznih evropskih centara na koje se u Zagrebu pozivaju. Nisam optimista da će neko reći: dosta.

Te tajne, kažete, svakim danom se sve više otkrivaju. Koja je odgonetnuta, a koja još uvek nije?

- Da. Jedna od tih tajni je i snimak američkih pilota koji se čuva u Edinburgu na kom se vidi da se masovna grobnica umorenih jasenovačkih žrtava, na potezu Donje Gradine, sada u Republici Srpskoj, proteže na šesnaest kvadratnih kilometara. Tajna je i u jednom institutu u Srbiji, u kojem se čuvaju dva sanduka sa dokumentacijom žrtava koje su na obalu izbacili Dunav i Sava. Tajna je i u masovnoj grobnici ispod Kule Nebojše. Niko tim dokazima, bar do sada, nije pristupio.

Mašineriju zločina u Jasenovcu, čak brutalniju od one u logoru Aušvic, nedavno je javnosti predočio Gideon Grajf, u svetu najpriznatiji istraživač Holokausta. Jesmo li mi imali potencijal da sami svetu predstavimo brutalnost Jasenovca ili je trebalo da čekamo da to, umesto nas, obavi stranac?

- Zašto? Dobro je što su se i međunarodni istraživači uključili da dokažu strahote i brutalnost Jasenovca, koji Grajf naziva balkanskim Aušvicem. Njegova multidisciplinarna studija, u kojoj je prvi put uporedio zločine u Aušvicu i u Jasenovcu, velika je pomoć srpskom narodu.

Može li se očekivati da slična studija, koja će posle Međunarodne konferencije u Banjaluci o Srebrenici razotkriti sve manipulacije u vezi s krivicom srpskog naroda, uskoro ugleda svetlost dana?

Smatram da bi bilo nasušno potrebno da generacije koje danas stasavaju i koje će tek doći znaju za stradanja svog naroda, i da Jasenovac, najveće srpsko stratište svih vremena, uđe u udžbenike, kako nam se istorija ne bi ponavljala - poručuje profesor Živanović. - Mi, danas, ne nalazimo primere da se u školama u Srbiji o tome uči. Na moju veliku žalost, o zločinima u Jasenovcu, u kojima su stradali nevini ljudi, ništa se ne zna. A ja znam i dokazujem da je ustaška Hrvatska bila jedina država koja je u sistemu koncentracionih logora imala i poseban logor za decu, u kome su na najsvirepiji način skončala svoje mlade živote.

- Sve je na nama. Srpski narod, njegovi najbolji i najumniji ljudi treba da se suprotstave lažima o Srebrenici. A to ne može preko noći. Potrebni su posvećenost, upornost i rad na dokumentima, kako bi se otklonile laži, godinama taložene. Nadam se i da ću lično raditi na takvoj studiji. Verujem da su na istom zadatku rukovodstva Srbije i Republike Srpske. Ohrabruje zajednički nastup lidera i entiteta i Republike Srbije da se suprotstave mašineriji negiranja stradanja srpskog naroda.

Mi moramo da znamo, a verujem da je to sve jasnije u narodu sa obe strane Drine, da nam se istorija ne sme ponavljati. Narod koji nije savladao svoju istoriju osuđen je da je ponavlja. Valjda smo, ne samo u proteklim decenijama, već kroz čitave vekove, to naučili. Tvrdim, da je srpski narod između Prvog i Drugog rata sagledao tragediju i izvukao pouku, ne bi mu se ponovilo stradanje '41. A da je spoznao stradanje '41, ne bi mu se dogodila '91. Ne bi mu se, posle, dogodio pogrom u Hrvatskoj, '95, i pogrom na Kosovu i Metohiji, četiri godine kasnije. Mi, Srbi, ne treba da budemo ushićeni zbog tapšanja i pohvala da smo gostoljubiv i pomirljiv narod. Mi treba da pohvale prihvatimo, ali na umu vazda treba da imamo istorijska iskustva.

NEPRAVEDNO NAMETNUTA KRIVICA

POTRESA me činjenica da nikada nećemo dokučiti konačne razmere užasnih stradanja srpskog, jevrejskog naroda i Roma u logorima Jasenovca - kaže akademik Živanović.

- Ali negde jeste satisfakcija da je istina, utvrđena pre pola veka i zatamnjivana, zaturana i zataškavana, danas postala nesporna. Ona je u fokusu ne samo domaće stručne javnosti već je i deo međunarodnih institucija koje preispituju stavove država u kojima deluju. To nije dovoljno. Potrebno je da se na tim istraživanjima nadograđujemo. Podižemo. Da vraćamo ugled, zbog nepravedno nametnute krivice.

BONUS VIDEO: EVO ŠTA MU SE DESILO: Iskrena ispovest pacijenta iz Padinska Skele

(Espreso.co.rs / Večernje novosti)