SAMO 10 ODSTO GRAĐANA ŽELI SRBIJU U NATO: Saradnja s ALIJANSOM nikad veća, ČLANSTVO nikad dalje?

Dvadeseta godišnjica od početka NATO bombardovanja je podsetnik na zločinačku politiku Slobodana Miloševića koji je zloupotrebio institucije i ljude naše zemlje kako bi ubijao i proterivao sopstvene građane.

Ono što je prethodilo bombardovanju, uključujući i 78 dana bombardovanja Jugoslavije, predstavljaju jedne od najcrnjih vremena u istoriji Srbije i nadamo se da smo iz toga nešto naučili – da rat donosi samo patnju, ljudske gubitke i osakaćuje budućnost, a da je nacionalistička politika pogubna. Da bi budućnost svih nas bila svetlija, saradnja, razumevanje drugog i pomirenje su preduslov. Prema popisu o ljudskim gubicima Fonda za humanitarno pravo iz 2014, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga.

Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika OVK-a. Podaci se temelje na osnovu 1.468 dokumenata i 539 izjava svedoka i članova porodica.

Human Rights Watch u izveštaju sa terena objavljenom 2000. godine navodi da je u 90 slučajeva bombardovanja život izgubilo između 488 i 527 civila. I to na Kosovu između 278 i 317 u Srbiji 201 i u Crnoj Gori 8 civila. Podaci FHP i HRW su gotovo identični, a podatke o poginulim pripadnicima VJ/MUP potvrđuje i spomen knjiga Savezne vlade Jugoslavije „Junaci otadžbine“ objavljene u julu 2000.

Srbija se u 20 godina pomerila od učesnice u konfliktu do mirotvorca, a NATO je od neprijatelja postao partner. U periodu od 2012. do 2018. godine, Vojska RS učestvovala je u 11 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa NATO-om, kao i u 98 međunarodnih vojnih vežbi u saradnji sa državama članicama NATO-a.

Dve najveće vežbe sprovedene u okviru ove saradnje su Srbija 2018 i REGEX. Vojska Srbije je bila aktivna i na polju međunarodnih misija. U periodu od 2003. do 2018. godine učestvovali u sedam mirovnih misija Ujedinjenih nacija (dve završene, pet u toku) i šest mirovnih misija Evropske unije (dve završene, četiri u toku.) U periodu od 2012. do juna 2018. godine, u ovim mirovnim misijama bilo je angažovano 2866 pripadnika i 316 pripadnica vojske. Povrh svega, od 52 miliona evra podrške, Ministarstvu odbrane najviše dolazi od zemalja članica NATO, pre svega SAD. Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom, sproveo je u periodu od 8. do 14. marta 2019. istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i NATO. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1207 ispitanika. Teme istraživanja su bile: podrška članstvu Srbije u NATO; razlozi bombardovanja i prihvatanje izvinjenja; ocena i korist sradnje Srbije i NATO. Odnos između Srbije i NATO 38,3% ispitanika ocenjuje ocenom 1. 21, 5% daje ocenu 2, trećina ocenu 3. 4, % daje ocenu 4, a 3% ocenu 5. Prosečna ocena na skali od 1 do 5, gde je prosek 3, iznosi 2,13. Nešto više prosečne ocene daju žene, ispitanci starosti do 45 godina, kao i stanovnici Zapadne i Istočne Srbije. Članstvo Srbije u NATO podržava 10% ispitanika, 11% ne zna, dok je 79% protiv. Podrška ulasku u NATO veća je kod ispitanika sa završenom srednjom školom i fakultetom, nego kod ispitanika osnovnog obrazovanja. Prema mišljenju najvećeg broja građana, razlozi bombardovanja Srbije odnose se na vojne, političke i ekonomske interese SAD-a i Zapada, iako je do 2018. glavni uzrok, po mišljenju ispitanika, bila politika Slobodana Miloševića. Kada je u pitanju procena broja stradalih od posledica NATO bombardovanja, najveći broj ispitanika (45%) navodi odgovor „između 2000 i 5000“. 30% građana prihvatilo bi izvinjenje NATO-a zbog bombardovanja, 6% ne zna, dok je 64% onih koji ne bi prihvatili izvinjenje i među njima više je žena, stanovnika Zapadne Srbije i Šumadije, dok sa porastom godina starosti raste broj ispitanika koji ne bi prihvatili izvinjenje zbog bombardovanja. 22% građana smatra da Srbija može da ima koristi od članstva u NATO-u i ovaj stav prisutniji je kod muškaraca, građana starosti do 30 godina, srednjeg i visokog obrazovanja i svih regiona osim Zapadne Srbije. 15% građana nema jasan stav po ovom pitanju, dok je 63% onih koji smatraju da članstvo u NATO-u neće doneti nikakvu korist Srbiji i među građanima koji dele ovaj stav više je starijih od 30, građana sa završenom osnovnom školom, kao i građana regiona Zapadna Srbija. Saradnju Srbije i NATO podržava 31% ispitanika (u nešto većem procentu muškarci, i ispitanici iz Vojvodine i Beograd), 61% ne podržava (u nešto većem procentu žene i ispitanici iz centralne Srbije), dok 8% ne zna da odgovori. 32% ispitanih se izjasnilo da zna da Srbija od 2015. ima najviši status zemlje partnera NATO i da je imala 109 zajedničkih vojnih vežbi sa NATO i zemljama članicama NATO u poslednjih 7 godina, i to su u većem procentu muški ispitanici, stariji od 30 godina, sa završenim visokim stepenom obrazovanja, kao i ispitanici iz Beograda. 57% izjavljuje da nisu upoznati, a 11% ne zna da odgovori. Intenzivnu saradnju Srbije sa NATO u poslednjih 7 godina skoro polovina ispitanika (49%) ocenjuje negativno i to su u nešto većem procentu muškarci kao i ispitanici sa završenom osnovnom školom. 29% ispitanih ovu saradnju procenjuje kao pozitivnu, a 22% ne zna da odgovori na ovo pitanje. 43% ispitanih smatra da je, nakon 20 godina od bombardovanja, vreme da dođe do pomirenja i ovaj stav je u većoj meri zastupljen među najmlađim i najstarijim ispitanicima. 46% smatra da nije vreme da dođe do pomirenja, dok 11% ne zna da odgovori na ovo pitanje.

BONUS VIDEO:

NAPAD FANTOMA NA KALEMEGDANU

(Espreso.co.rs)