KARADŽIĆEVO LICE JE DUBOKOM MOLITVOM PROMENJENO DO NEPREPOZNATLJIVOSTI: Čuveni ratni izveštač o Dabiću (FOTO)

Poznato je da je haški osuđenik Radovan Karadžić, koji je pravosnažno osuđen na doživotnu robiju, dok je bio u bekstvu, voleo da sedi u kafani "Luda kuća", koja se nalazi na Novom Beogradu, u bloku 45.

Često je svraćao u ovu ušuškanu kafanu sa knjigom ili novinama u ruci gde je najčešće uživao u čaši crnog vina u ćošku kafane ili na terasi.

U periodu kada je posećivao "Ludu kuću" niko nije znao da je to on budući da se predstavljao kao doktor Dragan Dabić.

Ipak, stalni gosti kafane ga pamte kao jednog zanesenjaka koji je bio dosta tih i povučen, ali čovek sa upečatljivim izgledom.

Novinar Nebojša Jevrić, dugogodišnji izveštač sa ratišta u BiH, kaže da je najbolji komentar u vezi sa ovom temom izneo Miodrag Bulatović u romanu "Heroj na magarcu".

Svim Srbima treba da se sudi. Krivi uza zid, a ostali po kratkom postupku".

Nebojša Jevrić je u pesimističnom tonu nastavio da priča o tragično nastradalom stanovništvu u predgrađu Sarajeva i brojnim drugim mestima u Bosni i Hercegovini.

Pitam se, da li će i kada neko biti osuđen za 1.100 poginulih stanovnika predgrađa Sarajeva, zatim Ilijaša i za poginule u opštini Vogošća i na Grbavici koje su ubijali snajperima. Da ne govorimo o deset hiljada sarajevskih Srba koji su bili žrtve gospodara života i smrti i koji ničiju komandu nisu poštovali, iako se imena počinioca znaju", govori Jevrić.

Potom nam je objasnio kako Radovana Karadžića niko nije uspeo da prepozna u "Ludoj kući", iako je bio čest gost kafane. Tvrdi da je Karadžić imao potencijala da ostavi dubok trag u literaturi, ali pod uslovom da nije postao ovakav političar.

Ovde u ovoj kafani Radovana niko nije prepoznao, a i na televiziji se pojavljivao. Njegovo lice je dubokom molitvom bilo skroz promenjeno. Nadam se da će mu dopustiti da piše jer da nije postao političar možda bi ostavio značajno mesto u literaruri", zaključuje Nebojša Jevrić.

Detalji iz Karađžićeve biografije

Radovan Karadžić je rođen 19. juna 1945. godine u selu Petnjica, opština Šavnik, koje okružuju planine Durmitor, Lola i Gvozd. Porodica Radovana Karadžića pedesetih godina se seli iz Petnjice u Šavnik, a zatim u Nikšić.

Godine 1960. Karadžić odlazi u Sarajevo, gde upisuje srednju medicinsku školu. Deset godina kasnije u tom gradu završava i medicinski fakultet. Nakon druge godine studija ženi se svojom koleginicom sa fakulteta Ljiljanom Zelen. Godine 1967. godine dobijaju ćerku Sonju, a nakon šest godina i sina Aleksandra.

Karadžić je bio predsednik Republike Srpske od 17. decembra 1992. godine do 19. jula 1996. godine, a u ovom periodu je obavljao i dužnost vrhovnog komandanta oružanih snaga RS-a.

Haški tribunal 1995. godine podigao je protiv Karadžića optužnicu za genocid, teške povrede ženevskih konvencija, kršenje zakona i zločine protiv čovečnosti. Svi zločini objedinjeni su u dve optužnice pod nazivima “Bosna” i “Srebrenica”.

Osuđen za 10 od 11 tačaka optužnice

1. Nije kriv po tački jedan za genocid u sedam opština Bosne i Hercegovine u periodu od 1992 do 1995 godine, a žalbeno veće smatra da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali su utvidili da su počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili kordinisani iz vrha Repubike Srpske.

2. Kriv je po tački dva za genocid u Srebrenici.

3. Kriv je za progon civila i zločine protiv čovečnosti.

4. Kriv je za istrebljenje stanovništva.

5. Kriv je za ubistva, zločin protiv čovečnosti.

6. Kriv je za ubistva, kršenje zakona i običaja rata.

7. Kriv je za progon i deportacije, zločin protiv čovečnosti.

8. Kriv je za nehumana dela, nasilno premeštanje i druge nečovečne zločine.

9. Kriv je za kršenje zakona i običaja ratovanja.

10. Kriv je za nezakonite napade na civile.

11. Kriv je za uzimanje talaca, pripadnika UNPROFOR-a.

Žalbeno veće smatra da je sudsko veće, koje je izreklo prvostepenu presudu pravilno zaključilo da nije bilo genocida na teritoriji opština Bratunac, Prijedor, Vlasenica, Zvornik, Sanski Most, Foča i Ključ, ali da jesu počinjeni drugi ratni zločini u tim opštinama od 1992. do 1995, koji su bili koordinirani iz vrha Republike Srpske.

Prema stavu žalbenog veća odbrana Radovana Karadžića nije uspela da dokaže da nije kriv za masakr u Sarajevu, na Markalama, kai ni za „terorisanje stanovnika Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem tokom višegodišnje opsade glavnog grada BiH“, rekao je predsednik Žalbenog veća Van Josen.

Veće je, kako je dodao, utvrdilo da je Karadžić znao i za ubistva u julu 1995, nakon pada Srebrenice. Progon Bošnjaka sa područja Srebrenice se odnosi na prisilno preseljenje žena, dece i staraca sa podrucja Srebrenice, a kasnije ubistvima muškaraca i dečaka, podsetio je sudija.Takođe nije dokazao da nije imao nameru da počini genocid, kao i da nije, kao vođa bosanskih Srba, kažnjavao one koji su činili zločine, dodao je sudija.

Govoreći o uzimanju pripadnika UNPROFOR-a za taoce 1995. godine, žalbeno veće je smatra da Karadžić nije uspeo da dokaže da je osoblje UN-a zakonito privedeno.

Evo kako je Radovan Karadžić sačekao i primio pravosnažnu presudu!

Ovo je taj trenutak:

Podsećamo, nakon izricanja kazne Radovanu Karadžiću u sudinici su se mogli čuti pljesak, ali i zvižduci. On je presudu saslušao mirno sedeći na svom uobičajenom mestu mestu. Čitanje sažetka presude, trajalo je oko sat vremena sa odloženim prenosom od 30 minuta iz bezbednosnih razloga.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Jovana Jovanović)