POZNATO JE KAD BI RADOVAN KARADŽIĆ MOGAO DA IZAĐE NA SLOBODU: Zavisi od jedne stvari

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu izreklo je kaznu doživotnog zatvora bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Naime, Radovan Karadžić osuđen je na doživotnu robiju zbog ratnih zločina, odlučilo je žalbeno veće u drugostepenom postupku. Ovim je povećana kazna od 40 godina kojom je osuđen prvostepeno 2016. Kriv za Srebrenicu, Sarajevo, odbijene sve žalbe Karadžića.

Uvažena je žalba Kancelarije tužioca da je prvostepeno veće pogrešno procenilo otežavajuće okolnosti u odnosu na optuženog Karadžića. Da je potvrđena prvostepena presuda, optuženi bi u skladu sa sudskom praksom MKSJ imao pravo da traži prevremeno puštanje na slobodu posle 26,6 godina, odnosno, nakon dve trećine kazne od 40 godina.

Podsetimo, Karadžića je u martu 2016. godine sudsko veće Haškog tribunala osudilo na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine.

Prvostepenom presudom, Karadžić je oslobođen po jednoj tački optužnice - za genocid nad nesrpskim stanovništvom u sedam opština u BiH, ali je osuđen po ostalih 10 tačaka, među kojima je i za genocid u Srebrenici.

Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.

Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.Na prvostepenu presudu žalbe su uložili i Karadžić i haški tužioci.

Karadžić, koji je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008, zatražio je da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi. Tužilaštvo je žalbom zatražilo da Karadžić bude osuđen na doživotni zatvor. Apelacionim većem koje će izreći pravosnažnu presudu Karadžiću predsedava sudija Van Jonsen iz Danske. U veću su još sudije: Ivo Rosa iz Portugala,Grasijela Santana iz Urugvaja, Hose Solasa iz Španije i Vilijam Sekule iz Tanzanije.

Većem je predsedavao američki sudija Teodor Meron, ali se on povukao pošto je Karadžićeva odbrana tražila njegovo izuzeće zbog navodne pristrasnosti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)