HRVATI UCENJUJU SRBIJU! Ovo su USLOVI koje Beograd MORA da ISPUNI Zagrebu, inače nema ništa od EVROPSKE UNIJE

Ponovo iz Zagreba stižu najave da bi Hrvatska mogla spustiti rampu na evropski put Srbije i to pre svega zbog kako kažu nagomilanih nerešenih bilateralnih problema. Neko će reći tla baba lan, ali nije sve baš tako.

Otkrivamo šta je to što koči odnose Srbije i Hrvatske i šta to Beograd "duguje" Zagrebu, a šta Zagreb Beogradu.

Direktor dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže za naš portal da je Hrvatska stvari postavila tako da sve što je bilo u srpskim manastirima i crkvama, a što su Srbi u većem delu izneli u Srbiju, to pripada njima.

„Koliko znam, Srbija je takav stav Zagreba prihvatila i uglavnom vraća ta dobra“, kaže Štrbac.

Kada su u pitanju nestale osobe Štrbac kaže da Srbi traže duplo više svojih koji su nestali u ratu nego Hrvati.

„Kada hrvatski političari govore o nestalima, izgleda kao da su samo njihovi nestali i stradali, i da Srba tu nema. Ja vam kažem da ima duplo više nestalih Srba nego Hrvata. Mi smo, naravno, zainteresovani za tu problematiku, kao i oni. S tim što oni možda imaju manje problema od nas jer su ušli u EU, a mi smo tek na putu ka tome. Možda zbog toga, bar javno, u izjavama, poklanjaju više pažnje problemu nestalih. Ali mi imamo mnogo grobnica koje su registrovane po Hrvatskoj, a čiju ekshumaciju Hrvati opstruiraju. To su poznata grobna mesta. Trenutno imamo i više od 400 ekshumiranih srpskih leševa u Zagrebu koji čekaju identifikaciju na osnovu DNK. Tako da je to veliki problem, mnogo veći srpski nego hrvatski, rekao bih“, navodi Štrbac.

Jedan od problema Srbije i Hrvatske svakako je i 136 kilometara sporne granice na Dunavu.

Hrvatska potražuje od Srbije 3.063 kulturna dobra iz pravoslavnih i katoličkih crkava i manastira, privatnih zbirki i bibliotečku i arhivsku građu koja je odneta za vreme rata, saopštilo je hrvatsko ministarstvo kultu.

Pored ikona, manastirske riznice, zbirke umetnina manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Krupi, biće vraćena i manastirska riznica, sakralni predmeti i ikone iz Manastira Sv. Arhanđela Mihaila u Krki i ikone iz crkve Sv. Georgija u Islamu Grčkom blizu Zadra.

Dogovoren je i povratak drugih umetnina iz Zadarske, Šibensko-kninske, Požeško-slavonske i Vukovarsko-sremske županije.

Na spisku hrvatskih pravosudnih organa, dostavljenom Srbiji, nalazi se 1.396 imena osoba koje su optužene ili osuđene za ratne zločine i Zagreb očekuje njihovo izručenje.

Jedan od nerešenih problema je i isplata stare devizne štednje, a oko 4.500 građana Srbije i dalje čeka na isplatu stare devizne štednje zbog nedefinisanih pravila u Hrvatskoj i nemarnosti finansijskih institucija u BiH.

To su ljudi koji traže svoje po osnovu stare devizne štednje koju su do 1992. godini polagali u banke u BiH, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i Srbiji. Kada će, međutim, svi oni uspeti da dobiju novac trenutno je neizvesno, s obzirom na to da nedefinisana pravila u Hrvatskoj i nepostojanje volje za saradnju i ubrzanje postupka u BiH, otežavaju srpskim vlastima da isplati štediše.

Reč je o ukupno 310 miliona evra uglavnom oročenih u Jugobanci i Invest banci, nekada najvećim srpskim finansijskim institucijama koje su odlaskom u stečaj ugašene pre punih 16 godina.

Bonus video: