OVO SU SUDIJE KOJE SU OSUDILE KARADŽIĆA NA DOŽIVOTNI ZATVOR: Imaju BURNE karijere, a JEDAN ČOVEK MU JE PRESUDIO

U Hagu je danas izrečena pravosnažna presuda Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske, optuženom za genocid i druge teške zločine počinjene u Bosni i Hercegovini u razdoblju 1992-1995.

Naime, Karadžić je osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Posle okončanja žalbene faze, konačnu presudu Karadžiću, koji se teretio za najteže zločine počinjene na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, saopšio je predsedavajući Žalbenog veća MMKS-a sudija Van Jonsen.

Uz predsedavajućeg Žalbenog veća, danskog sudiju Jonsena, sastav tog veća činile su sudije - Vilijam Sekule iz Tanzanije, Hose Solasa iz Španije, Grasijela Santana iz Urugvaja i Ivo Rosa iz Portugala.

Sudija Jonsen trenutno obavlja funkciju sudije MMKS-a i jedan je od troje dežurnih sudija u ogranku MMKS-a u Aruši, a obavljao je i dužnost predsednika i predsedavajućeg sudije Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda UN-a za Ruandu (MKSR).

U aprilu 2013. je reizabran za predsednika MKSR-a i tu je funkciju obavljao sve do zatvaranja tog suda 31. decembra 2015. Za sudiju MMKS-a, institucije koja je naslednik MKSR-a i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY), izabran je u decembru 2011. Između ostalog, obavljao je i funkciju međunarodnog sudije u Misiji UN-a na Kosovu (UNMIK) od 2001. do 2002. godine.

Član Veća, sudija Sekule je za sudiju MMKS-a izabran 20. decembra 2011. U martu 2013. postao je sudija Žalbenog veća Međunarodnog krivičnog suda za Ruandu (MKSR) i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY) kao žalbeni sudija u Hagu, što je dužnost koju je obavljao do 30. aprila 2015. godine.

Pre nego što je postao sudija Žalbenog veća MMKS-a, sudija Sekule je obavljao dužnost sudije MKSR-a od maja 1995. do marta 2013. u Aruši, Tanzanija, uključujući i funkciju predsedavajućeg Pretresnog veća II tog suda od juna 1995. do juna 1999. i ponovno od juna 2001. do marta 2013. godine.

Član Veća, sudija Solasa je za sudiju MMKS-a imenovan u decembru 2011, a uz brojne funkcije u sklopu španskog pravosuđa, stekao je diplomu Instituta za ljudska prava u Strazburu. U svojstvu međunarodnog stručnjaka učestvovovao je u brojnim programima saradnje.

Bio je sudija izvestilac u predmetu 'Scilingo' (2005) u vezi sa zločinima protiv čovečnosti počinjenim za vreme diktature u Argentini, a od 2005. do 2007. godine bio je izabran za međunarodnog sudiju Žalbenog odsjeka Veća za ratne zločine Suda BiH. Uz ostalo, bio je član Žalbenog veća u predmetima za ratne zločine protiv Nikole Kovačevića, Radovana Stankovića i Bobana Šimšića.

Članica Veća, sudija Santana u pravosuđu radi od jula 1992. godine, a funkciju sudije obavlja od 1994. godine, raspoređena u različitim sudovima na raznim lokacijama u Urugvaju.

Od 2009. je angažovana u Krivičnom sudu u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja, specijalizovanom za organizovani kriminal. U junu 2012. unapređena je u Apelacioni sud 4. okruga (nadležan za građanske parnice), a u martu 2016, prešla je u Apelacioni krivični sud 1. okruga (pozicija koju trenutno zauzima). Predavač je privatnog međunarodnog prava, a trenutno vodi i različite oblike obuke za sudije u vezi s krivičnim proceduralnim pravom.

Član Žalbenog veća MMKS-a Rosa je na poziciji sudije od 1993. godine, a trenutno je i voditelj i koordinator obuke, te mentor, angažovan u Portugalskom centru za pravosudne studije od 2006 godine.

Između ostalog, poseduje značajno iskustvo u krivičnom pravu i krivičnim postupcima i istragama na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Takođe, bio je sudija-mentor za sudije iz zemalja u razvoju, s iskustvom u azijskim i afričkim državama, konkretno Istočnom Timoru i Gvineji Bisao. Učestvovao je u programu UN-a za osnaživanje pravosudnog sistema, te u projektu koji je finansirala EU, a u vezi s jačanjem vladavine prava. U Istočnom Timoru obavljao je funkciju privremenog predsednika Apelacionog suda.

Sudija Rosa je u Žalbeno veće MMKS-a imenovan u septembru 2018. godine, umesto dotadašnjeg predsedavajućeg Teodora Merona, čije je izuzeće zatražila odbrana, jer je Meron na prethodnim suđenjima donosio određene zaključke koji se tiču Karadžića.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)