LONDON I VAŠINGTON POSLALI SU ULTIMATUM SRBIMA I ALBANCIMA: Jasno su rekli Beogradu i Prištini KOJI JE ROK

Živ je dijalog, umro nije! Ova rečenica možda bi najbolje oslikala takozvanu diplomatiju na steroidima koju proteklih nedelja sprovodi Zapad kako bi se našlo rešenje za Kosovo. A kako Espreso.co.rs saznaje rok za dogovor Albanaca i Srba više nije 22. maj već septembar ove godine!

Pošto je jasno da od dogovora Srba i Albanaca do 22. maja kada su esvopski izbori nema ništa, Amerika je jasno i glasno poručila da do septembra sve mora da bude gotovo, saznaje naš portal iz diplomatskih izvora.

- Do septembra je rok, koji je dao Vašington, London je to zdušno podržao, jer je uočeno da do 22. maja nema ni promil šansi da se postigne bilo kakav napredak u razgovorima - kaže naš izvor.

Da je septembar crvena linija za London i Vašington indirektno je potvrdio i sadašnji specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu Kurt Volker.

"Moguće je da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normalizaciji odnosa ove godine i to će zavisiti od političke podrške koju budu imali lideri u obe zemlje", rekao je Volker.

Da se diplomatske aktivnosti dodatno pojačavaju govori i činjenica da su u Beograd, a zatimm i u Prištinu prvo stigli Amerikanci, pa Nemci, za njima Španac, a zatim i jedan Britanac.

Naime visoki zvaničnici SAD, Nemačke i Velike Britanije svakodnevno su se smenjivali na sastancima što sa albanskim, što sa srpskim političarima sa samo jednom temom, a posebnu "fusnotu" u jeku višednevne diplomatske razmene dala je poseta španskog šefa diplomatije Srbiji.

Jedna od glavnih poruka stigla je od britanskog diplomate i političkiog direktora Forin ofisa Ričarda Mura, koji je rekao da je rešenje za "kosovski čvor" moguće očekivati do kraja 2019. godine.

- Diplomatske aktivnosti i stalne posete predstavnika SAD, Nemačke i Velike Britanije govore da nekog dijaloga ima, jer oni ne razgovaraju samo o taksama, već se markira pozicija jedne i druge strane za buduće razgovore - Kaže karijerni diplomata Zoran Milivojević istakavši da "ne stoji činjenica da je dijalog mrtav".

U Beograd i Prištinu su tako redom navraćali generalni direktor britanskog Forin ofisa za politička pitanja Ričard Mur, spoljnopolitički savetnici nemačke kancelarke Angele Merkel. “Prethodnica” Nemaca, bio je američki podsekretar za politička pitanja Dejvid Hejl.

Zbog svih ovih aktivnosti u prethodnim danima, i interesovanja skoro čitavog zapada za “kosovski čvor”, mnogi će pomisliti da se neko rešenje ipak nazire, ako ne javno, onda možda “iza brega”.

S druge strane iz Francuske stiže glas da nema crvenihu linija kada je reč o rešavanju problema Kosova, a to je poručio francuski ambasador u Srbiji Frederik Mondoloni.

On je tako odgovorio na pojedine medijske spekulacije da se i njegova zemlja, kao i Nemačka, protivi promeni granica na Zapadnom Balkanu.

"Mi nismo za ili protiv (promene granica). Ako je rešenje prihvatljivo obema stranama i doprinosi stabilnosti regiona, za nas je prihvatljivo", kazao je Mondoloni.

On je ponovio ranije izrečena stanovišta kako "imamo jednu zaoštrenu situaciju" koja, kako kaže, iskrivljuje dijalog, a i negativno se odnosi na Srbiju, kao i na samu Evropsku uniju.

"Sigurno je da politička situacija u Prištini čini da su svi taoci te situacije. Danas je na političarima da preuzmu odgovornost i pokažu državničku viziju", rekao je on.

Pozivajući kosovske vlasti da otklone barijere za nastavak dijaloga (uvođenje taksi na uvoz robe iz Srbije i BiH), Mondoloni kaže i kako je Francuska bila kritički nastrojena i prema formiranju tzv. Vojske Kosova.

Iznoseći stav o platformi za nastavak dijaloga koju je usvojila kosovska skupština, Mondoloni je rekao da shvata srpsku reakciju na platformu - da su stavovi izrečeni u njoj maksimalistički.

Bonus video: