NEMA NAZAD! OSTAJEMO DOK NE PODNESU OSTAVKE! VRAĆAMO SE SUTRA! Ima li sličnosti između PROTESTA 1996. i 2019?

Tog 14. decembra 1996. odigrana je utakmica Španija - Jugoslavija u Valensiji, u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine. Iako smo u timu tada imali Piksija, Mijatovića, Savićevića, Jugovića... Španci su nas relativno glatko odrali sa dva prema nula. Prvi gol je postigao Pep Gvardiola iz penala, a drugi Raul.

Ova utakmica prikovala je ljude u Srbiji za male ekrane tako da nisu ni obratili pažnju da se već skoro mesec dana u zemlji održava prava revolucija.

Pošto nije bilo interneta, a vesti su stizale samo preko RTS i drugih medija pod kontrolom vlasti, tj. Miloševića i SPS-a (znači, nikako), mnogi nisu ni registrovali da je na lokalnim izborima u Srbiji u većem broju gradova i opština pobedila opozicija, odnosno koalicija Zajedno koju su predvodili Vuk Drašković, Zoran Đinđić i Vesna Pešić.

Nakon gledanja utakmice kod prijatelja, krenuo sam sa jednim drugarom sa Novog Beograda prema centru grada i tada smo sreli studente koji su se uputili na miting podrške opoziciji. Od njih smo saznali da je SPS ubedljivo poražen u Nišu i da su rezultati glasanja drastično prepravljani tako da se iz aviona vidi da je u pitanju krađa. Neko je čak kazao da je to izgledalo kao kad đaci krišom prepravljaju ocene u dnevniku.

Tako smo krenuli sa studentima i, iz ove perspektive, imam utisak da se narednih meseci maltene nisam ni vraćao kući. Prespavao bi, okupao se, presvukao i tutanj u grad. Svi smo živeli - revolucionarno.

Protest se svakog dana sve više širio, a broj ljudi koji šetaju, zvižde, nose transparente i lupaju u šerpe i lonce da bi ometali one koji gledaju dnevnik RTS u pola osam rastao je neverovatnom brzinom.

Kao da su svi želeli da budu u Kolarčevoj ulici i đuskaju uz hit Plejboja "Zajedno" (inače obrada istoimenog hita grupe Film) ili prkose kordonima koji su bili postavljeni po celom gradu koji je, kao i država, bio pod opsadnim stanjem.

Tada sam sa svojim, danas pokojnim ocem, zajedno đuskao u masi uz zvuke benda Mano Negro i njihovog hita "King Kong Five":

Listen to the beat beat beat The beat of the song song Buzzing in my head head head like a bum dumb Listen to the beat beat beat The beat of the song song Buzzing in my head head head

Bili smo na istoj strani barikada, ispred pendreka i štitova spremni da se pobijemo sa murijom, pa šta bude, nek' nam bude i poslednje!

Bio je to period kada se činilo da građanski rat nikad nije bio bliži, a pad Miloševićeve diktature sve izgledniji.

Tokom, kako sračunaše kasnije, 88 dana građanskog i 117 dana studentskog protesta, koji je bio neprekidan upskos hladnoj zimi i velikom minusu, nije bilo odustajanja niti osipanja. Naprotiv, protest je postajao sve masovniji kako je odmicao.

Iako promrzli i često demoralisani razvlačenjem odluke o prihvatanju volej naroda od strane vlasti, ljudi nisu odustajali- izlazili su na ulicu da bi bili jedni sa drugima i saznavali novosti jer se bukvalno živelo u medijskom mraku.

Tokom protesta održane su proslave Nove godine i Srpske Nove godine. Na doček Nove godine, u organizaciji koalicije Zajedno, okupilo se oko 200.000 ljudi u Beogradu a na poziv Studentskog parlamenta na Trgu republike/slobode, Knez-Mihajlovoj, Terazijama i okolnim ulicama skupilo se oko pola miliona ljudi što je bio najveći skup u Beogradu.

U međuvremenu su organizovane brojne akcije.

“Uhvatite ritam da bi oni uhvatili tutanj” predstavljalo je pravljenje što veće buke u vreme Dnevnika RTS.

Na Badnji dan su deljeni leci sa telefonima državnih institucija i medija kako bi se neprekidnim telefoniranjem iskazivao građanski otpor.

Akcija "Blokadom protiv blokade" 5. i 8. januara bila je namerno izazivanje saobraćajne gužve u glavnim beogradskim ulicama.

Kasnije tokom januara u Beogradu je bilo događanje "Kordonom protiv kordona". U ranim jutarnjim satima 20. januara policijski kordon se nije uklonio ispred studentske šetnje kao ranijih dana, nakon čega je usledilo višednevno stajanje u Kolarčevoj ulici. Kordon policije se razišao tek rano 27. januara, pre prolaska Svetosavske litije.

U to vreme je postao poznat član Inicijativnog odbora studentskog protesta Čeda Jovanović (bedževi "Čedo, oženi me").

2. i 3. februara 1997. zbog sprečavanja šetnji Koalicija je svoje pristalice pozvala da iz različitih pravaca dođu na Trg Republike.

Šetnju sa Novog Beograda predvodio je vođa SPO Vuk Drašković. Ta kolona bila je, oko 20 sati, blokirana kordonom na početku novobeogradske strane mosta.

Ostatak demonstranata koji je nesmetano stigao na Trg iz drugih delova grada krenuo je kroz Brankovu ulicu kako bi se pridružio Novobeograđanima. Međutim i tu kolonu koju su predvodili predsednici DS i GSS Zoran Đinđić i Vesna Pešić, dočekao je kordon na početku Brankovog mosta.

Posle skoro tri sata blokade, policija je delovala istovremeno na obe strane mosta.

Napad na demonstrante počeo je upotrebom vodenih topova koji su došli Pop Lukinom ulicom.

Mnogi građani bili su poliveni vodom, iako je te večeri u Beogradu bilo deset stepeni ispod nule.

U opštoj panici koja je nastala povređeno je više građana, a pendrekom je više puta udarena i Vesna Pešić.

Policija je, u jurnjavi za demonstrantima, zašla i po dorćolskim ulicama, tako da je po svedočenju očevidaca, jedan broj građana pretučen i u Francuskoj ulici. Bilans intervencije je nekoliko desetina povređenih, među kojima i nekoliko policajaca, kao i nekoliko privedenih demonstranata.

Kao neko ko je učestvovao u ovim protestima, kao i mnogi građani Srbije, na ove današnje proteste moram da gledam sa priličnim podozrenjem. Jedan od predvodnika protesta nalazi se u skupom američkom zimovalištu odakle se politikom bavi putem Tvitera, dok oni koji ga podržavaju šetaju ulicama i konfontiraju se sa policijom. Što je, po meni, ravno tome da Drašković ili Đinđić 1996. pošalju razglednicu iz Španije, dok mi šetamo na debelom minusu, i podrže naše napore da ih dovedemo na vlast.

Onda se odjednom kao lider protesta nametne Boško Obradović koji kao da ni sam ne zna šta bi uradio s protestima.

Kao što je to primećeno i na Tviteru:

Najpre kaže da neće napuštati RTS dok se ne ispune zahtevi, a onda pogleda na sat, pa shvati da je već kasno i da je vreme za spavanje, pa objavi preko megafona da je dosta za večeras, vidimo se sutra u 12 ispred Predsedništva, kad se dobro naspavamo. Nema odustanjanja!

Onda najavljuje blokiranje Predsedništva i nema ni makac dok ne podnese ostavku - nema odustajanja!

Da bi se ubrzo prestrojio sve prema MUP 29. novembar, odakle se neće maknuti dok se ne puste uhapšeni demonstranti. Nema odustajanja!

Demonstranti, naravno, nisu pušteni, ali je bilo dosta blejanja ispred MUP-a, vreme je za ručak, pa makijato na keju, lepo je vreme, zato se vidimo sutra - blokiraćemo ceo grad, celu zemlju, nema odustajanja!

Đilas i Jeremić deluju kao da su i sami zbunjeni Boškovim akcijama, skretanjima i promenama plana, pa jedva stižu da ga prate i pogledom. A moraju i da gledaju šta Sergej tvituje iz Aspena - s njim nikad nisi siguran, može da opali i po tebi ako mu tako dune.

U svakom slučaju, mislim da možete da razumete čemu ova paralela. S jedne strane imate doslednost, upornost, odanost ideji zbog koje ne odustajete ni zbog zime, ni zbog policije, ni zbog batina i pretnji, ni zbog blokade s RTS-a... Samo nastavljate uporno dalje dok ne ostvarite željeni cilj. A to možete da učinite samo ako ste mu istinski posvećeni i ako potpuno verujete u njega. Ako ste - Zajedno.

Ovo danas deluje prilično besciljno, podeljeno, raslojeno, raštrkano... Mislim, ljudi, pobogu, skinite lidere sa Tvitera i spustite ih na ulicu, među vas!

Dovedite ih iz Kolorada u Beograd... Recite im da budu prvi koji će doći na šetnju i protest i poslednji sa nje otići... Pa makar to bilo dva meseca kasnije. Samo tako se nešto može promeniti.

I ne zaboravite, mi smo 1996. na ulice izašli sa dobrim razlogom - pokradeni smo na izborima.

Mi smo branili svoju pobedu!

Ali, šta ja znam, klinci. Ovo je vaše vreme, vaša mladost, vaši protesti, vaši lideri, vaše proleće... Možda znate nešto što ja, i ovako mator, ne znam.

BONUS VIDEO:

ZAŠTO NAM HAPSITE DRUGOVE, ZATO MLADI ODLAZE! Njegovi drugari se ukupili ispred Gimnazije, TRAŽE PRAVDU ZA PAVLA